Ana Vulf: Periferni vid

ana-woolf

Rekonstrukcija Ženski fond u sklopu programa feministička filantropija kroz intervjue sa ženama koje nas inspirišu i motivišu, pruža mogućnost da čujete za različite umetničke prakse, festivale i inicijative. Isto možete čuti i promišljanja zašto nam je važno da se udružujemo, susrećemo, kreiramo, menjamo!

Ana Vulf  (Ana Woolf) iz Argentine je pedagoškinja, glumica, rediteljka. Suosnivačica i umetnička direktorka mreže Magdalena – Druga generacija, latinoameričke mreže žena u savremenim umetnostima.

Nama je poznata jer je gostovala nekoliko puta u Beogradu i Srbiji, a poslednje dragoceno iskustvo imale smo u sklopu programa Solidarnost romskih devojaka i devojčica“ gde je zajedničkim radom sa Verom Ribeiro umetnicom iz Brazila, i feminističko umetničkom grupom Act Women iz Beograda nastala predstava “Prisustvo u životu” koja je do sada izvedena u Pozorištu Lutaka u Nišu i Romskim naseljima u Vlasotincu i Pirotu.

Film “Prisustvo u životu” možete da pogledate ovde. 

Evo šta nam Ana poručuje:

Zašto je važno da organizujemo feminističke festivale i okupljanja?

Mislim da je važno da organizujemo ženske festivale prvo zato da bismo doveli žene na scenu, u centar, sve sa svojim telom i glasom, kako bi tu izgradile prisustvo i s njim živele i na sceni i mimo nje. Takođe mislim da je važno da razgovaramo zašto ovo radimo, da bismo našle podršku i izložile se drugačijim gledištima… Ja na ženskom festivalu tražim proveru, priliku da pokažem svoj rad i dobijem povratne informacije koje će mi reći ako i kada ponavljam neki rodni model koji učim od rođenja a da toga nisam ni svesna. Tako ako prikažem svoj rad na standardnom festivalu neću dobiti ovu vrstu povratne informacije i ovu „proveru“, kako je zovem, od strane drugih žena. Vrlo je lako upasti u zamke jezičkih struktura – upotrebiti muški rod ili naprosto nesvesno ponavljati muške modele. Dakle, važno mi je sledeće – centar scene, prisustvo telom i glasom i sučeljavanje sa ženskom publikom koja proverava vaš rad. To je važno.

A zašto misliš da je važno ulagati novac u ženska ljudska prava i umetnost?

Zato što mislim da se mnogo novca ulaže u muške stvari kao što su rat i oružje i da bi, ako bi polovina tog novca mogla da bude uložena u ženska prava, svet verovatno bio drugačiji, detinjstvo bi bilo drugačije, bilo bi manje bede i siromaštva – i morali bismo manje da se borimo za opstanak. Mi radimo po hiljadu stvari, po tri i više poslova dnevno, a bilo bi dobro da možemo da koncentrišemo energiju na sopstvenu sigurnost… ekonomska sigurnost je poput doma.

Šta misliš o feminističkim fondacijama, posebno lokalnim? Da li je važno da postoje?

One su poput doma, čak i ako ne koristimo njihovu podršku… to su mesta gde možemo da se obratimo ženama koje znamo kada nam je potrebna pomoć – da bismo se zaštitile od nasilja ili dobile pomoć za umetnički projekat. Obično kada tražite novac od uobičajenih ustanova one postavljaju uslove u vezi sa temom, estetikom, etikom… Ali postoje ta mesta gde verovatno mogu da zatražitm novac i neće tražiti da pazim šta pričam niti dovoditi u pitanje temu o kojoj želim da govorim.

Šta je za tebe solidarnost?

Solidarnost za mene znači posedovati periferni vid. Ići dalje od sopstvenih obligacija… biti sposobna da živiš život uz “compassion” (sažaljenje, saosećanje), a koren ove reči je con/sa strašću, pasijom.

Šta ti znači to “dalje od sopstvenih obligacija”?

Biti u stanju da vidiš dalje od sopstvenog nosa – imati taj periferni vid – to jest, ja sam ja ali svesna sam i osobe kraj mene, a ne svijena oko sebe same poput zmije.

Intervju vodila : Zoe Gudović

Prevod : Ana Imširović Đorđević

 

anaizoe

Prethodno

Fokus na Fokus: Ženski sud – feministički pristup pravdi

Fokus na Fokus: “Žanka”, dokumentarni film

Sledeće