POPLAVE 2014-2016

Ovaj izveštaj je suma jedne aktivističko-donatorske intervencije Rekonstrukcije Ženski fond. Mnogoglasje teksta i nerazrešene lične i političke priče svedoče o stvarnom životu u Srbiji gde kapitalne štete proističu iz nasilja i neodgovornosti.

01 poplave 5

Komunikacija i principi

Na osnovu prvih izveštaja sa terena koje smo razmenjivale sa aktivistkinjama i aktivistima počele smo mapiranje i postavljanje principa naše intervencije u poplavljenim mestima, suočene sa usputnom opaskom da Oni koji su izgubili sve, ionako nisu imali ništa. Prve i poslednje korake uradile smo sarađujući sa ljudima i grupama u koje imamo poverenje i delimo političko razumevanje: Regionalni centar za manjine, pravni savetnik Yucoma Danilo Ćurčić, Romski centar za žene i decu žrtve Daje, Žene u crnom…

Preporuke: Pokušavajući da pošaljemo poruku i promovišemo orijentaciju u konfuzno i proizvoljno vreme vanrednog stanja, prevele smo i distribuirale obavezujući dokument koji je postao kritično aktuelan – Zaključna razmatranja Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava Ujedinjenih nacija u odnosu na Republiku Srbiju, doneta u maju 2014. godine. (prevod se može pročitati ovde: http://www.rwfund.org/ukljucite-se/newsletter/newsletter-decembar-2014). Poruka koju smo pokušale da pošaljemo, u saradnji kao što smo radile sve ovo o čemu izveštavamo, direktno je upozoravala na ono što se dešavalo i što će se dešavati: …Kako se osnovne zamerke Komiteta odnose upravo na položaj najsiromašnijih, ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje i podršku socijalnih službi te ostvarivanje prava na socijalnu pomoć, smatramo da je neophodno uložiti dodatne napore kako bi se pružio adekvatan odgovor na stambene i druge potrebe Roma i Romkinja koji su pogođeni poplavama.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra je kroz liste ženska posla, žene siromaštvo razvoj, žene protiv nasilja poslala prevod Preporuka sa podsticajnim pismom: …Dokument sadrži ključne primedbe i preporuke za veliki broj marginalizovanih društvenih grupa, potvrđujući i ono što je navedeno u preporukama UN CEDAW Komiteta, posebno u sferi rada, u vezi sa trgovanjem ljudima i nasiljem u porodici, ali i sa rodnim mehanizmima i primenom Zakona o ravnopravnosti polova, strategija i akcionih planova. Naravno, i ove preporuke traže od države “široku distribuciju” dokumenta među vladinim službenicima, pravosuđem i civilnim organizacijama što nisam primetila, ni od Kancelarije za ljudska i manjinska prava, niti od Kancelarije za saradnju sa civilnim sektorom  što bi moralo da postane uobičajena praksa. Takođe, ponovo se traži da država pri sastavljanju izveštaja u diskusiju uključi organizacije civilnog sektora. Šta bi Komitet rekao kada bi znao da naša nova vlast svoju efikasnost meri brzinom promena i donošenja zakona, koja isključuje ili ekstremno ograničava javnu diskusiju, a kamoli spremnost na pregovaranje i usaglašavanje stavova. Svakako, ovaj važan dokumet treba koristiti u svim zagovaračkim aktivnostima, a posebno kod donošenja novih zakona i u praćenju primene postojećih.

Prve praktične akcije: obezbedile smo komunikaciju uplaćujući dopune kredita za mobilne telefone za desetak žena koje su se borile sa posledicama poplava izolovane u zabačenim naseljima oko Smederevske Palanke i Obrenovca na koje su aktivistkinje Autonomnog ženskog centra, Mreže Žene protiv nasilja i Žene u crnom naišle na terenu.

Dogovori: U saradnji sa Ženama u crnom i Romskim centrom za žene i decu Daje doneta jeodluka da se direktna pomoć pruža pre svega višestruko ugroženim/stradalim grupama, porodicama, osobama (raseljeni sa Kosova, izbeglice, romske porodice i samohrani roditelji). Zbog takve situacije, bilo je neophodno i da donesemo okvirna pravila rada:

  • Direktna intervencija na terenu
  • Aktivno slušanje
  • Pružanje pomoći u skladu sa potrebama onih kod kojih idemo
  • Pružanje humanitarne pomoći nije jednokratni čin, nego se radi o kontinuiranom pružanju pomoći i brige
  • Pružanje humanitarne pomoći i brige prema manjinskim, višestruko traumatizovanim i najsiromašnijim grupama ljudi.

