BITKA ZA ČILE – bitka nenaoružanih ljudi
film Patrisija Guzmana u sećanje na Horhea Mulera Silvu
Prvi deo: POBUNA BURŽOAZIJE
(drugi deo DRŽAVNI PUČ možete da pogledate ovde, treći deo NARODNA VLAST možete da pogledate ovde)
Šest meseci pre bombardovanja palate La Moneda ljudi Čilea su glasali za obnovu parlamenta.
Političke snage su podeljene na dva bloka. Sa jedne strane opozicija desnog centra koju čine demohrišćani i Narodna stranka. Na drugoj strani levičarske partije okupljene u Narodno jedinstvo koje podržavaju Salvadora Aljendea.
(masa)
– Ujedinjena levica, nikad neće biti poražena!
– Sinhronizujmo se!
– Ujedinjena levica nikad neće biti poražena!
– Seci! Klapa!
– Gospodine, šta mislite – ko će pobediti na izborima u nedelju?
– Pa, ja sam apolitičan.
– Gospođo, šta vi mislite – ko će pobediti?
– Opozicija mora pobediti.
– Opozicija? -Da. – U kom procentu? – Nemam ideju.
(masa)
– Frej! Harpa! Labe!
Sva trojica su đubrad!
– Frej! Harpa! Labe!
Sva trojica su đubrad!
– Za koga ćete glasati na uzborima? – Za Volođu Teitelboim i Elijanu Aranibar.
– Kako vidite budućnost?
– Nastavićemo da napredujemo, ali moramo da nastavimo sa borbom više nego do sad.
– Šta da kažem o Freju? Kada je bio u vladi živela sam u šupi koja se raspadala. Sve vreme je bilo vlažno i moje četvoro dece je dobilo upalu pluća. Svugde sam tražila pomoć a niko me nije saslušao. Ali sada, gde god da odem, obrate mi se i zahvaljući Aljendeu, imam divnu kuću. Nemamo previše udobnosti, ali nismo gladni.
– Ja sam u penziji. Ja sam u penziji. Nijedna vlada nije učinila ono što ova vlada jeste.
– Ko će pobediti?
– Narodno jedinstvo zato što radnici moraju da odluče o sudbini Čilea.
– Šta mislite o Hrišćanskoj demokratiji?
– Mislim da je Hrišćanska demokratija partija koja je uvek branila interese svoje klase, a nikad interese radničke klase.
– Hvala. Tamo, Flako. Snimaj prodavca pića.
– Izvinite, druže. Druže, ko će pobediti u nedelju?
– Ne mogu da kažem. -Ne možete? -Ne, gospodine. Nemam pojma. – Da li čitate novine? -Ne baš.
– Ko će pobediti u nedelju?
– Mi ćemo, NJ (Narodno jedinstvo). – Imamo većinu. – Dobićemo 45%. Narodno jednistvo će pobediti ubedljivom većinom. To je radnička vlada, narodna vlada. Narod je video dobrobit koju socijalizam donosi građanima.
– Hvala ti druže. Seci!
– Gospodine, koji procenat dajete Narodnom jedinstvu?
– Da pravo kažem, Narodno jedinstvo će pobediti jer smo počeli 1970. sa 36%, a danas, sa svim što smo videli i sa ljudima koji podržavaju druga Salvadora Aljendea garantovano ćemo dobiti 43% i više. 43% i više.
– Dobar dan, dame. Za koga ćete glasati?
– Ja glasam za Volođu Tejtelboim i Elijanu Aranibar.
– Koji procenat dajete Narodnom jedinstvu?
– Preko 40%.
– A šta je sa nestašicama hrane?
– Mislim da je nema. Nisam izgubila ni grama!
– Snimanje!
– Gospodine, šta mislite o izborima?
– Narodno jedinstvo će dobiti manje od 20%.
– Kako vidite budućnost?
– Šta god da se desi, i dalje ćemo imati mnogo problema.
– Gospodine, šta vi mislite o izborima?
– Ostavi mi na miru.
– Hvala.
– Šta mislite o izborima?
– Opozicija će pobediti, posebno Nacionalna partija.
– A budućnost?
– Čile mora da se izdigne u slobodi i demokratiji.
– Gospodine, šta mislite o izborima u nedelju?
– Mislim da je plebiscit, i da će u nedelju Čile odlučiti da li želi marksizam ili slobodu.
– Kako vidite budućnost posle izbora?
– Jedino rešenje je promena vlade.
– Da li verujete u izbore?
– Da, naravno.
– Gospodine, šta vi mislite o izborima u nedelju?
– Mislim da će Narodno jedinstvo biti potučeno i da će biti izbrisano.
– Da li verujere u izbore?
– Da, apsolutno.
– Koliko procenata će osvojiti Narodno jedinstvo, a koliko Nacionalna partija?
– 30% i 70%.
– Kako vidite budućnost?
– Budućnost? Čile je uvek imao obećavajuću budućnost.
– Hvala.
– Nema na čemu.
– Gospođo, koja je vaša pozicija u odnosu na izbore?
– Harpa i Alesandri.
– Ko je vaša preferenca?
– Nacionalna partija.
– Da li verujete u izbore ili u druge metode?
– Mislim da mora da postoji čvrsta linija. Nikada se ne sme poigravati sa ljudima.
– Kako vidite budućnost posle izbora?
– Moramo teško da radimo, kako bismo ponovo izgradili Čile.
– Gospodine, za koga ćete glasati?
– Za Harpa.
– A ko će dobiti izbore?
– Opozicija, i to lako.
– I sa kojim procentom?
– Najmanje 65%.
– A šta će se onda desiti u Čileu?
– Vlada će morati da poštuje većinu.
– Da li verujete u izbore ili u druge metode?
– Izbore.
– Hvala vam.
– Treba da razreše predsednika!
– Šta?
– Treba da ga razreše i izbace 21. maja! On je uništio zemlju, ruinirao je i ovo je korumpirana, degenerisana vlada! Degenerisana, korumpirana, prljava! Svi te prljave komuniste treba isterati iz Čilea! 21. maja, hvala bogu, imaćemo najčistiju, nabolju vladu od svih do sad! Demokratija će pobediti i rešićemo se tih trulih marksističkih komunista!
– Koga više volite u opoziciji?
– Kandidate? Harpa i Gustavo Alesandri.
– A u kom procentu?
– Moj ideal bi bio 100%, ali stvarno mislim da će biti oko 70%.
(masa)
– Moć radnicima!
– Druže, šta misliš o izborima?
– Kažem da će pobediti Narodno jedinstvo. I dođavola sa “mumijama” sa desnice! Pobedićemo sa Narodnim jedinstvom. Ovde i svugde drugde. “Mumije” mogu da crknu!
(masa)
– Moć radnicima!
– Koje je vaše mišljenje o izborima u nedelju?
– Moramo da se borimo da osvojimo većinu. Mi koji možemo jasno da vidimo stvari shvatamo da je jedini način da steknemo moć, imajući u vidu da imamo vladu, da osvojimo i Poslaničku komoru i Senat.
