Globalna kriza izazvana pandemijom virusa COVID-19, kao što to krize obično i čine, ogolila je neke od strukturnih problema našeg društva dodatno marginalizujući već marginalizovane ljude. Vanredno stanje uvedeno je u martu na tada neodređeno vreme, mere su bile sve restriktivnije, a u javnosti su komunicirane često oprečne preporuke i informacije. A11 Inicijativa za ekonomska i socijalna prava ispratila je situaciju analizom mera odstupanja od ljudskih i manjinskih prava tokom vanrednog stanja, precizno utvrđujući zabrinjavajuće dimenzije pandemije i reakcije nadležnih na krizu.
Praktične implikacije krize postajale su sve vidljivije, uslovi izolacije izazvali su porast nasilja nad ženama i mladima, radnice i radnici prisiljeni su na rad bez adekvatne zaštite, dok su drugi gubili poslove ili im je smanjivana zarada; slobodne umetnice i umetnici ostali su bez podrške države; zdravstveni sistem suočio se sa izazovima na koje nije bio spreman. U gusto isprepletenim problemima izazvanim COVID-19 krizom, mnogi su ostali van ikakvog fokusa i brige nadležnih. Neophodnost strogih mera radi zaštite javnog zdravlja većinu vremena nije bila praćena adekvatnom sistemskom podrškom onima za koje su ove mere značile uskraćivanje zadovoljenja osnovnih životnih potreba. U trenucima velike neizvesnosti i zbunjenosti pred kojima se našao čitav svet, trebalo je delovati pravovremeno, odgovorno i efikasno, i misliti na one koji su i u redovnom stanju, a u vanrednom još i više, zanemareni. Stoga je naša podrška u vreme prvog naleta krize uzrokovane virusom COVID-19 išla u tom pravcu.
Tokom vanrednog stanja, RŽF se vodio sledećim principima:
- Solidarnost – Podrška, saosećajnost, razumevanje, razmena, povezanost i solidarnost vodili su nas kroz krizu i rad sa grupama u različitim oblicima. Ponekad je solidarnost podrazumevala urgentnu finansijsku potporu, ponekad reči podrške, a ponekad prosto davanje vremena i prostora grupama da se nose sa izazovima na svoj način.
- Fleksibilnost – Potrudile smo se da naši i inače veoma fleksibilni mehanizmi podrške budu još fleksibilniji. Novonastaloj situaciji pristupile smo otvorene i spremne da odgovorimo na različite potrebe grupa koje podržavamo, imajući u vidu različite kontekste u kojima rade. Neke predviđene aktivnosti su prilagođene kriznim uslovima (vrlo uspešno!), neke su potpuno transformisane (uz mnogo kreativnosti!), a neke odložene (veoma im se radujemo!) Vanredno stanje podrazumevalo je i fleksibilizaciju našeg svakodnevnog rada – „uselile“ smo se u virtuelnu kancelariju u kojoj smo nastavile da trčimo, radimo, mislimo i delimo.
- Komunikacija – Nepredviđene i nepredvidljive okolnosti na terenu često su zahtevale intenzivniju komunikaciju sa grupama. Ipak, imajući u vidu da se sa krizom nosimo na različite načine, vodile smo se principom da želimo da budemo dostupne grupama, ali i da ih ne opterećujemo suvišnom komunikacijom koja im možda u datom trenutku ne prija. Ostale smo na vezi i sa zajednicom i delile relevantne materijale za čitanje, stare i nove tekstove sa sajta, materijale za promišljanje i analiziranje.
- Responzivnost – Potrebe uzrokovane momentalnim posledicama pandemije zahtevale su brze i adekvatne reakcije. Spremno smo se angažovale oko pružanja kako finansijske, tako i nefinansijske podrške svojim partnerskim organizacijama: delile smo informacije, znanja i resurse, ostale na raspolaganju za raznovrsne konsultacije i povezivale grupe koje bi mogle da budu dragocene jedne drugima u kriznom periodu, ali i u budućim saradnjama.