Kriterijumi za izbor u pružanju pomoći su bili sledeći:

  •  stanari bez vlasništva
  • podstanari
  • samohrane majke
  • bolesni, stari
  • porodice sa više dece

Takođe, doneta je odluka da se ne ide na kvantitet, već na kvalitet u terenskom radu na poplavljenim područjima, odnosno, da se poplavljenima makar približno omoguće elementarni uslovi za život, koje su izgubili, odnosno bezbednost prostora u kome žive.

 

Rad na terenu – proces

Najpre smo počele sa ispitivanjem terena i obilaskom porodica, a vođene feminističkim principima u radu, slušale smo priče žena koje su preživele poplave. U prvom susretu sa ženama iz romskih naselja koja su bila poplavljena postojala je jasna sličnost sa iskustvima u radu koje imaju volonterke SOS telefona protiv nasilja nad ženama. Naime, iskustva žena iz romskih naselja pokazuju kontinuirano „vanredno stanje“ u kojem žive u nebezbednim naseljima (neformalnim, ili podstnadardnim naseljima, što su zapravo geta).

Od žena smo saznale o nizu razloga za uskraćivanje pomoći, bez obzira na stepen ugroženosti poplavljenih. Osnovna orijentacija države da nadoknađuje štetu na vlasništvu i/ili razlozi formalne prirode stavljeni su pred ljude koji “ionako nisu imali ništa“ kao prepreka kojom je država zaštitila svoju odgovornost za nečinjenje u prevenciji i delovanju tokom poplava. Pravi prekarijat koji nema formalizovan podstanarski odnos, nema dokaza o vlasništvu nad neuslovnim objektom, čak i stanari iz dugogodišnjeg nužnog smeštaja pod ingerencijom opštine ili centara za socijalni rad bili su isključeni iz nadoknade štete. Zna se kako voda ide, ali iz naknade su bile isključene štete nastale bujičnim i podzemnim vodama, zbog zapušenih lokalnih odvoda koji su dokrajčili već vlažene stanove ili oni koji nisu bili poplavljeni u maju nego u oktobru. Na nekim lokacijama se izbegavalo proglašenje stanja poplave, tako da nisu mogle ni da se dobiju potvrde na osnovu kojih je mogla da se dobije humanitarna asistencija jer bi to bilo priznanje realnog stanja.

Za dokumentaciju i analizu Danilo Ćurčić, pravni savetnik Yucoma, je napravio upitnik o uslovima življenja pre poplava, pomoći posle poplava i pregled izvora prihoda i socijalnog statusa. I pola godine posle poplava, kada je vođena većina evidencije u upitniku, čak i porodicama koje su dobile rešenje o naknadi štete od poplava, još uvek nisu bila uplaćena nikakva novčana sredstva.

Na osnovu nalaza na terenu u fazama je rešavano kome i koju pomoć možemo da obezbedimo. U skladu sa navedenim kriterijumima, pomoć je pružena u sledećim opštinama: Mladenovac, Smederevska Palanka, Marinkova Bara, Obrenovac i podstandardno naselje u Beogradu na Vidikovcu kod pumpe na Ibarskoj magistrali. Zbog složenosti problema na koje smo naišle i obima potreba racionalno smo smanjile prvobitne planove za pružanje pomoći u Kraljevu i Aleksincu. Tokom rada smo utvrdile odluku da budemo delikatne i oprezne u vezi sa vidljivošću rada, zbog zaštite ljudi kojima smo pružale pomoć i problema koji mogu da proizvedu lokalne i druge institucije i pojedinci. Jednostavno rečeno, to su doslovno ranjive grupe.Procene troškova rađene su po segmentima, uz pokrivanje dodatnih, nepredviđenih troškova u složenijim situacijama i uz izveštavanje sa terena o izvršenim radovima, novim potrebama ili preprekama.

Potrebe: U romskim naseljima su obnavaljanje/popravke kuća koje je teško oštetila majska poplava 2014. godine često iziskivale dodatne (neplanirane) radove, ili dodatne dozvole, kao i nabavljanje ličnih dokumenata. Kao i u većini slučajeva, prioriteti su bili prozori i vrata, podovi (laminati), nameštaj, bela tehnika. Takođe, u jednom slučaju je bila nužna i rekonstrukcija krova.

Za bezbedno stanovanje je bilo nužno obezbediti i izolaciju od podzemnih voda, ili nadzemnih tokova oko kuća (čest je slučaj da su romska naselja podignuta upravo na nebezebednim zemljištima, koja ugrožavaju klizišta ili upravo podzemne vode).

Kako je počinjala zima, bilo je neophodno da se nabavi i ogrev kao i šporeti na čvrsto gorivo, a u najtežim uslovima zimske vreće za spavanje. Omogućavanje bezbednog stanovanja za porodicu, u nekoliko navrata je iziskivalo i obnavaljanje dotrajalih i nebezbednih elektroinstalacija. Isto tako, kako smo radile sa socijalno ugroženim stanovništvom, da bi se omogućilo useljenje i funkcionisanje u poplavljenoj kući, trebalo je platiti (stari) dug za struju elektrodistribuciji ili račun za vodu.

