Fokus na Fokus: Ženski sud – feministički pristup pravdi

zenski-sud-2

Prvi ženski sud na teritoriji Evrope, održan je u Sarajevu, od 7. do 10. maja 2015. godine, u organizaciji 10 ženskih grupa sa prostora bivše Jugoslavije.  (Pokret Majke enklava Srebrenica i Žepa, Fondacija Cure, Sarajevo, Bosna i Hercegovina, Centar za žene žrtve rata, Centar za ženske studije, Zagreb, Hrvatska, Centar za žensko i mirovno obrazovanje Anima, Kotor, Crna Gora, Savet za rodnu ravnopravnost, Skopje, Makedonija, Ženski lobi, Ljubljana, Slovenija, Centar za ženske studije i Žene u crnom, Beograd, Srbija).

Žene u crnom su tokom pet godina bile nositeljke programskih aktivnosti Ženskog suda.

Ženskom sudu je prethodila pres konferencija, na kojoj su govorile članice Organizacionog odbora Ženskog suda, a sam Ženski sud je počeo protestom Žene zajedno za pravedan mir, koji je održan od Parka kod Ekonomskog fakulteta do Bosanskog kulturnog centra gde je uveče bilo svečano otvaranje na kome su govorile naše međunarodne drugarice, odnosno članice Međunarodnog savetodavnog veća.

U Bosanskom kulturnom centru održana su svedočenja žena, kako o pretrpljenim zločinima i nepravdama, tako i o otporu žena istima.

O ovim zločinima je svedočilo 36 svedokinja (koje su reprezentovale iskustva većeg broja žena, a koje su kao potencijalne svedokinje prošle kroz proces organizovanja Ženskog suda), posle kojih su ekspertkinje tumačile njihove iskaze, odnosno davale su svoju analizu njihovih svedočenja.



Svedočenja su bila podeljena u pet sesija:

-       Rat protiv civila (etničko/militarističko/rodno nasilje) – 11 svedokinja

-       Žensko telo – bojno polje (seksualni zločini u ratu) – 4 svedokinje

-       Militarističko nasilje i otpor žena – 7 svedokinja

-       Etničko nasilje – 8 svedokinja

-       Ne/objavljeni rat (socioekonomski zločini nad ženama) – 6 svedokinja

U radu Suda je učestvovalo 12 ekspertkinja: Rada Iveković, Vjolca Krasnići, Renata Jambrešić Kirin, Miroslava Malešević, Snježana Milivojević (za rat protiv civila i etničko nasilje), Marijana Senjak i Gabi Miškovski (za seksualno nasilje u ratu), Staša Zajović, Snežana Obrenović i Bojan Aleksov (za militarističko nasilje), Tanja Đurić Kuzmanović i Senka Rastoder (za ekonomsko nasilje), od kojih je polovina učestvovala u direktnom radu na sastancima sa potencijalnim svedokinjama tokom petogodišnjeg procesa pripreme organizovanja Ženskog suda.

U okviru Ženskog suda održan je i panel o internacionalističkoj solidarnosti, na kome su učestvovale: Naila Aješ (Gaza, Palestina), Lili Traubman (Žene u crnom, Izrael), Nora Kortinas (Majke s Majskog trga, Argentina).

Na kraju je Međunarodno sudsko veće sastavljeno od eminentnih regionalnih pravnih stručnjakinja, istoričarki, mirovnih aktivistkinja (Vesna Rakić Vodinelić, Gorana Mlinarević, Latinka Perović, Vesna Teršelič) i međunarodnih (Charlotte Bunch, Diana Otto, Kirsten Campbell) izreklo preporuke i odluke na osnovu svedočenja žena a u skladu sa feminističkim modelom pravde.

Ženski sud je pratio i umetnički program. Angažovani umetnički kolektivi (Led art/Art klinika, Novi Sad, Dah teatar, Act Women, Škart, Beograd) i pojedinke (Marija Aranđelović, Marija Vidić, Jelena Marković, Vahida Ramujkić) učestvovali su o osmišljavanju izložbe koja je pratila čitav događaj.

Ženskom sudu je prisustvovalo više od 500 osoba iz svih zemalja bivše Jugoslavije, ali i iz: Argentine, Alžira, Palestine, Izraela, SAD, Španije, Italije, Švedske, Austrije, Belgije, Velike Britanije, itd.

Završni događaj u Sarajevu nije kraj procesa, već naprotiv, podsticaj da se iz feminističke perspektive nastavi sa kreiranjem novih modela pravde. To je obaveza pre svega prema svedokinjama, ali i izraz naše odgovornosti prema ogromnom teretu nedavne prošlosti.

U nastavku procesa Ženskog suda, Žene u crnom, Beograd koordiniraju programske i druge aktivnosti, uz podršku organizacija: Anima, Kotor (Crna Gora), Centar za žene žrtve rata, Zagreb (Hrvatska), Fondacija ’Cure’, Sarajevo. Neke članice bivšeg Organizacionog odbora Ženskog suda koji je delovao do događaja u Sarajevu učestvuju sporadično (Savet za ravnopravnost polova, Skopje, Makedonija), dok ostale članice Odbora podržavaju aktivnosti bez aktivnog učešća.

Sve dodatne informacije možete da potražite na sajtu:

Žena u crnom – www.zeneucrnom.org

Ženski sud – www.zenskisud.org

zenski-sud-1