– To zapravo znači osvajanje malo više moći, više moći za našu klasu. Ali, čak i to nije konačno rešenje. Verujemo da jedni izbori manje ili više neće rešiti probleme i izbeći građanski rat. Građanski rat je neizbežan i fundamentalan. I desiće se, jer trenutno klase postaju sve polarizovanije. Na jednoj strani, buržoazija, na drugoj strani, proleterijat. Doći će do sukoba.
(masa)
– Napred bez komprimisa!
Kao i obično, oružane snage garantuju red tokom izbora. Opozicija glasa, uverena u pobedu.
Sa dvotrećinskom većinom u parlamentu mogu da uklone predsednika Aljendea razrešenjem.
Da bi se to desilo, treba da imaju više od 60% glasova. Za Narodno jedinstvo, ovo je prvi glasački listić na kome su sa svim opozicionim snagama od predsedničkih izbora 1970. godine. Ovo je ujedno prilika da odmere svoju izbornu snagu posle dve godine ekonomskog bojkota koji je nametnuo Vašington i unutrašnja opozicija.
U nedelju, 4. marta u 8 časova, glasanje je počelo.
– Dobar dan gospođo. Pravimo intervjue za Kanal 13. Želei bismo da znamo vaše stavove i šta mislite ko će pobediti. Izvinite što vas uznemiravamo.
– Ne, ne uznemiravate. Sviđa mi se Baltra. Glasala sam za njega.
– Baltra? – Da. – Šta mislite kakvi će biti procenti?
– Želite li da uđete?
-Da, ako možemo. Gospodine, radimo intervjue za Kanal 13. Možete li nam reći, šta mislite koliki
će biti procenti?
– Ne znam, ja ne glasam.
– Ne glasate? Nemate preferenci?
– Nikavih.
– Vi ste rekli da ste glasali za Baltru. Kada ste glasali?
– To je Kanal 13. Ne, ja sam glasala za Harpa.
– Glasali ste za Harpa? – Da.
– Kada ste glasali? – U 11 sati.
– U kojoj zajednici? – Nacionalni stadion.
– Šta mislite o današnjim izborima?
– Mislim da su super i mislim da će demokratija pobediti.
– Kako vidite budućnost Čilea?
– Sve će se razrešiti i mi ćemo ponovo izgraditi Čile.
– Mislite li da predsednika treba skloniti ili ne?
– Ne bih mogla reći, ali sve to treba raščistiti.
– Šta mislite o Harpinom skupu ovde od pre dva dana?
– Fantastično! Gledala sam odavde.
– Da li je stvarno privukao vašu pažnju?
– Naravno! Gužva i entuzijazam, a sve u velikom redu. Pa, mislim da je bilo super, i mi ćemo pobediti!
– A šta mislite o savezu sa Hrišćanskom demokratijom?
– Mislim da je odlično, vrlo dobro.
– Srećni ste zbog saveza?
– Da, jesam, jer smatram da će sve srediti.
– Mnogo vam hvala.
U 5 sati popodne, prvi rezultati su počeli da pristižu. Ministar unutrašnjih poslova, general Karlos Prats osigurava maksimalne garancije poštenja u svim sektorima. A ipak, pre nego što je brojanje završeno neki mediji najavljuju pobedu opozicije. Oni ne izveštavaju da je preko 40% glasova za levicu. Opozicija, koja nikad nije sumnjala u svoju pobedu slavila je navodni kraj Narodnog jedinstva.
– Šta mislite o izborima?
– Pobeđujemo! Imamo preko 60%!
– Šta mislite o izborima?
– Fantastično! Na granici smo da pobedimo!
– Gospodine, šta mislite o izborima?
– Divno! Ja sam Argentinac i oduševljen sam što je Frej pobedio! To je odlično! Čileu je potrebno
nekoliko takvih kao što je Frej.
– Ovamo! Hajde, Flako, mrdaj!
– Kako se osećate?
– Ovo je velika pobeda! Fantastičan uspeh! Mi smo oduševljeni!
– Kako vidite budućnost?
– Plebiscit, i mi ćemo pobediti na izborima. Aljende će morati da napusti Čile pod hitno.
– Da li biste ga razrešili? – Da, naravno. – Kako bilo, doviđenja!
– Šta mislite o današnjim izborima?
– Ovo je trjumf demokratije i Čile će uvek biti slobodan!
– Šta će se sada desiti?
– Ne daj bože da se išta desi. Sve što tražimo je da Čile uvek bude slobodan!
– Da li ste za razrešenje Aljendea?
– Da gospodine. – Da.
– Ne mislite da bi to moglo izazvati građanski rat?
– Nema veze.
– Mi imamo većinu.
– Šta mislite o izborima?
– Konačno smo pobedili tu kopilad!
– Šta mislite o izborima?
– Vrlo dobro, veličanstveno. Samo bih želeo da kažem da je stvarno divno. NJ je završilo u đubretu,
da se fino izrazim!
– Ko je vaš miljenik?
– Frej.
– Ja sam Alfonsko Karasko Serda, predsednik penzionerskog kluba Banke Čilea. Verujem da smo odbranili demokratiju i slobodu u Čileu.
– Želite li još nešto da kažete?
– Da! Pozdrav svim ljudima koji su pomogli da oslobodimo zemlju.
Posle ponoći, konačni rezultati raširili su konfuziju među opozicijom. Sanjani broj glasova nesrećno je ispario. Nasuprot svim predviđanjima, Narodno jedinstvo ne samo da nije izgubilo podršku svog biračkog tela, već je povećalo.
Odbijajući rezultate, jedan deo opozicije priča o prevari i šalje svoje huligane na ulice.
Nekoliko dana kasnije, Tribunal za regularnost izbora koji kontroliše opozicija, prinuđen je potvrdi zvanične rezultate. Opozicione partije su veoma daleko od dvotrećinske većine o kojoj su sanjale kako bi uklonile Salvadora Aljendea. Narodno jedinstvo je povećalo podršku na 43.4% glasova i povećalo svoj broj članova u parlamentu. Dobili su podršku bez presedana posle dve i po godine mandata.
Za opoziciju, polaganje zakletve novih poslanika označava kraj izborne faze.
– Časni poslanici, da li se zaklinjete ili obećavate da ćete štititi Ustav države i braniti, u sklopu svojih dužnosti, njene prave interese?
– Da, zaklinjemo se.
– Ovim vas proglašavam uključenim u rad.
– Pošto su ciljevi ove sednice ispunjeni, raspuštamo je.
Od ovog trenutka, Bela Kuća i čileanska opozicija shvataju da im mehanizmi predstavničke demokratije nisu od koristi. Glasovi koje je osvojila vladajuća koalicija pokazuju da se želja za socijalnom promenom nije smanjila, uprkos milionima dolara koje je investirala severnoamerička vlada. Posle marta, strategija demokratske opozicije biće, paradoksalno, puč.