01 poplave 1

01 poplave 2

U naselju kod pumpe, sređivale smo zdravstvene knjižice za dve porodice, međutim, obe porodice su napustile naselje pod pretnjom Centra za socijalni rad da će im biti oduzeta deca, a zbog neodlaženja u školu i prosjačenja. Drugim dvema porodicama su izgrađene barake od montažno-demontažnog materijala. Obe su namerno zapaljene. O tom bolnom naselju će biti više reči u ovom izveštaju.

 

Osnovni podaci o poplavljenim naseljima:

Beogradsko naselje Marinkova Bara se prostire duž autoputa. Teritorijalno pripada gradskoj opštini Voždovac. Naselje se nalazi na nižoj nadmorskoj visini u odnosu na okolinu. Delovi koji su ugroženiji naseljeni su romskim porodicama. Siromašne porodice su prinuđene čak da plaćaju ovakav smeštaj, jer žive kao podstanari. Obilaskom ovog naselja odredile smo četiri porodice za koje smatramo da imaju najveću potrebu. U ovom naselju su kupljena ulazna vrata, prozor, plaćena struja, delovi nameštaja i oprema za novorođenče koje je rođeno sa šest meseci. Tri od četiri porodice su podstanari a četvrta stanuje bez osnova za stanovanje.

U neformalnom romskom naselju na Vidikovcu kod benzinske pumpe na izlasku iz beogradske gradske zone (na početku Ibarske magistrale), nalazi se oko 40 kuća. To su skloništa napravljena od dasaka i najlona prekrivena jorganima i itisonima kako bi se bar malo zaštitili od vremenskih nepogoda. Stanovnici ovog naselja su se počeli doseljavati na ovu praznu poljanu pre 4-5 godina kada je počelo masovnije iseljavanje većih beogradskih romskih naselja, kao što su Gazela, Belvil i naselje dr Ivan Ribar na Novom Beogradu. Ovo im nije jedino naselje gde su do sada živeli i nigde se ne zadržavaju dugo iz bezbednosnih razloga. Zbog toga su vešti u postavljanju i preseljavanju materijala od kojih su napravljene barake. U naselju nema vode ni struje ni kanalizacije niti se odnosi smeće. Karakteristično je da ima dosta dece i da deca nisu adekvatno obučena ni higijenski zbrinuta. Jasno je da ne idu u školu i oko 90 % stanovnika nema osnovna dokumenta.  U ovom naselju je rađena osnovna dokumentacija za tri porodice, koja je doprinela dobijanju zdravstvenih knjižica. O gradnji u naselju biće više reči kasnije. Kada su im zapaljene barake, pored potvrde od vatrogasne službe o požaru nijedna ustanova nije dala pomoć ovim porodicama. Iz sredstava “Sestre to rade najbolje“ su u više navrata distribuirani hrana i osnovna higijenska sredstva za dve porodice kad su bile u najvećoj potrebi, a iz centra za pružanje pomoći izbeglima „Miksalište“ dobile smo polovnu garderobu koju smo im predale.

Stara mahala Karađorđeva ulica u Mladenovcu prostire se uz sam  centar grada. U ovom naselju ima preko 200 kuća. Sastoji se od dve ulice – Karađorđeve, a druga ulica je Kralja Petra I. U ovom naselju je postavljeno 20 kontejnera za smeštaj i doseljeni su stanovnici nekadašnjeg beogradskog naselja Gazela. Ima preko 10 porodica koje su proterane iz zemalja EU (readmisija) i oko 300 osoba raseljenih sa Kosova. U naselju živi oko 1000 ljudi. Najveći broj stanovnika se bavi sakupljanjem i prodajom sekundarnih sirovina. Sakupljaju i stare stvari koje prodaju na obližnjoj pijaci. Većina prima MOP i dečiji dodatak, ako se to može računati u stalan izvor prihoda s obzirom na to da se ukida na 3 meseca u letnjem periodu. Većina kuća je od čvrstog materijala.  Većina kuća ima struju ali ne i sve. U nekim kućama ima vode, negde je u dvorištu, a ima delova  koji nemaju vodu. Umesto kanalizacije ima septičkih jama koje se izlivaju kada su kiše učestale.U ovom naselju je pomoć dobilo 12 porodica. Urađena je popravka elektro instalacije u svim kućama, očišćeni dimnjaci, kupljena ulazna vrata i prozori, dušeci za spavanje, na jednoj kući je urađena kopletno nova konstrukcija krova, postavljena je izolacija, kupljen je ogrev i šporet na čvrsto gorivo, mašina za veš, laminat. Kupljena je sušilica kojom je izvlačena vlaga iz kuća. Rađena je dokumentacija za pojedine porodice i iz dobijenih sredstava „Sestre to rade najbolje“ pokrivani različiti troškovi nabavke dokumentacije.

