Ksenija Atanasijević (5. februar 1894. – 28. septembar 1981.) je bila prva docentkinja i prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu 1922. godine. Diplomirala je čistu filozofiju sa klasičnim jezicima. Na dan njenog rođenja, ponovo vam predstavljamo njenu knjigu “Etika hrabrosti”!
Ksenija Atanasijević je bila prevoditeljka klasičnih filozofskih dela, kao i autorka studija, članaka, metafizičkih i etičkih rasprava. Između dva svetska rata bila je profesorka na Univerzitetu u Beogradu. Objavljeni su njeni Filozofski fragmenti. Prevodila je dela Aristotela (Organon), Platona (dijalog Parmenid), Spinoze (Etika), Adlera (Individualna psihologija).
U Beogradu su 2011. Žene u crnom, Centar za ženske studije i Rekonstrukcija Ženski fond objavile knjigu Ksenije Atanasijević “Etika hrabrosti”, koju je priredila Ljiljana Vuletić.
Knjigu “Etika hrabrosti” Ksenije Atanasijević možete da preuzmete ovde.
Kseniji Atanasijević je uoči Drugog svetskog rata među prvima upozoravala o antisemitizmu i širenju rasističkih predrasuda o jevrejskom narodu, a u tekstu “Rat i filozofija” je odbacila bilo kakvu mogućnost opravdanja za rat. Odbila je da potpiše Nedićev “Apel srpskom narodu” protiv komunista i povukla se potpuno iz javnog života. Zbog njenog pređašnjeg kritikovanja nacizma 1942. agenti Gestapoa su je priveli na saslušanje. Tokom okupacije Ksenija se potpuno posvetila svojim filozofskim radovima, ali kada je rat prošao nastavljena je tortura i osvetnička pobuda iz “muških akademskih krugova”. Ksenija Atanasijević je uhapšena. (Navodi iz knjige Ljiljane Vuletić “Život i misao Ksenije Atanasijević”.)
Ksenija je 1981. godine umrla od moždanog udara i sahranjena je na Novom groblju u Beogradu. Grobnica je posle nekoliko godina prekopana, i prodata novim vlasnicima, te nikada nećemo saznati gde je njeno grobno mesto. Spomen ploča koju su 8. marta 2012. Žene u crnom postavile na nekadašnju kuću Ksenije Atanasijević potpisana je od strane feministkinja i antifašistkinja.