1 SKLADIŠTENJE I CRNA BERZA
– Zahvaljući pritužbi koju je podneo komšija otkriveno je da su ovde u Ulici Kopijap 319 uskladištene sledeće zalihe: 20 tona šećera, 400 kutija rolni toalet papira, 500 kutija deterdženta, 100 kutija neskafe, 100 kutija kondenzovanog mleka, 50 kutija lososa, ogromne količine pirinča. Ovo će biti rasprodato komšijama u ovom sektoru od kojih se veliki broj okupio ovde. Rekao bih da će rasprodaja trajati približno tri dana.
Snage Vlade – Saveti za namirnice i cene. U teoriji, ovo su lokalne organizacije koje nadgledaju distribuciju hrane i izveštavaju o špekulacijama vlasnika prodavnica. Kada Saveti otkriju bilo kakvo skladištenje, Vlada interveniše i proizvodi se prodaju.
– U skladištu koje pripada gospođi Moreno Dijaz pronađena su sledeća dobra: 310 paketa čaja, 2 kutije “350”, 53 kutije hrane za bebe. Sve su to izgrizli miševi.
– Kupila sam deterdžent i dva mala paketa čaja, jer nisam imala više novca kod sebe. Nisam mogla više da kupim. Pa, imam desetoro dece i moram da protraćim čitavo jutro tražeći…
– Moramo da stanemo na put crnoj berzi. Moramo da zatvorimo radnje i pohapsimo vlasnike. Moramo to da uradimo kako bismo uplašili te ljude, kako bi prestali sa špekulacijama. Mislim da ima dosta namirnica. Vidite koliko često pročitamo u novinama o tonama šećera, i svim ostalim stvarima koje su uskladištene.
U martu, postoji oko 3000 Saveta za namirnice i cene u Čileu. U nekim slučajevima uvode bonove kako bi poboljšali distribuciju.
– Kakva je to kartica? Možemo li da vidimo?
– To je moj bon. Imam 14 bonova. 2 polja zaliha su već obeležena. Ne, 4 polja, kad stignu.
Ako stigne više, daju ti više. Sve je racionalizovano. Kafa, mleko, sve.
– Možete li se provući sa tim?
– Da, možemo se provući. A ako se ne provučemo, onda pokušamo da umesto toga kupimo neke druge stvari.
– Hoćemo li skupljati povrće koje ste kupili?
Glavni ciljevi opozicije su da se prekine snabdevanje hranom, da se isprazne zalihe i sabotira žetva
ne bi li se povećala nestašica osnovnih potrpština.
– Ima li ulja?
– Ne znam da li ima danas ali dobila sam ulje pre tri dana.
– Da li biste želeli da kažete nešto ostalim drugovima? Pravimo dokumentarac.
– Izdržaću sve što se dešava kako bi makar moja deca mogla imati bolju budućnost. Ja podržavam ovu vladu.
– Želite li još nešto da kažete?
– Ne, to je sve, hvala.
2 BOJKOT PARLAMENTA
Za opoziciju, primer Saveta za namirnice i cene postaje opasan. Kongres podiže optužnicu protiv Orlanda Milasa, ministra koji je uveo Savete. Opozicija koristi svoju prostu većinu u Kongresu kako bi diskreditovala Vladu. Ovde su sva dokumenta u vezi sa optužbama.
U ovom slučaju, da bi bila u skladu sa proceduralnim propisima, opozicija je imenovala jednog od svojih poslanika da ispituje suseda, člana Saveta za namirnice i cene.
Gustavo Lorka, poslanik Nacionalne partije, kasnije fukcioner vojne vlade ispituje.
– Šta Saveti zapravo rade? Kako organizacija Saveta radi?
– Mislim da je već rečeno. Savet za namirnice i cene je organizacija ljudi, stanara, radnika, domaćica okupljenih zajedno, i, grupnom odlukom imaju vlast da kontrolišu ili pre nadgledaju da li ima dovoljno namirnica u njihovom kraju.
– To pokušavam da vas navedem da mi objasnite.
– Da.
– Razumete?
– Samo pokušavam da vas vodim. To ne znači da pokušavam da vas navedem da nešto kažete. Želim da budem vrlo jasan u svojoj nameri.
– Ako mogu samo da objasnim, mislim da je funkcija organizacije Saveta za namirnice i cene da obezbedi da ljudi dobijaju dovoljno potrepština za sve porodične grupe koje žive u tom kraju.
Iako opozicija ne uspeva da bilo šta dokaže, optužbe opstaju. Procedura će biti ponovljena i sa drugim visokim službenicima. Ministri se ili predaju ili bivaju izbačeni. Kroz optužbe opozicija provocira sukob snaga između parlamenta i predsednika republike. U svim slučajevima, predstavnici levice će dokazati pravnu krhkost optužbi.
Govori Luis Majra, poslanik Narodnog jedinstva:
– Posledično, ministar države je jedino odgovoran za svoje dela predsedniku republike. I ne može biti podređen, u odnosu na prikladnost svojih dela, stavu većine u Kongresu. Politička osuda je jedino dozvoljena predsedniku republike. U specifičnom slučaju gospodina Milasa, ministra ekonomije, koji je ovde optužen, proces optužbe ne može biti korišćen za donošenje osude u vezi sa politikom namirnica koju ministar promoviše, u vezi sa politikom kontrole cena ili u vezi sa načinom na koji vodi rad na proizvodnji, snabdevanju i opštoj raspodeli čileanske privrede.
Zato, ne samo da je ova optužba nevažeća, uzaludna i ilegalna, to je optužba koja krivotvori, zanemaruje i unižava ingerencije koju Ustav dodeljuje predsedniku kao njegovo esencijalno pravo i punomoćje.
Danima kasnije, u Poslaničkoj komori održano je glasanje o izbacivanju ministra Milasa. U periodu od tri meseca, opozicija je uklonila dva Aljendeova visoka službenika i sedam ministara. Odnosno, po jedan visoko rangirani zvaničnik Narodnog jedinstva na svakih deset dana.
– I oni odbijaju da nam dozvole da koristimo zakone koje imaju u svojim rukama i koje koriste protiv ljudi. Ali onda kada mi to činimo kako bismo odbranili legitimnu vladu i progres radnika,
stav otpora se javlja u tim sektorima koji imaju sve garancije realnosti koja se doživljava u našoj zemlji. A ovo je vlada koja nije socijalistička. Ovo je narodna, demokratska, nacionalna, revolucionarna vlada koja mora izneti program kako bi otvorila, i to što je šire i što je brže moguće, put ka socijalizmu i transformaciji našeg društva.
LEGALNOST ILI NELEGALNOST
VLADA MORA POŠTOVATI ODLUKE SUDA
Ubrzo zatim, opozicija je započela sa optužbama protiv svih ministara u vladi. Ovo znači raspuštanje 15 ministara u jednom trenutku. Međutim, pritisak javnosti primorava jedan sektor opozicije da se povuče i manevar propada.
– Desnica je ta koja se uvek mešala pokušavajući da nas privoli da oborimo vladu. Ali to se nikad neće desiti. Radnici su izabrali ovu vladu i ona će nastaviti, a mi ćemo je braniti svojim životima, ako treba. Ako nas žele na ulicama, bićemo tamo i ako treba da se borimo, borićemo se, kao radnici za odbranu naše radničke demokratije.