01 poplave 401 poplave 3

U opštini Smederevska Palanka radile smo u dva naselja, Karađorđevo i Pridvorice. Tu je pomoć dobilo 8 porodica za koje smo utvrdile da su u najvećoj potrebi, poštujući naše kriterijume. Ovih osam porodica je dobilo prozore, ulazna vrata, cement, šporete na čvrsto gorivo, frižider, kućne aparate, laminat i pločice. Jednoj porodici koja je poplavu preživela kao podstanari, pomogle smo da obnove i opreme svoju staru kuću i tako trajno ode iz podstanarskog života.

Najdramatičnija po ljudske živote i ekonomske i ekološke posledice, poplava u Obrenovcu je bila u žiži pažnje raznih organizacija. Naša pomoć je bila usmerena ka onima koje smo srele dok nikakva pomoć nije bila organizovana i na kraju ka onima koji su i posle skoro dve godine ostali sa nezavršenim popravkama i u jako lošim životnim uslovima. U naseljima Zvečka, Ciglana i Zabrežje pomoć je dobilo 4 porodice. Opremljena je jedna kuhinja, urađeni laminati, postavljene pločice za kuhinje i kupatila, postavljena izolacija i gipsane ploče, ozidana je kuća, uvedena struja, kupljene veš mašina i ulazna vrata, plaćen račun za vodu, urađeno kompletno kupatilo, septička jama i kupljene glet masa, ulazna vrata, frižider i laminat.

Osnovni podaci o porodicama kojima je pružena pomoć: Broj porodica, njihova socijalna karta i informacija o kvadraturi koja je obuhvaćena različitim građevinskim radovima dati su u tabelarnom pregledu:

poplave-izveštaj 

Žene iza brojki:

U maju smo nešto malo osetili poplave. Sami smo nešto odradili i povuklo se. U oktobru mesecu (2014.) je bila katastrofa. Naletela je ogromna bujica i sve je plivalo po kući. Ništa od nameštaja nije ostalo. Sve je plivalo. Za nekih pet minuta nije moglo da se izađe iz kuće. Na dvadesetak kilometra oko nas nismo imali kuda. Deca su bila mala. Bila je panika. Pola metra vode je bilo na prozoru. Zvali smo vatrogasce, komunalno. To je išlo jako sporo jer je celo romsko naselje, koje je u podnožju grada, potopljeno. Vraćali smo se non stop da nešto nađemo, ali ništa nije bilo suvo i ništa nije moglo da se koristi. Ja sam polako pokušavala da izbacim vodu sa nadom da će se povući. Moja deca imaju hroničnu astmu. Taj stan je oduvek bio vlažan te se inhalator sve vreme družio sa nama.

Sve što smo skućili bilo je tu. Svuda je bilo vode, a mi smo morali u opštinu po potvrdu, pa tek u Crveni krst po hranu.

U maju nisam prijavila štetu od poplave i zbog toga nisam dobila pomoć za obnovu stana. Trebalo je da imam dve prijave da bi oni u opštini radili obnovu. Nijedno rešenje nisam dobila. Ja sam živela u kući sa 15-16 osoba. Ne može se normalno tako živeti.

Vlasti su trebale da smeste veći broj romskih porodica… Pritom su nas pitali: zar baš moraju da dođu u smeštaj? Zar nemaju neke rođake gde mogu da odu? Meni su ukrali telefon kojim sam to sve snimila. Govorili su im da su došli sa petodo dece, što su toliko rodile žene decu. Direktor je govorio da romska deca prave probleme, da vrište. Centar za socijalni rad je rekao da im je dao veš mašinu i da je to dovoljno.

U maju prošle godine, kada su se desile poplave i ono malo što sam skupila je uništeno i krov je krenuo da pada. U sobi gde spavam sa mamom pola je plafona palo usred noći, kao da je neko bacio bombu. U kujni je sve palo. Itisone smo kucali kao da je plafon da bi tako izgledalo. Maltera nema nego kroz rupice između cigle ulazi sneg.

 

JAVNOST I KRITIKA

Sestre to rade najbolje

Vidimo se na večeri davanja onima kojima to sada najviše treba!!! – bio je potpis na akcijama koje su dobile ime “SESTRE TO RADE NAJBOLJE”.Novac se prikupljao ciljano za ljude u konkretnim situacijama.Izbor i odziv panelistkinja i panelista su reflektovali i naš tok razmišljanja i razvoja rada, da se tako ukršteni, umnoženih glasova i iskustava obrate publici koja je prisustvovala i javnosti do koje su stizale široko razaslane pozivnice.