- Povezivanje – Pored toga što smo povezivale različite grupe, i same smo se trudile da se dodatno povežemo sa srodnim organizacijama i međunarodnim mrežama radi zajedničkog promišljanja kratkoročnih i dugoročnih strategija za prevazilaženje COVID-19 krize. Učestvovale smo u brojnim onlajn diskusijama u mrežama čije smo članice (Foundations for Peace Network i Prospera International Network of Women’s Funds) i u diskusijama koje su organizovale prijateljske organizacije kao što je Global Fund for Community Foundations. Cilj učešća u razgovorima bilo je sticanje uvida u različite kontekste pandemije, uz razmenu ključnih informacija i izgradnju široke mreže solidarnosti i podrške.
Proces saradnje sa grupama
Kao i inače, i u ovoj kriznoj situaciji bilo nam je najvažnije da prvo ispitamo različite potrebe na terenu, u čemu smo se oslanjale na informacije koje smo dobijale od partnerskih organizacija koje najbolje (prepo)znaju potrebe svog okruženja. Direktne posledice krize izazvane virusom COVID-19 svodile su se na sličnu suštinu – dodatno ugrožavanje već ugroženih i dublju marginalizaciju već marginalizovanih, ali su pojavni oblici ovih posledica kontekstualno varirale, zbog čega su i naši odgovori i podrška varirali od slučaja do slučaja.
Program urgentnih grantova
Prva linija finansijske podrške grupama tokom novonastale situacije bio je naš postojeći Program urgentnih grantova, osmišljen kao mehanizam podrške u kriznim situacijama, situacijama najgrubljeg kršenja ljudskih prava, ugrožene bezbednosti aktivistkinja, u nepredviđenim i vremenski urgentnim situacijama kakvih je u našem nestabilnom političkom kontekstu na pretek. Očekivano, potreba za urgentnom finansijskom podrškom tokom vanrednog stanja je porasla. Problemi sa kojima su se različite grupe i zajednice suočavale manifestovali su se na različite načine, ali uz određene poveznice – mnogi ovi problemi iznova su posvedočili da postoji duboka sistemska nebriga za najranjivije.
LICEULICE, Beograd/Novi Sad
Ulični magazin Liceulice bio je među prvima koje smo podržali urgentnim grantom tokom COVID-19 krize. Organizacija nam se obratila u martu, u trenutku kada je globalna neizvesnost kojoj smo svi bili izloženi za prodavce uličnih magazina značila mnogo dublju neizvesnost. Prodavci i prodavačice magazina Liceulice pripadaju različitim marginalizovanim grupama, a kako je njihov rad direktno vezan za ulicu, restriktivne mere kretanja otvorile su zabrinutost za njihovu egzistenciju, mogućnost da priušte stanarinu, hranu, lekove i druge potrepštine. Organizacija Liceulice imala je koordinisanu solidarnu kampanju i uspešno premostila prethodne mesece, a RŽF je urgentnim grantom podržala Liceulice u pružanju psihosocijalne podrške u Beogradu i Novom Sadu, obezbeđivanju prehrambenih i higijenskih paketa najugroženijim prodavcima i prodavačicama, kao i u produkciji specijalnog onlajn izdanja magazina.
Liceulice je već deset godina priča koja inspiriše solidarnost i osnažuje, ali i opominje i podseća na surovo sistemsko zanemarivanje različitih osetljivih grupa, na diskriminaciju koja proizvodi egzistencijalnu ugroženost. Ta kriza je mnogo šira od pandemije i zato je podrška važna svakog dana.