17. aprila vlada je odlučila da legalno nacionalizuje još 49 preduzeća koja bojkotuju proizvodnju. Kao odgovor na to, Kongres predstavlja ustavnu reformu koja poništava skoro sve već učinjene eksproprijacije. Hrišćanska demokratija i Nacionalna partija kažu da predsednik države nema pravo veta u ovom slučaju. On mora da objavi reformu i da preda fabrike bez rasprave. Ovo znači da Kongres želi da liši vlasti Salvadora Aljendea prostom većinom, odnosno da mu oduzme vlast koju su drugi čileanski lideri imali.
– Oni ljudi na desnici dobijaju ogromne plate, a sve što rade je uništavanje države. Uništavaju zemlju i dobro su plaćeni za to!
– Mnogo smo se iznenadili kada smo videli da je naša fabrika, naše radno mesto, potpuno demolirano, zato što su ta gospoda pokrala naše mašine.
– Ne želimo da imamo ništa sa šefovima. Već dugo se vuku do te mere da su kompanije završile u eksprorijaciji.
– Dokazano je da su industrijalci ovde započeli otvoreni bojkot proizvodnje. A mi smo protiv toga.
– Želim da se ovo razreši. Vlada treba da nacionalizuje industriju je ne možemo da radimo sa gazdama.
– Kako su zvali ovu fabriku? Zvali su je “zatvor” zbog feudalnog mentaliteta koji su šefovi imali. A drugovi radnici u drugim preduzećima zvali su je “Zatvor Svete Jelene” zbog pritiska.
23. maja, Eduardo Frej, hrišćanski demokrata i bivši predsednik Čilea izabran je za predsedavajućeg Senata. Jedan od njegovih glavnih zadataka biće da pogorša sukob snaga. Ukoliko Aljende odbije reformu i ne vrati preduzeća, biće optužen za prekoračenje ustavnih ovlašćenja. Ukoliko prihvati, parlament će imati efektivnu kontrolu nad državom. Aljende smatra da je ova pozicija nelegalna i žali se Ustavnom tribunalu.
Salvador Aljende, predsednik Čilea:
– Razumemo da je u ovom trenutku, fundamentalno osnažiti politiku vlade i ovladati instrumentima koji omogućavaju institucionalnu propustljivost kako bi opozicija razumela da ne mogu negirati ono što je vitalno za vladu kako bi mogla da brani Čile u svetlu ekonomske realnosti koja je rezultat ne naših grešaka, bez poricanja i onih koje smo sami načinili, ali grešaka međunarodnih i nacionalnih faktora koji otežavaju, posebno kada se vlada kao naša suprotstavlja imperijalizmu, zemljoposednicima, bankarskoj i feudalnoj oligarhiji.
– Poslanici koji odbacuju predlog, neka dignu ruke. Parlament će sada tražiti definitivnu blokadu vlade.
U aprilu, maju i junu Kongres je proglasio bojkot svake incijative Narodnog jedinstva.
– Rezultati glasanja.
– Za, 52 glasa.
– Protiv, 81.
– Odbačen je predlog direktora.
Zakon o kažnjavanju ekonomskih zločina je odbijen. Odbačen je zakon o stvaranju ministarstva porodice. Zakon o kvalifikacijama i platama za radnike je odložen a zatim i odbačen. Zakon o učešću radnika u fabrikama je odbačen. Odbačen je zakon o kreiranju ministarstva za primorska pitanja. Odbačen je zakon o uspostavljanju samoupravnih preduzeća. Tokom nekoliko meseci još 20 projektovanih zakona je izgubilo finansiranje.
(masa)
– Nacionalizam! – Prisutan!
– Nacionalizam! – Napred!
– Narodni front! – Otadžbina i sloboda!
Ovo je šok odred fašističke grupe “Otadžbina i sloboda”.
(masa)
– Čile! – Jedan!
– Čile! – Veliki!
– Čile! – Slobodan!
– Napred Čile!
– Nacionalni front!
– Otadžbina i sloboda!
Samo institucionalni konflikt nije dovoljan da se opravda puč. Neophodno je i isprovocirati nasilje i društveni haos. To je glavni cilj ove organizacije. “Otadžbina i sloboda” čini sićušan deo masovnog desničarskog pokreta ali njegova fašistička ideologija se može naći i kod nekih opozicionih stranaka i u vojsci. Njegovi lideri i ideolozi uključuju bivše zaposlene bezbednosnih službi SAD-a u Čileu. Njihove mecene su udruženja velikih poslodavaca kao što je Društvo za nacionalnu poljoprivredu i zanatski razvoj. Ali njihov najveći pomagač je severnoamerički Stejt Dipartment. 1974. neki bivši službenici Stejt Dipartmenta otkrili su da je u to vreme CIA imala 40 prvoklasnih agenata u Čileu od kojih su mnogi bili instruktori za “Otadžbinu i slobodu”.
3.STUDENTSKI NEMIRI
U aprilu, opozicija je pronašla izgovor da nastavi sa društvenom propagandom. Vlada je predstavila zakon o reformi obrazovanja kako bi demokratizovala stare obrazovne strukture. Osećajući se ugroženom, opozicija je mobilisala svoje huligane. Po prvi put u Čileu, veliki broj studenata je dozvolio sebi da ih iskoristi privilegovana klasa. Opozicione partije, profesionalci i udruženja trgovaca podržali su ulične nemire.
– Nećemo više da budemo u defanzivi. Nećemo više da budemo marionete reakcionara. Jer od sada, drugovi, moramo da postavimo pitanja u realnosti. I moramo da se pozabavimo konfliktnim problemima. I moramo da napadnemo sve koji nam se nađu na putu. I ne idemo na ulice da se bijemo sa desničarskim klincima. Policija i vojska ih mogu videti i izbaciti iz akcije.
Moramo da vidimo kako da konfrontiramo državu. Buržoaska država je ta koju treba da zbacimo.
Juče smo videli različite grupe koje zahtevaju različite stvari i koriste klasne drugove, čileanske reakcionare u stvarno subverzivnim situacijama. Drugim rečima, šta drugovi misle o razvoju situacije u vezi sa zakonom o agrarnoj reformi i u vezi sa nacionalizacijom monopolista. Ovo su fundamentalna pitanja koja mi, kao radnici, treba da razmotrimo i koja želimo da razrešimo plebiscitom a ne da ih razvalčimo kao reakcionari, sa efikasnom mobilizacijom radnika. Ne možemo da prihvatimo ovu eskalaciju iz dana u dan.
Posmatramo situaciju i u oktobru smo rekli da će pripremiti još jednu. Oni se ponavljaju, a nemaju čak ni inicijativu da promene ono što su uradili u oktobru. A mi, radnici, moramo sada da izađemo i da jednom za svagda zaustavimo ove ljude i da zahtevamo plebiscit oko fundamentalnih stvari.
