U novom izdanju serijala Izvori epistemologije – Kritički život delimo sa vama tekst kritičke teoretičarke i feminističke filozofkinje Eve fon Redeker (Eva von Redecker), U senci prava svojine: neoautoritarnost kao odbrana fantomskog posedovanja, u prevodu Emilie Epštajn. Tekst je izvorno objavljen u žurnalu Critical Times, Volume 3, Issue 1 (April 2020).
Drugi jul je, kasno popodne, ali sunce celog dana prži i ne posustaje. Ipak, u hladu KC Grada, na posustaje ni tim Rekonstrukcije Ženskog fonda, jer čeka nas prvo feminističko aktivističko-umetničko druženje posle gotovo dve i po godine! Da – Radost ludost je ponovo u gradu! Ove godine, festival je ujedno bio i završnica kampanje „Neustrašivo, kreativno i lokalno“ kroz koju smo prikupljale novac za program Specijalni fokus. Ali, pre svega je bio radosna i ludosna feministička rekonekcija!
Daleke 2010. godine prvi put smo vas pozvale na Radost ludost, na nastup umetnica ’sa periferije’, na nešto što će naredne decenije prerasti u festival proslave feminizma i aktivizma, angažovane umetnosti i bogatstva alternativnih prostora. Mnogo toga se promenilo od kada je naša nekadašnja koleginica Zoe Gudović osmislila prvo izdanje festivala – društveni, umetnički i drugi prostori slobode su suženi, aktivistkinje i aktivisti još više su izložene/i maltretmanima, od sistemske kriminalizacije solidarnosti do desničarskog nasilja, neoliberalizam steže da mislimo da ne može jače, iako sigurno može, prolazimo kroz više ukrštenih globalnih i užih kriza na koje svakodnevno odgovaramo koliko možemo. I treba nam pauza, makar na jedno popodne, trebaju nam druženje, solidarnost, radost i ludost!
Progresivni pokreti jačaju i održavaju kontinuitet, između ostalog, deljenjem znanja i pravovremenog beleženja rada organizacija. Publikacija „Politika i rezilijencija ženske nevladine organizacije aktivne u oblasti seksualnog nasilja: Iskustvo Incest trauma centra, Beograd, Srbija“ doprinosi upravo ovome, a iako zasnovana na iskustvu rada jedne specifične organizacije, ipak sadrži nizove univerzalnijih informacija i mehanizama primenljivih na srodne organizacije, kao i neku vrstu radne sveske. Ovom prilikom delimo sa vama PDF publikacije uz razgovor sa ko-autorkom publikacije, dr Ljiljanom Bogavac.
Tanja Bjelanović je aktivistkinja koja deluje u oblasti filantropije i održivog razvoja poslednje dve decenije. Živi ono što propagira, pa je tako pored profesionalnog angažmana i individualna donatorka mnogim organizacijama i feminističkom pokretu. Njena publikacija „Ka finansijskoj održivosti organizacija civilnog društva u Srbiji“ objašnjava nove ideje i modele finansiranja civilnog sektora.
Izložba “Hej, ispravile smo vam ovo!” usmerena je na podizanje svesti o problemu sekundarne viktimizacije žena koje su preživele seksualno nasilje. Postavljena je na Savskom šetalištu na Kalemegdanu u martu 2022. godine. a podržana je kroz program Specijalni Fokus. U jeku pažnje na seksualno nasilje prema ženama, kao i neadekvatnog javnog diskursa i rasprave na ovu temu, jedno od upečatljivih mesta ostaje inicijativa #nisamprijavila. Akcija dve feministkinje, Jelene Jaćimović i Aleksandre Mališić, nadovezuje se na ovu priču kroz podizanje svesti o problemu sekundarne viktimizacije izložbom na kojoj se nalaze odgovori na pitanje “a zašto nije prijavila?”.
Za odmor, za brigu o sebi i kolektivu, pa onda i o zajednicama sa kojima radimo, za raznovrsne prakse koje se podvode pod ove discipline, prvo je neophodno osloboditi se stega ekonomske nestabilnosti i omogućiti uživanje svih radnih i socijalnih prava. Neophodno je popločati put ka brizi adekvatnim društveno-političkim i ekonomskim principima utemeljenim u dostojanstvenom radu i socijalne podrške, uz zauzimanje feminističkog pristupa. Bez toga, praktikovanje brige o sebi i kolektivne brige ostaje uskraćeno za suštinski preduslov za redovan i kontinuiran odmor i sprečavanje sagorevanja, kako u okviru pokreta, tako i na nivou šireg društva.
Nataša Kovačević je rođena u bivšoj Jugoslaviji, diplomirala je na Katedri za anglistiku Univerziteta u Beogradu i doktorirala na Univerzitetu na Floridi u Gejnsvilu. Redovna je profesorka na odseku za engleski jezik i književnost na Eastern Michigan Univerzitetu i urednica književnog časopisa JNT: Journal of Narrative Theory. Drži kurseve iz postkolonijalne i svetske književnosti.
Nastavljamo sa podrškom aktivističkim poduhvatima, kontekstualnim intervencijama, koracima ka pravednijem društvu!
Stipendije „Žarana Papić“ osmišljene su kao podrška akademkinjama i aktivistkinjama (feminističkog najpre, ali ne samo feminističkog pokreta) u sticanju znanja koja će kasnije moći da primene u aktivizmu.