9. jun 2014, ZadrugaOktobar: “Sestre to rade najbolje” udruženo, predstavljaju žene koje su tokom poplava izveštavale sa bicikla, terena i iz raznih kriznih centara. Žene su prisutne svuda i žene znaju kuda! Naše specijalne gošće:Marija Ratković, inicijatorka akcije // Bicikl na vodi, Čarna Radoičić, rediteljka // individualne humanitarne akcije, Nada Đuričković, romska aktivistkinja// Romski centar za žene i decu Daje. Sestrinski dj mixuju predstavnice ženskih grupa koje su tokom nepogoda, a i svih ovih godina životnih poplava i gubljenja razuma tu za vas: Autonomni ženski centar, Žene u crnom, Centar za ženske studije, Act Women, Befem i Rekonstrukcija Ženski fond.

http://www.rwfund.org/2014/06/18/sestre-to-rade-najbolje-hvala

15. jul, kafe Ljutić: drugo po redu druženje “Sestre to rade najbolje” predstavlja žene koje svojim akcijama, radom, energijom i znanjem čine vidljive promene u društvu. Naše specijalne gošće su: Jovana Vuković // Krov nad glavom, Regionalni centar za manjine, Dušica Parezanović // Kulturni centri kao prostori solidarnosti, Kulturni centar Rex, Violeta Đikanović // Izveštaj sa terena poplavljenih područja, Žene u crnom, Iva Čukić // Ministarstvo prostora i Ulična galerija. Muzički letnji ugođaj su Sestre inženjerke koje pripremaju nepredvidive ritmove.

http://www.rwfund.org/2014/07/19/sestre-to-rade-najbolje-2-hvala

25. novembar, Ljutić, početak kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama. Novac se skuplja za ženu koja je preživela nasilje, živi u teškom siromaštvu i žrtva je poplava. “Sestre to rade najbolje” predstavlja žene koje svojim akcijama, radom, energijom i znanjem čine vidljive promene u društvu. Aleksandra Nestorov // Mreža Žene protiv nasilja, Svjetlana Timotić // Iz kruga – Vojvodina, organizacija za podršku ženama sa invaliditetom, Novi Sad, Nada Đuričković // Romski centar za žene i decu Daje. Umetnička instalacija na temu Čekam, feminističke grupe Act Women i muzička podrška i mini svirka Ana Ćurčin. DJ Pult je u rukama novinarki Studija B – Smiljane Popov& Željke Mrđe.

http://www.rwfund.org/2014/12/24/sestre-to-rade-najbolje-3-hvala

Sestre to rade najbolje su u toj godini dobile svoj profil koji je Rekonstrukcija nastavila kao periodičnu akciju sa odabranim fokusom kojim se obraća javnosti. U prve tri akcije prikupljeno je 69.510 dinara koji su namenski iskorišćeni za potrebe najugroženijih u Velikim Crljanima kraj Lazarevca, naselju Karađorđevo u Smederovskoj Palanci i naselju kod Mladenovca, za kupovinu donjeg veša, hemije, hrane…

Humanitarna strana našeg rada je neočekivano pojačana kada je preko Autonomnog ženskog centra stigla ponuda iz Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji da preuzmemo nameštaj u solidnom stanju koji kancelarija otpisuje. Mi smo organizovale i platile prevoz nameštaja koji je predat porodicama u Smederevskoj Palanci, Mladenovcu i Marinkovoj Bari. Ta akcija se ponovila još jedanput, na poziv Delegacije, a Nada Đuričković je donirala crep koji je preostao od pokrivanja njenog krova, koji smo takođe prevezle, u Mladenovac.

 

Solidarnost je naša snaga

Žene i crnom su u Banji Vrujci, 5-8. februara 2015. organizovale susret ženske solidarnosti u kojem su učestvovale žene ugrožene katastrofalnim poplavama i drugim elementarnim nepogodama iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Takođe su učestvovale i aktivistkinje ženskih grupa koje su pružale solidarnu pomoć na poplavljenim područjima. Deo iskustava i jednih i drugih stečen je tokom saradnje sa Rekonstrukcija Ženskim fondom. Ovo je bio dragocen susret koji širi vidike.

Ja sam postala drugačija uz pomoć vas. Ono što nisam mogla sebe da iskažem uradila sam ovde i čudim se samoj sebi.

Nikada ne treba odustajati. Trebamo osnaživati i druge oko sebe. Treba tražiti pa makar ništa i ne dobiti.

Ušli smo u romsko naselje gde su ljudi izbegli sa Kosova. Nisu imali ni prozore ni vrata, ni dušeke… Sviđa mi se akcija što je direktna pomoć u naselju.

Već drugi put smo poplavljeni. Ranije sam imala drugu sliku o Ženama u crnom, sa televizije, ali sada imam drugačije mišljenje.