Kako ćemo rešiti problem saobraćaja? Svaki put kada napadaju vladu oni naprave zastoj, zar ne? Zato što kontrolišu vozače. Većina vozača nema klasnu svest. Nisu ni u jednom sindikatu. Sve o čemu oni brinu su procenti, koliko će zaraditi. Ne dolaze na sindikalne sastanke. Tako da nema mnogo sindikata u saobraćaju koji dobro stoje. Čak i oni koji dobro stoje, loše rade. Imajuću u vidu pretnje nacionalnog tržišnog zastoja sledeće nedelje potrebno je izvršiti hitnu nacionalizaciju distributivnih monopolista. Uzimajući u obzir bojkot proizvodnje i ekonomije vlada mora doneti naredbu o eksproprijaciji protiv onih kompanije koje čine grupu od 90 koje još nisu u rukama radnika. Radničku klasu treba pod hitno integrisati u planiranje ekonomije.
Nema sumnje da se u ovom trenutku odluka mora baviti problemima u saobraćajnom departmanu. Mi, radnici u departmanu za javne radove smo svi, u ovom trenutku, spremni da marširamo na paradi pored Kongresa. Da li postoji primedba na to?
(masa)
– Na parlament! – Na parlament!
– Tražimo od naših kolega iz odseka za javne radove, ako mogu, da dođu do transportnih sredstava, kamiona, kombija, kako bi prevezli grupe radnika koji će napustiti fabrike.
– Postoje kamioni i autobusi, druže.
27. aprila, Savet sindikata poziva na masovni miting podrške vladi. Pokušavaju, prisustvom radnika, da spreče da ulice Santjaga preuzmu agitatori opozicije.
(masa)
– Moć radnicima! – Želimo narodnu vlast!
– Ujedinjena levica nikad neće biti poražena!
– Ljudi! Svest! Oružje!
– Želimo narodnu vlast!
Demonstranti koji prolaze pored kancelarija Hrišćansko demokratske partije su iznenada napadnuti.
Pucnji ispaljeni sa jednog od prozora ubijaju jednog radnika i ozbiljno ranjavaju još šestoro ljudi.
– Ljudi koji su nas isprovocirali su odgovorni za ovo.
– A mrtvi i ranjeni?
– Ko su oni? Gde su oni?
– Jedna osoba je ubijena a šest je ranjeno. Sve smo videli.
– Zar je trebalo da dozvolimo ljudima da dođu i pregaze nas?
– Ko nas je zaštitio?
– Vi opravdavate tu smrt.
– A vi govorite u kancelarijama Hrišćanske demokratije! Ne možete da me gurate u kancelarijama Hrišćanske demokratije!
– Senatore, zašto ste udarili novinara?
– Fašisti!
– Odakle su pucali? U koje vreme?
– To nije jasno. Istražuje se.
– Kako god, ovde je nadležan sud za prekršaje. U ovom slučaju, policija, kao i sve vezano za javni red, podređeno je sudu. To je ono što kaže zakon o krivičnom postupku.
Uticaj nasilnih grupa je očigledan u partiji Hrišćanse demokratije. Senator Huan Hamilton, koji zastupa konzervativno partijsko krilo odbija da da izjavu.
– Minut ćutanja, drugovi!
– Svi se smirite!
– Svi se povucite malo nazad, molim vas, malo nazad!
– Dobro nam je ovde!
(masa)
– Drug Hoze Rikardo Ahumada!
– Prisutan!
– Drug Hoze Rikardo Ahumada!
– Prisutan!
– Tvojim primerom…
– Mi ćemo prebroditi!
– Molim vas, drugovi, ne gurajte! Ne gurajte!
(masa)
– Narodno jedinstvo protiv kriminalnih “mumija”!
– Drug Hoze Rikardo Ahumada!
– Prisutan!
– Ko ga je ubio?
– “Mumije”.
300 hiljada ljudi se pojavilo 30. aprila da se oprosti od mrtvog radnika. Smatrajući da se još nisu stvorili uslovi, opozicija završava ovaj period uličnih nemira. Pokušaji da se kazne odgovorni za Ahumadinu smrt su neuspešni. Pravda deluje očiglednom sporošću. Vrhovni sud osigurava da se kazna nikad ne sprovede.
4 OFANZIVA UDRUŽENJA POSLODAVACA
– Još jednom se naša organizacija okupila na poziv nacionalnih vođa kako bismo razmotrili povećanje cena i ustanovili nove tarife. Naš prvi govornik je predsednik Nacionalne konfederacije Čilea za taksije i autobuse, Ernesto Sisterna Solis.
– Oko za oko!
– Zub za zub!
– Mislim da ovaj skup treba da poruči ministru da nam je dosta da gledamo takvu neefikasnost i takvu nesposobnost za rešavanje problema.
Tokom tri godine vladanja Narodnog jedinstva, Američki institut za sindikalizam slobodnog tržišta koji direktno finansira CIA usmerava svoj rad ka čileanskim organizacijama. U aprilu, 108 menadžera, uglavnom iz sektora sobraćaja odlaze na trening u SAD.
– Ne smemo mešati svesnost sa strpljenjem. Ne želimo politiku sa tarifama ili sa organizacijom ali moramo preživeti. Moramo braniti svoje interese i da bismo to učinili moramo se boriti kao jedan sa našim Nacionalnim odborom vlasnika i moramo da izađemo na ulice tako da nas vide i osete snagu naše organizacije sa hrabrošću, zanosom ali pre svega kao čileanci, sa ponosom. Ne možemo da nastavimo da krpimo i popravljamo i da se iscrpljujemo. Vozila su ostarila a povijena leđa mnogih vlasnika su takođe ostarila! Generacije i generacije! Ovo je pitanje hrane na stolu, preživljavanja, izdržavanja kako bi se spasio ovaj sektor jer time spašavamo poslove miliona ljudi koji imaju veru i pouzdanje u ovog radnog čoveka, u ovaj zlostavljani transporter. On je taj koji gradi Čile! On je revolucionar!
Ko će poreći da je došao trenutak da se čitav čileanski sektor saobraćaja, bez razlike, bori na jedinstvenoj platformi, i predloži ovu nacionalnu obustavu!
U maju, trećina kolektivnog prevoza je paralisana nedostatkom rezervnih delova iz Severne Amerike. 1973. godine, uvoz iz SAD-a, je pao na 15% od dotadašnjeg uvoza. Da bi se pobunili protiv ovakvog stanja stvari, ali i da bi ga pogoršali, vlasnici privatnih autobusa pozivaju na štrajk na neodređeno vreme.
Tokom konflikta, državna kompanija, sa samo 600 vozila mora da radi posao koji obično obavlja 5000 privatnih autobusa u Santjagu. Kako bi se olakšali efekti ovog štrajka radnici izvoze fabričke kamione na ulice.
– Šta mislite o štrajku?
– Svi moramo da se borimo, tako da vlada može imati poverenje zahvaljujući radnicima. Moramo se boriti protiv štrajka.
– Kako da to izvedemo?
– Tako što ćemo ostati ujedinjeni.
– Koliko dugo pešačite?
– Oko 70 blokova, sa svoje dvoje dece.
– Šta kažete?
– Mislim da je ovo trenutak kada ljudi moraju da pokažu kapacitet za borbu koji su razvili tokom čitavog ovog procesa. I nema veze kakvu žrtvu treba da podnesemo sve dok možemo da radimo i proizvodimo.