BeFem, Beograd
U martu smo podržale i BeFem, feministički kulturni centar, u realizaciji kampanje Feministički zapisi iz karantina. Grupa je u samom začetku krize prepoznala opasnost da žene, ženski glasovi i identiteti, feministička i aktivistička perspektiva tokom vanrednog stanja mogu ostati na apsolutnoj margini javnog diskursa. Ovim grantom podržale smo kampanju koja je podrazumevala vizuale i video priloge sa javljanjima aktivistkinja iz zemlje i regiona, sa preporukama za samoizolaciju/samoorganizaciju, sa ličnim i političkim percepcijama situacije. Kampanja je otvorila i prostor za novu formu savezništva i solidarnosti.
„Iskustvo pandemije nam je pokazalo snagu ženske solidarnosti, kao i nemerljiv značaj žena, ženskog rada i znanja u toku vanredne situacije. Za sve nas ovo je bilo potpuno novo iskustvo koje nas je suočilo sa kreiranjem “nove normalnosti”, posebno u okolnostima u kojima se vidi nedostatak sistemskog i institucionalnih kapaciteta za etiku brige prema ranjivim grupama, gdje su posebno žena i djeca. Dugogodišnja feministička praksa je pokazala kako se javne politike i usluge mogu kreirati drugačije i zato je važno otvarati prostor za glasove žena. Takođe nam je pokazala i važnost zanimanja na prvim linijama odbrane javnog zdravlja, i da su se tu našle baš žene i zato je važno da patrijarhalnu zajednicu iznova podsjećamo na to.“
Preuzeto iz BeFemovog izveštaja o kampanji
Združena akcija Krov nad glavom, Beograd/Novi Sad/Subotica
U aprilu smo podržale Združenu akciju Krov nad glavom u samoorganizovanju i pružanju podrške dopremanjem hrane i higijenskih sredstava za različito ugrožene ljude – za porodice i osobe u neformalnim naseljima, prenaseljenim naseljima ili u statusu beskućnika, za ljude koji su usled posledica krize i neadekvatnog odgovora institucija nisu bili u mogućnosti da priušte najosnovnije potrepštine. Krov nad glavom, organizacija koja je javnosti najpoznatija po odbranama ljudi od nepravednih iseljenja i privatnih izvršitelja, kontinuirano širi svoje polje delovanja i ukazuje na krizu stanovanja. Pravovremena podrška na terenu mnogo je više od humanitarne pomoći – ove akcije, koje su se nastavile i nakon karantina, jer i potrebe na terenu rastu, iznova ukazuju na duboku krizu stanovanja, na ugroženost prava na dom i druge vrste marginalizacije koje to povlači sa sobom, kao i na neophodnost hitnog rešavanja ovih pitanja.
Jedan dan aktivistkinja i aktivista Krova nad glavom izgledao je ovako:
Jovan: Prošlo je ok, to je sedmočlana porodica gde je sve što imaju od prihoda jedna mala plata, sad prepolovljena na 15 hiljada, i bili su jako zahvalni jer su ih uskršnji praznici materijalno skroz iscrpeli.
Šejn: odneli smo ja i Nađa paket porodici Asmeti.
Aleksa: Prosleđena pošiljka porodici Kovačević.
Una: Odneli smo ja i brat pakete za 3 porodice u Pančevu.
Boris(Subotica): Danas pokriveno 6 porodica u Subotici. Ukupno 20 dece od toga.
Solidarna kuhinja dopremila 170 obroka za siromašne i beskućnike, a tim za beskućnike doneo hranu za 35 beskućnika.
Zamolili bismo da se ne ljutite na nas što još niste došli na red, novac brzo nestane a naše ljudstvo se već sad lavovski cima da sve postigne. Nas 50 se trudi da nahrani 1400 ljudi bez prethodne obuke. To znači da mora da bude grešaka, propusta i kašnjenja. Ko radi taj i greši ali učimo u hodu i unapređujemo svoj rad sve vreme.
Niko gladan, niko bez doma!