U svim svedočenjima radi se o višestruko traumatizovanim ženama – bilo zbog ratnih stradanja (BiH) ili zbog krajnjeg siromaštva (Romkinje i druge siromašne žene). Žene koje su svedočile bile su više puta u situaciji da gube svoje domove – žene iz BiH u ratu, a Romkinje zbog toga što su njihovi trošni domovi podložni požarima i ne odolevaju većim kišama. Žene su pogođene i drugim prirodnim katastrofama (odroni, klizišta). Usled poplava žene su ostajale bez svojih useva koji su im izvor prihoda, najčešće jedini. Prirodne katastrofe su još više produbile ranjivost u kojoj žene inače žive, a stalni gubici ih čine iscrpljenim. Potpuna nespremnost i neodgovornost države – država je zakazala i u Srbiji i u BiH.

Violeta Đikanović: Iskustvo našeg rada Žena u crnom u izbegličkim kampovima tokom ratova, neposredno nakon poplava i sada sa Rekonstrukcijom Ženski fond, pokazuje sličnost jer smo u izbegličkim kampovima bile izdajnice vaskolikog srpstva i neprijateljice a u romskim naseljima, ja se pojavljujem kao bela žena, ona koja ima više moći. U oba slučaja susrećemo se kao oni drugi, oni različiti, kako nam sistem nameće. Međutim, vođene drugačijim vrednosnim principima i u susretu sa stvarnim ljudima, nametnute podele naprosto padaju.

Situacija na poplavljenim područjima i u našem radu sa izbeglicama u ratnom periodu ima određenih sličnosti jer je država u oba slučaja pokazivala:

  • Lažnu brigu za ljude (u slučaju izbeglih Srba, koje je zloupotrebila u političke svrhe a onda ostavila na cedilu i u slučaju poplavljenih koji su poslužili za promociju Vučića i njegov marketing),
  • To su „suvišni ljudi“, neželjeno srpsko stanovništvo nakon propasti ratnog projekta i raseljena lica sa Kosova a u slučaju poplavljenih to su romsko stanovništno, najsiromašniji, višestruko stradali, samohrane majke…
  • Tretman države je sličan prema njima i ogleda se u njihovoj obespravljenosti (neposedovanje ličnih dokumenata, otežavanje da se reši pravni status), kao i u getoizaciji (izbeglički kampovi, neformalna romska naselja)…

Nastavljajući u tom pravcu, Rekonstrukcija Ženski fond se u martu 2016 pridružila Akciji prikupljanja novca za kupovinu kuće za XX i njenu porodicu:Ovom zajedničkom inicijativom Pomozi.ba i Feminističkog antimilitarističkog kolektiva želimo prikupiti novac za kupovinu polovne kuće XX koja trenutno sa bolesnim mužem i troje djece živi u krajnje neuslovnoj ruševini u kojoj je boravak svakim danom sve rizičniji. Ruševina u pitanju je u maju 2014. g. poplavljena i time postala još neuslovnija i nalazi se na klizištu. XX je jedna od preživjelih seksualnog nasilja u ratu u BiH. https://fondsolidarnostizazeneblog.wordpress.com/Akcija je u toku!

Newsletter

… Naša moć je intervencija na terenu.  I kad je sve to krenulo, ušle smo u jedan veliki nevidljivi svet: raseljeni, rasterivani, više puta poplavljeni ili pogoreli, ostareli uz urušavanje prava, sa astmatičnom malom decom, kancerima, srčanim udarima, svet udovica, brojnih porodica. Naselja neuslovna, na obodima, siromašna. Vidi se duga istorija zapostavljanja i isključivanja, a rešenje je da ostanu ili nevidljivi ili pod pretnjom. Sami se bore. Naše intervencije su njima neočekivane, a nama neobične: od kupovine kreveca do traženja odžačara i dizanja krova na dugačkim nogama iznad trošne kuće, lobiranja da se očisti kanal, da se nađe smeštaj i da se ne opstruiraju popravke. Ovo je samo početak priče…

Čekajući ovaj izveštaj koji se stalno razvijao tokom rada od skoro dve godine, slale smo deo po deo naših preispitivanja, uvida, slike stanja kroz naš newsletter.

Kako su poplave ušle u Specijalni fokus!