– Da li još neko želi da kaže nešto?
– “Mumije” vode ovu kampanju protiv nas. Mi živimo od vrlo siromašnih nadnica ali radnici moraju imati vere i biti svesni.
– Šta vi kažete?
– Ja sam student i mislim da pokušavaju da parališu zemlju svim raspoloživim sredstvima.
U slučaju moguće totalne obustave saobraćaja levičarski prevoznici se udružuju i stvaraju Patriotski pokret obnove. Zbog njihove podrške predsedniku Aljendeu, napadaju ih da su štrajkbreheri.
Salvador Aljende, predsednik Čilea:
– Odgovoriću na lojalnost ljudi lojalnošću militantnog socijaliste i predsednika Čilea, odlučno ću sprovesti program Narodnog jedinstva. Potrebna nam je bolja i veća kontrola u raspodeli proizvoda. Slušajte pažljivo. Ovo je za one koji veruju da ja ponekad oklevam. Moramo ojačati narodnu vlast, centre za majke, komšijske grupe, Savete za namirnice i cene, komunalne komandose. Oni moraju biti osnaženi! Industrijski pojasevi moraju biti osnaženi ne kao paralelne snage u odnosu na vladu već kao narodne snage, ujedinjene snagom vaše vlade, narodne vlade.
28. maja, penzionisani oficiri visokog položaja poslali su javno pismo predsedniku Aljendeu kojim izjavljuju da će oružane snage sebe smatrati autonomnim ukoliko vlada naruši Ustav.
Nešto pre toga, visoka komanda je progovorila protiv predložene reforme obrazovanja. Tom prilikom, kontra-admiral Išmael Huerta je izjavio: “Ne možemo prihvatiti da budući vojnici stižu u kasarne preobraćeni u marksiste.”
Od 1950. godine, više od 4000 oficira je pohađalo obuke u SAD i u oblasti Panamskog kanala.
Tokom 2 i po godine Aljendeove vlade, Pentagon im je dao 45 miliona dolara u vojnoj pomoći.
To je više od trećine ukupne pomoći primljene u poslednjih 20 godina.
5 ŠTRAJK BAKRA
Po prvi put opozicija je preuzela sektor proleterijata. U rudniku “El Tenijente” grupa radnika ulazi u štrajk zbog ekonomskih razloga. Tradicionalno dobro plaćeni rudari bakra su aristokratija čileanskih radnika. Za opoziciju, cilj konflikta je da se parališe rudnik. 20 procenata čilenaskih prihoda se proizvodi ovde.
– Kolege radnici, kao i televizijski Kanalu 13, imamo i francusku televiziju sa nama.
– Drugovi, podignite svoje radne knjižice. Pokažimo im da smo ovde svi radnici.
(masa)
– “El Tenijente”, ujedinjen, nikad neće biti poražen!
– Prvo, rešimo probleme radnika “El Tenijentea” a onda, ako ostane novca, možemo rešavati ostale probleme u zemlji. Ali ljudi koje predstavljamo su na prvom mestu u odnosu na ostatak zemlje. To je sve, hvala vam.
(masa)
– Želimo rešenje!
– Tražili smo dozvolu vođa sindikata da se popnemo na ovu binu. Kao radnici za Narodno jedinstvo
ne slažemo se sa metodama koje koristite. Kažemo da je uvek, iznad svih ostalih stvari, najvažnije radničko jedinstvo. Mi ga ovde branimo i u okviru partijskog saveza Narodnog jedinstva. Pitaćete se zašto smo ovde. Podržavamo povratak na rad ali ne u frakcijama. Drugovi… podržavamo povratak na posao… Drugovi… Drugovi… Drugovi… Ne možemo da prihvatimo… što nastavljate da koristite politiku podela. Drugovi…
(masa)
– Bez politike ovde!
– Nećemo politiku ovde!
– Štrajk!
Tog istog dana i u isto vreme više od 8 hiljada rudara nastavilo je sa radom. Mnogi od njih su radili prekovremeno da bi osigurali da je minimum rada u rudniku obavljen.
– Kaletones zapošljava gotovo 2 hiljade radnika, od kancelarijskih službenika do radnika. A danas, 750 radnika radi. Tako da je proizvodni pogon skoro u normali. I to znači da sutra, ili u ponedeljak sve će biti u totalnoj normali.
– Ono na šta treba ukazati ovde je da postoji sektor koji udara u zid. Njihova postavka je van svih nadležnosti. Čak i istorija pokazuje da su se radnici ovde neumorno borili protiv Jenkija dok nismo osvojili privredu nazad, nacionalizovali je i sada pripada Čileu. Pripada čilenacima, a ne nekom pojedincu. Ali naša odgovornost je da upravljamo njome. Radnici pretpostavljaju gotovo totalnu svesnost. Samo oni u opoziciji koji inistiraju na verovanju da ovde postoje levičarske gazde.
Ne, ne postoje. Hrišćanska demokratija ima sindikalnu reprezentaciju ovde i predstavnika u Odboru direktora. Tako da pitamo levičarske medije, posebno Kanal 7 koji pridaje veoma malo važnosti
onima koji još uvek rade, da dođu i sami se uvere tako da prestanu da lažu. Počeli ste veoma dobro,
iz jednostavnog razloga. Svi ste došli ovde da snimate, i to je važno. Ali mediji, Kanal 13, “El Merkurio”, sve te novine, samo gledaju ka Rankagva gradu. Misle da je to “El Tenijente” i to je loše. Nama koji ovde trenutno radimo potrebno je da se ova situacija razreši ne zbog lične koristi radnika već zbog dobrobiti svih Čileanaca. Možete pitati bilo kog radnika ovde. Pitajte bilo koga.
– Mislite li da delite radnike “El Tenijentea”?
– Ne, niko od nas ne želi da ih deli. Neprijatelj je taj koji nas deli.
– Neprijatelj?
– Tačno. Oni žele da se mi međusobno gložimo. Pre neki dan, vođa štrajka je rekao da ukoliko treba krv da teče, krv će teći. Oni žele sukob. Mi nismo želeli ni u jednom trenutku da delimo radnike.
– Stvar je u tome, meni je sad 43 godine i proveo sam dugo vremena, 27 godina, u rudnicima. Video sam sve vlade koje smo imali ranije i sve su se oštro ponašale prema radničkoj klasi. Kao što je drug rekao, mislim da je ova vlada blaga.
– Blaga je zato što je radnička vlada. Ali da smo imali vladu drugačije tendencije u ovom trenutku nekoliko nas bi bilo mrtvo i ne bi bilo mnogo drugova levičara ovde. Svi bi bili sa desnice.
– Primili smo pretnje, blokiraju puteve nismo mogli da se spustimo u jamu pre neki dan ali smo se pojavili na poslu. Došli smo peške, pešačili smo preko zemlje, ali makar smo uspeli da nastavimo da radimo.
– Bilo je čak drugova koji su radili tri smene zato što rudnik mora da radi. Dogovorili smo se da nastavimo da radimo zato što postoje određene mašine za koje ne smemo dozvoliti da stanu. Ovaj posao ima mnogo odgovornosti.