Sa FB stranice Združene akcije Krov nad glavom
I bilo je mnogo, mnogo ovakvih dana, i još će ih biti. Preko 90% sredstava koja je ZA Krov nad glavom prikupila dolazi od malih solidarnih donacija i važno je da se ova vrsta solidarnosti nastavi – za mnoge porodice, zaboravljene od strane sistema, ovakva podrška je jedina garancija opstanka.
Udruženje Romkinja NADA, Aleksinac
U brojnim romskim naseljima širom zemlje javili su se različiti problemi usled COVID-19 krize, opet bez adekvatnog odgovora i podrške institucija, što nas iznova podseća na strukturalni rasizam i zanemarivanje i dodatnu marginalizaciju Romkinja i Roma u kriznim situacijama. Jedan od ilustrativnijih problema je što je tokom vanrednog stanja onima koji žive od sakupljanja sekundarnih sirovina bila sužena mogućnost rada, a pojedinim danima i ukinuta. To za sobom povlači nemogućnost da se pribavi hrana, a kamoli zaštitna sredstva i ogoljuje suštinske probleme sa kojima se romske zajednice suočavaju i u redovnom stanju.
Usled porasta broja ljudi zaraženih virusom COVID19 u Aleksincu i okolini, Udruženje Romkinja NADA prepoznalo je neophodnost obezbeđivanja higijenskih sredstava u romskoj zajednici u okolini Aleksinca radi prevencije širenja virusa. Ovim grantom RŽF je podržala UR NADA u volonterskoj akciji distribucije higijenskih paketa za 80 porodica u romskom naselju u Žitkovcu i Prćilovici. Akcija je obuhvatila još jednu važnu dimenziju – informisanje stanovnika ovih naselja o merama opreza i sprečavanja širenja zaraze, što su informacije koje su mnogima od njih bile potpuno uskraćene s obzirom da žive bez struje i sredstava informisanja.
Romski centar za žene i decu Daje, Beograd
U maju smo podržale svoje dugogodišnje saradnice iz Centra Daje u terenskoj akciji distribucije paketa hrane i higijenskih sredstava u izolovanim substandardnim romskim naseljima. Ovom prilikom ženama iz naselja takođe su obezbeđene markice za prevoz radi olakšavanja pristupa bezbednosnim mehanizmima, institucijama i traženju posla. Međutim, mnogo više od urgentne reakcije na krizu, ova terenska akcija bila je važna kako bi se aktivistkinje Centra Daje upoznale sa ženama sa kojima do sada nisu, da razmotrile okolnosti vezane za eskalaciju nasilja u porodici tokom vanrednog stanja i uputile potencijalno ugrožene i ugrožene žene na to kako mogu da se zaštite.
Centar Daje je van ovog granta imao još nekoliko terenskih akcija, SOS telefon radio je 24/7, a otvorena je i posebna linija i FB stranica za psihološku podršku. Njihova iskustva i saznanja sa terena obuhvataju i sledeće:
Za vreme vanrednog stanja, zbunjenost žena je porasla, i mnoge od njih koje su bile u situaciji muškog nasilja su se našle u „zaleđenom stanju“ gde je nepreduzimanje aktivnosti bilo njihov odbrambeni mehanizam u datim okolnostima. Mnoge žene koje su pretrpele nasilje od strane partnera za vreme trajanja mera zabrane kretanja se nisu usuđivale da napuste nasilno okruženje, zbog straha od kazni za kršenje zabrane. Takođe, mnoge od njih su oklevale da pozovu policiju i prijave nasilje vođene mišlju da se policija u vreme vanrednog stanja bavi „značajnijim“ pitanjima. Prema našim podacima, za vreme trajanja vanrednog stanja su se dešavale situacije da policija nije izašla na teren po prijavi nasilja u porodici (zbog čega je Centar Daje pisao urgenciju). Takođe, prema informacijama sa terena, tokom trajanja vanrednog stanja bilo je slučajeva da hitna pomoć takođe nije izlazila na teren na pozive iz romskih naselja.