http://www.rwfund.org/ukljucite-se/newsletter/newsletter-decembar-2014

Sistem poplava

http://www.rwfund.org/ukljucite-se/newsletter/newsletter-avgust-2015

Infrastruktura i podrška: mesto susreta Poplave

http://www.rwfund.org/ukljucite-se/newsletter/newsletter-decembar-2015

Rad studenata i rad sa studentima

U junu 2014. studenti/kinje Arhitektonskog fakulteta u Beogradu su samoinicijativno organizovali vannastavne radionice „Novi modeli stanovanja za ugrožene u poplavama“. Između ostalih i radionicu „SOS stanovanje – arhitektura u vanrednim situacijama“. Za ovo zna nekolicina onih koji su čitavu stvar pokrenuli, nekoliko profesora, možda još poneko. Mi smo saznale, slučajno. I odmah se sa njima povezale, namerno. Povezala nas je AKCIJA. Između ljudi koji su shvatili da ni arhitektura, baš kao nijedna druga profesija, ne može funkcionisati otuđena od društvene zajednice i da nema svrhu ako joj cilj nije opšte dobro. Zajednički smo jedno od idejnih rešenja sa radionice prilagodili kontekstu u kome smo odlučili da radimo. Naselje na Vidikovcu, u blizini jedne benzinske pumpe. Naselje bez struje i vode. Naselje u stalnim vanrednim okolnostima. Od prvobitne ideje privremenog smeštaja, studenti/kinje su solidarno, volonterski izradili nacrt prenosivog doma, u skladu sa životnim navikama njegovih stanara/ki – mladih žena, sa decom, bez ikakve institucionalne podrške.

Susret Maja Kopta: Nakon duge vožnje autobusom, sišli smo na stanici u blizini romskog naselja. Sa jedne strane ulice ja grad, a sa druge livada. Kroz livadu vodi nekoliko staza, blatnjavih jer je skoro padala kiša, do prvih baraka koje se jedva vide sa magistrale. Bio je pravi uspeh stići do cilja. Prvi put kad smo bili, bile su četiri barake okružene deponijom đubreta. Još uvek je bio dan kad smo stigli, ali je uskoro počelo da se smrkava. Razgovor sa ljudima koji tu žive je potrajao. Sećam se hladnoće koja se uvlači u kosti, a pored mene trče bosa deca kao da je leto. Sa jedne strane se odvija svakodnevni život okrenut leđima onom sakrivenom u naizgled pustoj livadi.

Ana Dušmanović: Projekat pomoći romskom naselju koji smo zajedničkim snagama sproveli u saradnji sa Rekonstrukcijom Ženski fond uspostavlja jedan drugačiji, humaniji odnos prema onima kojima je pomoć potrebna. Iako po obimu mali projekat, on za nas predstavlja veliku motivaciju, dobar početak za promenu gledišta i pokretanje razmišljanja o unapređenju uslova života u ovakvim naseljima.

Tako su nastale Sanelina i Milicina kuća. Jedna rekonstruisana, druga građena od temelja (sa „zlatnim“ prozorom). Obe kuće sa mogućnošću demontaže, da onog trenutka kada nekome padne na pamet da ih odatle prisilno iseli ili one same odluče da odu, svoj dom mogu da ponesu sa sobom. SLOBODNE.

Zajednički cilj nam je bio da kuće budu napravljene od lako dostupnih materijala, sigurne za život, a ne samo privremeni smeštaj, relativno jednostavnog procesa montaže i demontaže, jeftine.

Jun 2015. Prvo je izgorela Milicina kuća, pa Sanelina, a onda još nekoliko, redom. Podmetnuti požari. Mi hoćemo da se zna zašto. Sve ovo.

Posle godinu dana rada nastala je publikacija koja prikazuje proces saradnje grupe (tadašnjih) studenata arhitekture i Rekonstrukcije Ženski fond:Model privremenog stanovanja – Od koncepta do realizacije na primeru romskog naselja. Januara 2016. Završeno je štampano izdanje, a kao virtuelno postavljeno na RŽF sajt – http://www.rwfund.org/2016/01/25/model-privremenog-stanovanja-od-koncepta-do-realizacije-na-primeru-romskog-naselja… Problemi socijalno i ekonomski ugroženih grupa posmatrani su sa aspekta arhitektonske struke čime je formiran interdisciplinarni pristup u njihovom rešavanju. …Ideja ove publikacije je da se svakom čitaocu i čitateljki prenese znanje stečeno ovim iskustvom i omogući mu/joj da lako i sa razumevanjem sagradi svoj montažni objekat za privremeno stanovanje ili druge potrebe.

Mnoštvo ljudi živi u nastavku ovih priča i ovog ograničenog izveštaja. I ova knjiga ima svoj život. Grupu studenata, sada već diplomiranih arhitekata, pozvali su iz BINE (Beogradska nedelja arhitekture) da predstave na izložbi projekat koji su radili sa nama i model kroz izložbu u maju (organizatori bi snosili troškove postavke, štampanja crteža, itd.). U međuvremenu rad je predstavljen i nagrađen u kategoriji Eksperiment/istraživanje na Salonu arhitekture u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu koji je otvoren 29. marta do 30. aprila. U opštem je interesu da struka prepoznaje šta bi arhitektura u stvari trebalo da je. Susretanje sa teškoćama života u romskom naselju, druženje sa meštanima i rad na kućama ostavili su veoma jak utisak na mene, kao i na moje kolege. Nadam se da će ova inicijativa podstaći mlade arhitekte, kao i ljude srodnih struka da se u što većem broju uključe u rešavanje ovakvih ili sličnih problema. Mihailo Sladoje, u ime tima studenata arhitekture