– Imamo mnogo drugova koji još ne znaju zašto su zaustavljeni. Ne znaju. To je činjenica. Biju se sa policijom zato što se neki tip postavio za vođu i prikazuje im neku predstavu i oni ga prate kao da je Hrist.
– Mislim da treba da osvestimo svoje kolege radnike i to je ono što naše vođe treba da počnu da rade u ovom trenutku. To je razlog iza svega.
– Kako možete pripremiti ljude?
– Pa, samo radeći ono što i sada radimo ponašajući se onako kako se mi ponašamo u ovoj obustavi. Smatram da se dobro držim. Odgovoran sam za ono što činim. Nezavisan sam, nemam nikakvu političku partiju iza sebe. Moj interes je u radu za napredak Čilea. ne mog džepa. Svestan da ako imam dobru platu onda je jedino fer da ostali radnici takođe imaju dobru platu.
– Danas se pojavilo preko 400 radnika. U smeni od 3 do 11 sati, bilo ih je preko 300. Vraćamo se u normalu.
Broj radnika koji se vraćaju na posao skočio je na 61 procenat 7. maja. Vozovi rudnika rade dan i noć.
(masa)
– Štrajk! – Štrajk!
Štrajkači, koje podstiče opozicija, odbijaju dva predloga za poravnanje i traže duple plate.
– Zašto štrajkujete?
– Tražimo 41% koji nam kompanije duguje.
– Koliko dana ste u štrajku?
– Do sada, 21 dan.
– Šta će se desiti?
– Moraće se rešiti danas ili sutra.
– Da li ovo ima veze sa sindikatima ili politikom?
– Nikad nije imalo veze sa politikom. Nikad nije nijedan političar, ministar ili poslanik bio uključen u ovo. Mi smo samo radnici koji brane svoja prava. I mislim da moramo da pobedimo zato što smo izabrali svog predsednika, kako bi on branio radnička prava, a ne da bi dolazio da nas kritikuje kada zatražimo nešto.
– Vi podržavate predsednika?
– Da.
– Štrajk šteti vladi.
– Naravno da joj šteti ali smatram da je za ovih 21 dan štrajka trebalo da srede štrajk.
(masa)
– Na trg!
Vođe štrajka morale su da naprave žrtve kako bi mogle da optuže vladu za represiju. Iz tog razloga policija je dobila naređenja da postupa sa najvećim oprezom. Kako se policija povlačila uprkos kamenovanju, nastaje konfuzija. Dok neki žele da nastave sa borbom, ostali smatraju da je bolje da zauzmu kancelarije rudnika.
– Hajde da zauzmemo kompaniju!
– Pričao sam sa guvernerom jer ne želim da neko strada.
– Ko predstavlja radnike?
– Mi!
– Vođe su tamo!
Govori Giljermo Medina, kasnije šef sindikata vojne vlade: – I ja takođe, takođe zahtevam… Ja takođe zahtevam drugovi, sa istom odgovornošću koju imaju i radnici “El Tenijente”, tražimo od policijskih snaga ovde da zadrže istu pribranost. Molim ih da takođe ostanu pribrani, drugovi. A sada, želim da kažem ovog jutra da na sastanku koji smo imali sa predsednikom Republike 19….
Salvador Aljende, predsednik Čilea:
– Pričao sam sa njima, kao što bi to uradio stariji brat ili drug, i jasno sam im rekao koliko je ozbiljno prekinuti sa proizvodnjom bakra sada, kada nam je potrebno više prihoda, kada nemamo neophodne finansije, kada nećemo moći da ispunimo neke osnovne obaveze. U ovom trenutku, posebno kada je cena bakra dostigla zadovoljavajući nivo, i tačno u tom trenutku, “El Tenijente” je paralisan – upravo kada je postigao neverovatan rezultat. Pričao sam sa njima kao drug, sa nežnošću, sa poštovanjem, sa privrženošću. Ipak, ekonomski kriterijumi su bili jači i tako “El Tenijente” ostaje u obustavi a to znači gubitke od miliona dolara za zemlju. Moglo je doći do rešenja koja bi svakako koštala manje nego dnevna proizvodnja. Ali to bi postavilo fatalni presedan: prilagođavanje na prilagođavanje. Danas, odavde ih molim da razumeju da je biti bakarni radnik u ovoj zemlji privilegija i sa patriotske i sa revolucionarne pozicije. Oni su radnici koji moraju sačuvati suštinu naše zemlje. Mi zavisimo od bakra kako bismo mogli da kupujemo rezervne delove, sirovine, hranu i lekove.Molim ih odavde, kao revolucionarne drugove da razmotre svoj stav. Predložićemo rešenja koja podrazumevaju veći prihod na osnovu veće prozvodnje bakra i veće produktivnosti. Podržavam našu revolucionarnu svest i kažem im da verujem u čileanskog radnika koji ne može da zaboravi imperijalističku agresiju i unutrašnju zaveru. Rudar bakra i poljoprovredni radnik moraju da se ujedine da bi odbranili budućnost Čilea, kojoj prete spolja a proganjaju iznutra!
U rudniku “Čikvikamata”, 16. maja, radnici su odbili obustavu u znak solidarnosti sa “El Tenijente”. Isto se desilo i u rudniku “El Salvador”. Opozicija nije uspela u svom pokušaju da proširi štrajk na druge rudnike bakra.
6. juna, štrajkači su poslali komisiju u Santjago. Kongres, koji je opravdavao opresiju radnika u neka druga vremena, sada je otvorio svoje vrtove, kako bi rudarima obezbedio novac i potrepštine. Parlament je objavio izjavu, koja nema pravnu osnovu i koja kaže da su rudari u pravu. A u međuvremenu, donacije su nastavile da pristižu. Bogatima je postala obaveza da pomažu rudarima koji štrajkuju.
– Čvrsto sam ubeđen da će ovaj konflikt imati međunarodne posledice zato što je ovde u pitanju čvrstina radnika u odbrani svojih osvojenih teritorija. A na drugoj strani je pozicija Vrhovne vlade koja se do ovog trenutka pravila gluva za rešavanje ovog problema. I jedini krivci za produžavanje ovog 37-dnevnog štrajka mogu biti imenovani. To je proizvod nesposobnosti ministara zaduženih za rudarstvo i rad i birokrata za bakar.
Po prvi put, radničkog vođu je primio katolički univerzitet. Kada se 75% rudara iz “El Tenijentea” i 10% administrativnog osoblja vratilo na posao, vođa Giljermo Medina je došao kako bi primio podršku dece dobrostojećih.
(masa)
– Radnici i studenti, napred zajedno!
– Dole sa nesposobnom vladom!
Studenti Katoličkog univerziteta postali su glavni agitatori obustave. Dok je štrajk u “El Tenijenteu” popuštao, opozicija politizuje konflikt. U Santjagu, organizacija “Ženstvena moć” počinje da prikuplja sredstva za rudarske supruge. Veliki deo srednje klase, svesno ili nesvesno, počinje da se pridružuje fašističkim redovima.