Preuzeto iz teksta „Izveštaj Romskog centra za žene i decu Daje za vreme i nakon vanrednog stanja“
Žene u crnom, Beograd
Tokom poplava 2014-2016, Žene u crnom bile su nam jedne od glavnih saveznica u borbi protiv tadašnje krize. Žene u crnom i ovoga puta su krizi, koja je ovog puta globalna, pristupile sa specifičnim razumevanjem različitih aspekata koji čine tu krizu iznutra. Prepoznajući njene političke, klasne, rodne, etničke i druge dimenzije, grupa je prepoznala i neophodnost za solidarnošću sa aktivistkinjama iz Mreže Žena u crnom i zajednicama sa kojima te aktivistkinje rade, sa posebnom brigom o aktivistkinjama starijim od 65 godina. Bivajući na prvim linijama odbrane, upravo su aktivistkinje te koje često bivaju zanemarene. Ovim grantom RŽF je podržala Žene u crnom da izvedu susrete i akcije pružanja solidarne podrške u Novom Sadu, Petrovaradinu, Leskovcu, Vlasotincu, Kruševcu, Kikindi, Pančevu i Đulićima (BiH). Ove posete proistekle su iz principa feminističke etike brige i želje da se solidariše sa aktivistkinjama, posebno onima koje su usled krize dodatno ugrožene obustavom rada ili gubitkom posla.
Žene u crnom tokom pandemije održavale su i stalnu komunikaciju i razmenu sa aktivistkinjama iz zemlje, regiona, ali i iz međunarodne Mreže Žena u crnom – iz Italije, Španije, Belgije, Velike Britanije, Turske, Južne Amerike, SAD – stičući uvid u globalne kontekste pandemije, njenih posledica i višeslojnih dimenzija. Rad Žena u crnom tokom pandemije podrazumevao je i psihološku podršku aktivistkinjama u regionu od strane terapeutskog tima Ženskog suda. Žene u crnom organizovale su i vanrednu konferenciju u Radmilovcu na kojoj se razgovaralo o COVID-19 krizi i njenim različitim implikacijama. Kroz sve svoje aktivnosti, kao i protekle tri decenije, u većim i manjim krizama, grupa nas iznova podseća da je solidarnost naša snaga.
Iz kruga Niš
Tokom prvog naleta COVID-19 krize, nisu bile ugrožene samo marginalizovane zajednice već i grupe koje se bore za dostojanstven život marginalizovanih. U maju smo urgentnim grantom podržale i organizaciju Iz kruga Niš, koja pruža pravnu i psihosocijalnu podršku ženama sa invaliditetom i bavi se zaštitom žena sa invaliditetom od nasilja. Grupa je tokom vanrednog stanja ostala bez prekopotrebne državne finansijske podrške i dospela u nezavidan položaj. Istovremeno, grupa se suočavala sa dodatnim izazovima da pruži podršku ženama sa invaliditetom za premošćavanje krize tokom vanrednog stanja.
Dodeljenim grantom, RŽF je podržala grupu u premošćavanju kriznog perioda, želeći da doprinese kontinuitetu rada organizacije, ali i dugotrajnoj i dugoročnoj borbi za dostojanstven život žena sa invaliditetom.
Društveni centar Oktobar, Beograd
Društveni centar Oktobar je već gotovo sedam godina aktivistički prostor koji opstaje na principima samoodrživosti i solidarnosti, uz donacije posetilaca. Politički izuzetno značajajno mesto susreta levičarskih, feminističkih, zelenih i drugih progresivnih ideja, prostor kroz različite stalne aktivnosti povezuje različite grupe i pojedince, ugošćava aktivistkinje i aktiviste iz zemlje i inostranstva, sarađuje sa grupama na solidarnim akcijama, biva polazna tačka brojnih inicijativa i protesta. Vanredno stanje ostavilo je ovaj prostor bez ikakvih prihoda, a kako nije bilo posetilaca, i donacije su se proredile i nedostajalo je sredstava za pokrivanje nekih od osnovnih troškova, u čemu im je RŽF pružila podršku.