 

Rasprave

Konferencija Dani posle – aktivna pomoć i podrška građanima ugroženim poplavamauMedija centru 23. jun 2015. u organizaciji Yucom-a uz podršku Ambasade Australije u Beogradu i učešće ambasadorke na konferenciji. U suočavanju iskustava na panelu Problemi i izazovi države i organizacija civilnog društva u toku i nakon poplava učestvovali su i Marko Blagojević, direktor Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja i akterke i svedokinje iz našeg rada na terenu Zoe Gudović, predstavnica Rekonstrukcije Ženski fond i Nada Đuričković, predstavnica Romskog centra za žene i decu Daje. Videlo se koliko se i tokom poplava produbio jaz između pozicije civilnog društva i autoritarnog ponašanja države. Gde su ključne razlike: aktivistkinje podsećaju na državnu cenzuru i privođenja građana i građanki koji su o poplavama informisali javnost o situaciji na terenu, o crkvenim molebanima i optuživanjima pripremanog Prajda za kišu i poplave, o patriotskim porukama ženama da se ne petljaju u izgradnju nasipa nego da ispeku proju za branitelje, o rasizmu u kolektivnim centrima prema Romima, o zanemarivanju i izbegavanju pružanja pomoći najsiromašnijima… Iskrsla je i tema Zakona o posledicama poplava (iz jula 2014) koji je omogućio državi da žrtve proglasi kriminalcima jer su navodno prikrivali i davali lažne podatke. Tu je direktor Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja predočio civilnom društvu buduću ulogu na terenu – da podučavaju građane o obavezama i kaznama u vezi sa istinom pred državom. Ni reči o odgovornosti države.

I nema hepi enda.

Nekoliko meseci kasnije: Direktor vladine Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja Marko Blagojević obavestio nas je ove nedelje da bi “Srbija do kraja godine trebalo da dobije novi Zakon o upravljanju rizicima i vanrednim situacijama”. Kontekst ove najave sugeriše da do danas pitanje preventivnog delovanja u slučajevima vanrednih situacija u domaćem pravu nije bilo rešeno i da će tek ovaj zakon otvoriti vrata novom i drugačijem delovanju države u vanrednim situacijama. Time se javnost dovodi u ozbiljnu zabludu, u nameri da se odgovornost za žrtve i materijalnu štetu u prošlogodišnjim poplavama svali na tobožnju prazninu u pravnom sistemu: bez ustanovljenih obaveza države, nema ni njene odgovornosti.Pošto je suština ove prozirne obmane da se pokaže kako navodno nisu postojala pravila u slučajevima vanrednih situacija, po ko zna koji put treba ponoviti da majske poplave nisu bile delo viših sila niti nekakve božje volje. Srbija ima važeći zakon o vanrednim situacijama koji uspostavlja ozbiljne obaveze za veliki broj aktera – od vlade, preko ministarstava, gradonačelnika, predsednika opština i lokalnih samouprava. U tom zakonu je ključno to što je on orijentisan pre svega na preventivno delovanje i većina obaveza koje uspostavlja za predstavnike države su takvog karaktera.Ponovo treba reći i da pre i tokom majskih poplava vlada i njeni članovi nisu na vreme proglasili vanrednu situaciju; da nisu mobilisali civilno stanovništvo, već su dozvolili haos i uneli paniku među građane; da lokalni štabovi za vanredne situacije nisu na vreme proglasili vanrednu situaciju u svojim opštinama i da nisu na vreme naložili evakuaciju stanovništva (neki su je i sprečavali, kao gradonačelnik Beograda); ministarstvo unutrašnjih poslova nije ispunilo brojne zadatke koje ima po zakonu o vanrednim situacijama – čime su svi oni jasno prekršili svoje zakonske obaveze. (Sofija Mandić 29/10/2015):  http://pescanik.net/zakon-za-oslobadanje-od-odgovornosti


 

Ovaj izveštaj posvećen je ženama koje žive u najtežim uslovima. Ivani, koja je mogla da bude izvrsna građevinarka, Mirjani koja je sama naučila da čita i piše koja bi bila odlična profesorka i Milici čija gracija bi pokretala zaplet neke bajke, da im je dozvoljeno.

U pisanju su korišćeni tekstovi: Potrebe Roma i Romkinja nastale poplavama, Danilo Ćurčić (jun 2014); Izveštaj sa terena – poplavljena područja 2014-2015 Nada Đuričković i Violeta Đikanović (oktobar 2015); izveštaj sa susreta Solidarnost je naša snaga, Žene u crnom (februar 2015).

Veliku zahvalnost dugujemo Oak fondaciji bez čije finansijske pomoći aktivnosti koje smo realizovale ne bi bile moguće. Hvala na poverenju i prepoznavanju i pružanju pomoći kada je je ona najpotrebnija.