(masa)
– Nacionalisti! – Prisutni!
– Nacionalisti! – Napred!
– Nacionalni front! – Otadžbina i sloboda!
– Čile! – Jedan!
– Čile! – Veliki!
– Čile! – Slobodan!
– Napred Čile!
Istovremeno, u rudarskom gradu Rankagva, vlasnici prodavnica, profesionalci i prevoznici pozivaju na obustavu u znak solidarnosti sa štrajkačima.
10. juna, opozicija silom okupira gradsku radio stanicu. Kako je Rankagva previše mali grad da se izazovu nemiri u trenutku kad se konflikt smanjuje, odlučuju da se presele u prestonicu.
15. juna, 3000 štrajkača stiže u sedište partije Hrišćanske demokratije u Santjagu. Oni čine približno 25% zaposlenih rudnika.
(masa)
– Hrišćansko demokratska omladina!
Opozicija poziva svoje huligane. Vlada odgovara policijskim prisustvom i mobilizacijom svojih militantnih aktivista. Radnici sarađuju sa policijom kako bi se uspostavio red. Agitatori provociraju policiju. Radnici levičari rasturaju barikade.
– Hajde, treba da raščistimo ulice, drugovi!
– Koliko dugo će nas te “mumije” još jebati?
Polovinom dana, pristalice Narodnog jedinstva skupljaju se ispred palate La Moneda.
(masa)
– Mi podržavamo narodnu vladu!
Ulična bitka traje do u noć.
Reklama filma NASILNI GRAD
(masa)
– Aljende, Aljende, narod će te braniti!
– Ovde sam zato što imam klasnu svest. Ovde sam sa svojim klasnim drugovima braneću radničku vladu do smrti, ako treba.
(masa)
– Napravimo narodnu vlast!
– Ovde sam od 10 ujutru, prvo zbog svojih ubeđenja. Ja sam otac dvanaestoro dece. Znam da borba ove vlade nije za mene. Meni nije ostalo mnogo dana za borbu i žrtvovanje. Ovo je za moju decu.
– Mi ovde branimo ustavnu moć.
– Mi smo protiv fašizma.
– Podržavamo narodnu vladu.
– Verujemo da je ono što se dešava pravedna borba. Mi smo ovde da odbranimo poziciju svih radnika. Ne želimo da, zbog privilegovane grupe kao što su “El Tenijente” rudari, ova vlada ima probleme. Branićemo poziciju ove vlade, do poslednjih posledica.
– Drugarice, zašto ste ovde?
– Ja sam Čileanka, i moram da branim Aljendeovu vladu. To je narodna vlada.
– Ne možemo više da trpimo fašizam. Mora mu se stati na put sada, jednom za svagda. To je ono što narod želi. Gdegod da odeš, ljudi žele isto. Dosta nam je tih besposličara u Kongresu koji su plaćeni ni za šta! Ovo je mišljenje svih radnika i svih ljudi po selima. I moramo biti oštri prema špekulantima! Moraju odobrite zakon o ekonomskim zločinima da bismo mogli da pohapsimo lopove i špekulante!
– Da li želite da kažete još nešto?
– Dosta sam rekao.
(masa)
– Narodno jedinstvo!
– Mi ćemo prebroditi!
Sledećeg dana, poslednji štrajkači tumaraju oko kancelarija Hrišćanske demokratije. Mnogi se večeras vraćaju u Rankagvu. A simbolična grupa odlazi do Katoličkog univerziteta.
U “El Tenijenteu” 93% zaposlenih se vratilo na posao. 21. juna, Savet sindikata organizuje demonstracije snage protiv fašizma.
(masa)
– Stvorimo narodnu vlast!
– “NJ” i bez kompromisa!
– Narodno jedinstvo protiv kriminalnih “mumija”!
– Stvorimo narodnu miliciju!
– Napred sa “NJ”!
– Vlast radnicima!
– Ko ne skače, “mumija” je!
– Preko predajnika “Glasa otadžbine” obraća nam se prvi radnik nacije, predsednik Republike, drug Salvador Aljende.
Dok se pola miliona demonstranata skupilo u centru Santjaga, u blizini, pod nadzorom policije poslednji štrajkači su posmatrali događaj sa krova Katoličkog univerziteta.
Salvador Aljende, predsednik Čilea:
– Držim da nikad u našoj istoriji nije bilo događaja ove veličine i sadržaja. Potrebna je inovacija u svim metodama kako bismo bili sposobni da shvatimo makar približnu dimenziju neverovatne vatrenosti i ogromnog mnoštva koje ispunjava ulice Moneda, Agustinas, Amunategvi, Anumada, Morande, Huerfanos, Teatinos, najveći deo Alamede i kolonu koja se prostire od Tahamara i koja još nije pristigla, kao i kolona od Vikua Makene.
Nikada u istoriji Čilea narod nije bio toliko borben i prisutan!
Ovde možemo osetiti istoriju!
Jačamo svoje pravo da gradimo budućnost pravde i slobode kako bismo gradili svoj put ka socijalizmu!
Nedelju dana kasnije, bakarni štrajk je gotov. 28. juna, 500 rudara koji su okupirali Katolički univerzitet se povuklo u malim grupama. Konflikt je trajao ukupno 76 dana, i koštao je državu milione dolara.
Završetkom ovog štrajka Aljendeovi protivnici su isprobali gotovo sve da obore ovu vladu. Imali su još jedan poslednji izlaz.
Sledećeg dana, 29. juna u 9 ujutru, oružani puk Broj dva napada palatu La Moneda sa 6 tenkova i nekoliko transportera.
U 9.30 Parlament, sudska vlast i opozicione partije nemo ćute.
Ostatak oružanih snaga ne podržava akciju.
Malo kasnije, Leonardo Henriksen argentinski kamerman, snima svoj poslednji kadar.
Nije snimio samo svoju smrt.
Snimio je takođe, dva meseca pre konačnog puča, pravo lice dela čileanske armije.
– Pazi se! Pazi se! Tamo!
KRAJ PRVOG DELA
Prevod sa engleskog Milica Gudović
Do sada u ediciji Izvori epistemologije: kritički život:
-
Kritički život 1 – Edvard Snouden
-
Kritički život 2: Zemlja i sloboda (Ken Louč)
-
Kritički život 3: Nevidljivi gradovi (Italo Kalvino)
-
Kritički život 4: Performiranje političkog (Džudit Batler)
-
Kritički život 5: Kultura i imperijalizam (Edvard Said)
-
Kritički život 6: Izvori totalitarizma (Hana Arent)
-
Kritički život 7: Ko je neoliberalni subjekt? (Vendi Braun)
-
Kritički život 8: Viralni homonacionalizam (Džazbir Puar)
-
Kritički život 9: Bitka za Čile, 1. deo (Patrisio Guzman)
-
Kritički život 10: Bitka za Čile, 2. deo (Patrisio Guzman)
-
Kritički život 11: Bitka za Čile, 3. deo (Patrisio Guzman)
-
Kritički život 12: Američka predavanja (Italo Kalvino)
