U okviru našeg programa feminističke filantropije imale smo prilike da ugostimo Martu Drury, našu prijateljicu, dugogodišnju individualnu donatorku iz SAD-a, mirovnu i feminističku aktivistkinju, podržavateljicu ženskih grupa, pojedinki i inicijativa, osnivačicu i direktorku fondacije Heart and Hand Fund.
Marta još od devedesetih godina kroz svoj rad podržava lezbejske, feminističke i mirovne inicijative na Balkanu i u SAD-u. Nominovana za Nobelovu nagradu za mir 2005 godine , kao jedna od 1000 žena za mir.
Ona je tokom svog boravka podelila sa nama neka svoja iskustva, zapažanja, buduće korake i odgovorila na par pitanja.
Marta, divno što si ovde u Beogradu. Postaviću ti par pitanja o feminističkoj filantropiji? Zašto smatraš da je važno ulagati u ženska ljudska prava?
Pa, žao mi je što moramo da pričamo o tome zašto je važno ulagati u ženska ljudska prava, pošto bi to trebalo da je potpuno očigledno. Čini mi se da žene generalno nose beleg društvenih pravila i, pošto svuda u svetu vlada patrijathat, šta god da krene naopako žene će biti okrivljene za to… i vrlo malo novca se ulaže u ženska ljudska prava i potrebe žena nisu shvaćene. Zahvalna sam što postoje žene i fondovi koji uviđaju značaj toga.
Zašto je važno prikupljati novac i davati ga ženama?
Žene stvarno shvataju posebne potrebe žena. Verujem da žene u suštini oblikuju i menjaju civilizaciju i poseduju veliku moć zato što rađaju i podižu decu koja će činiti iduću generaciju i kroz tu aktivnost mogu da oblikuju promene, ali takođe su vrlo zainteresovane, barem koliko znam iz svog iskustva, u stvaranje zajednice. Ne samo kroz sopstvene porodice, već i kroz veće zajednice koje predstavljaju osnovne jedinice civilnog društva.
Već dugo ulažete u ženske organizacije na Balkanu. Vidite li da smo napravile neke promene?
Ljudi me stalno to pitaju, ljudi koji ulažu novac – kakve to promene vidim? To je vrlo teško pitanje, pošto je za promenu potrebno mnogo vremena i odvija se kroz tako male korake. Zato je teško reći: O, da, neverovatne promene. Ali nešto se menja na duhovnom nivou. Kada sarađujemo u cilju opšteg dobra, tu vidim promene na Balkanu: u različitim aktivistkinjama koje znam u pet različitih zemalja u kojima radim, u prelaženju granica, u sestrinstvu i međusobnoj podršci u raznim i raznovrsnim poteškoćama, kao i u tome što zajedno slavimo i slavimo rad jedna druge i to stvara jedan duhovni nivo na koji je teško pokazati prstom, ali tu se dešava promena.
Već si pomenula prelaženje granica, slavljenje… Šta za tebe solidarnost?
Znači da vodimo računa jedne o drugima, da čuvamo leđa jedne drugima i da se bavimo širim pitanjima od naših ličnih, pojedinačnih, da se bavimo raznovrsnim pitanjima i uviđamo intersekcionalnost svega toga i kako nečiji problem, koji se može činiti vrlo dalek, zaista utiče i na moj život… Ako ljude muči nešto što naizgled nema veze sa mojim životom, ali oni su zbog toga nesrećni, onda to u stvari utiče na mene i potrebno je da bolje pogledam o čemu se radi – da bih zaštitila sebe, ali i svoje prijatelje/ljice.
Veliko hvala.
Intervju vodila : Zoe Gudović
Prevod: Ana Imširović Đorđević
