Sandra Moran: Upoznajmo i prepoznajmo i štitimo se međusobno!   

sandra moran


Dugogodišnja aktivistkinja i nekadašnja muzičarka prva  je javno deklarisana lezbejka u Kongresu Gvatemale.

U oktobru 2018. godine u organizaciji Rosa Luxemburg Stiftung desila se konferencija FEMINIST IS THE COLOUR OF THE NEW CLASS STRUGGLE, koja je okupila mnogo žena iz različitih krajeva sveta. Kada sam na predavanju We Want Ourselves Alive! – Fighting Violence Against Women! videla Sandru, odmah sam znala da treba da se čuje njen glas u ookviru našeg programa feminističke filantropije, pošto Rekonstrukcija Ženski fond nastavlja da širi glasove žena koje nas inspirišu i motivišu jer je važno šta se dešava širom planete Zemlje kada su ženska ljudska prava u pitanju, naše borbe i otpori!  

Sandra Morán iz Gvatemale je poznata po podršci feminističkim pitanjima i LGBT*IQ, ženskim i pravima starosedelaca. Prva je javno deklarisana lezbejka u Kongresu Gvatemale, u koji je ušla 2015. godine. Po povratku iz egzila, 1995. godine, organizovala je prvu aktivističku lezbejsku grupu u Gvatemali. Ova dugogodišnja aktivistkinja i nekadašnja muzičarka igra važnu ulogu i u oblasti politike i u oblasti aktivizma, pošto njen pristup podrazumeva zastupanje programa feminističkih pokreta u Kongresu.

 

sandrazoe


Zašto je važno organizovati ova ženska okupljanja?

Uvek je važno da se mi, žene, okupljamo, zato što je to moćan instrument da se susrećemo, delimo iskustva, učimo jedne od drugih i pronalazimo načine da budemo zajedno.

Da li je važno ulagati novac u ženska ljudska prava? 

Naravno, zato što mi, žene, i dalje ne možemo da uživamo prava koja imamo. Neke žene ne znaju koja prava imaju. A za to su nam potrebni neki resursi, potrebno je da pričamo o tome, kao i da pričamo sa različitim ženama koje obično ne dolaze na ova okupljanja ili sastanke i da pravimo kampanje koje mogu da dođu do drugih žena, i to kampanje koje bi trebalo da budu na njihovim jezicima – pošto u nekim zemljama postoje različiti jezici i neke žene govore svojim jezicima koji ne predstavljaju glavni jezik zemlje – i sve to zahteva sredstva.

Znaš li za neke feminističke fondacije? 

Pa, trenutno je sve manje feminističkih fondacija. Neke bogate žene to i dalje rade, ali sve je manje sredstava za žene.

Dolaziš iz Gvatemale. Kakva je tamo situacija u pogledu ženskih prava, a posebno, pošto si u parlamentu, kako tamo ide borba za ženska prava?

Vlada trenutno ide linijom porodičnih vrednosti i izbegavanja uticaja rodne ideologije – i to koristi protiv nas, žena, pa nam je vrlo teško da u Kongresu predstavimo i usvojimo zakone za žene i starosedeoce, kao i socijalne programe. Mada na nivou vlade i države imamo žensku politiku, ona nema mnogo sredstava ili ministarstva novac za žene troše u druge svrhe… Nalazimo se u situaciji da većina  ljudi živi u siromaštvu ili ekstremnom siromaštvu, a većinu njih čine žene. Pogađaju nas i migracije. Zatim imamo i porodice gde je sve na ženama, a nemamo socijalni program u državi, pa ako ne radite, nemate ni novca. Sve je više ljudi koji prose na ulicama, a dobar deo njih su žene ili deca. Pogađa nas i trgovina ljudima. To je vrlo teško, posebno u slučaju dece i mladih. Imamo i veliki problem seksualnog nasilja nad ženama, kao i decom i mladima, adolescentima. Dakle, situacija nije dobra, mada postoji pokret – borimo se, nastavljamo da se borimo, gradimo ideje o novom sistemu i postoji taj emancipatorski talas koji je vrlo dobar i potrebno je da nastavimo tako, jer to je budućnost. I starosedelački narod vraća snagu i to je takođe budućnost… ali za sada je situacija veoma teška.

A šta se dešava sa zaštitom ženskih, a posebno prava devojčica? 

Iznela sam predlog zakona, zajedno sa organizacijama za žene i decu, kao i LGBT organizacijama, koji se tiče problema trudnoće kod dece, dece između osam i četrnaest godina koja nemaju podršku porodica zato što su ih silovali upravo članovi porodica. Dakle, nemaju podršku porodica, ponekad ni podršku zajednice. Država to nije sprečila ili nema snage da spreči, pa verujemo da bar mora da im pruži podršku. Crkva je uspela da tom zakonu prikači naziv “zakon o abortusu”, a 93% stanovnika Gvatemale je protiv abortusa. Zato je predlog zakona odbačen i imamo hiljade dece koja su ostavljena bez ikakve podrške. Sada ponovo insistiramo na ovoj temi, objašnjavajući zašto to radimo, pitajući šta to crkve rade, gde su svi ti ljudi koji su protiv ovog zakona, šta rade… moramo nešto da uradimo, pošto je to veliki problem, da upitamo da li žele da ta deca održe trudnoću na koju su prisiljena i da ih prisile na majčinstvo – i ako je tako, zašto. To su vrlo siromašni ljudi i vi primoravate siromašno dete da rodi dete. Kakva je njihova budućnost? To je pitanje koje postavljamo i vrlo je tužno i jako smo ljute i nastavićemo da se bavimo ovim problemom.

Šta za tebe znači solidarnost? 

Solidarnost je odnos među ljudima, način da se bude zajedno u borbi za promene, za budućnost, način da upoznamo i prepoznamo jedni druge, naše snage, ali i da se međusobno štitimo. Imali smo veliko iskustvo sa solidarnošću u Gvatemali – iz različitih zemalja, i ta solidarnost je spasila hiljade života dok smo imali rat i izbeglice… Zato znamo šta je solidarnost i da je odnos koji proističe iz pokreta solidarnosti čvrst, blizak i da na kraju postajemo poput porodice, proširene porodice. Verujem da nam je solidarnost potrebna, svima nama – svih nas.

Hvala. 

Intervju vodila: Zoe Gudović

Prevod: Ana Imširović Đorđević