COVID-19 kriza predstavlja ozbiljan izazov za funkcionisanje aktivističkih prostora koji se mahom samoodržavaju na principima solidarnosti i potcrtava važnost očuvanja progresivnih mesta. COVID-19 kriza je i prilika za transformaciju progresivnih ideja, njihovo unapređenje, za novu solidarnost i praktične narative koji će i nakon krize morati da imaju svoj fizički dom.
P.S.
Maskota Oktobra, mačor Moćko, odlično je podneo pandemiju, malo se odmorio od ljudi (neće da prizna da su mu malo i nedostajali); Oktobar je i dalje njegovo carstvo, a kolektiv Oktobra svakodnevno ga naizmenično obilazi i brine o njemu. Nada se da će stanje uskoro da bude bolje i da će opet moći da prisustvuje tribinama, filmskim projekcijama, večerima društvenih igara, predavanjima, žurkama, da skače u nasumična krila i iskazuje svu svoju mačju ljubav i buntovništvo.
Druge inicijative
Neke od grupa koje podržavamo su prilagođavale su svoje aktivnosti tako da direktno i pravovremeno odgovore na potrebe svojih zajednica, koristeći sredstva iz naše podrške uz sredstva podrške drugih donatora.
Grupa SOS Centar za žene i decu žrtve nasilja iz Vlasotinca, koju podržavamo kroz Generalnu podršku, organizovala je terensku akciju raspodele paketa za marginalizovane žene u svojoj okolini.
“SOS Vlasotince u akciji izazvanoj pandemijom COVID 19 koja je ostavila i ostavlja veliki trag na žene. Nestao je osmeh sa njihovih lica koje su kako kažu zaboravljene od svih, same, gladne, tužne, uplašene, iznemogle, depresivne,uplašene, ostavljene. Našu posetu i darivanje su omogućile naše prijateljice Rekonstrukcija Ženski Fond i UN WOMEN.”
Sa FB strane SOS Centra za žene i decu Vlasotince
SOS Ženski centar iz Novog Sada koji takođe podržavamo kroz Generalnu podršku, intenzivirao je svoje aktivnosti tokom, ali i nakon vanrednog stanja, pomno prateći rastuće brojke slučajeva nasilja nad ženama. Organizovale su tim za delovanje u krizi i zajedno sa ostalim članicama prilagodile svoje aktivnosti tako da bolje odgovore na novonastale potrebe svojih korisnica, a te potrebe su u odnosu na isti period u prošloj godini udvostručene. Povećana je dostupnost telefonske podrške, onlajn podrška bila je dostupna 24h, pravna podrška je organizovana u skladu sa preventivnim merama, organizovana je usluga posredovanja, kao i podrška mladima, a primećeno je da je tokom COVID-19 krize nasilje nad mladima do 25 godina povećano. Tokom vanrednih okolnosti, udruženje je sprovodilo i dodatne aktivnosti koje su pratile i bile potpora njihovom osnovnom radu. Sve aktivnosti su detaljno dokumentovane u cilju razmene znanja i pamćenja ženskih borbi, što u ovim vanrednim okolnostima svakako ima dodatni značaj.
Udruženje se pridružilo i kampanji „Okači poster. Spasi život“, koju je inicirala organizacija IRIDA, a kroz koju u saradnji sa lokalnim kafićima, prodavnicama i drugim biznisima, ali i sa svima zainteresovanima, udruženja ističu plakate na vidnom mestu, kako bi ženama u riziku od nasilja bile dostupne informacije o tome kome da se obrate.
Redovni programi
U junu, u trenutku kada se činilo da pandemija jenjava, a kada su mere olabavljene, uspele smo regularno da realizujemo grant rundu za program Specijalni fokus, dodelivši 9 grantova. Poučene prethodnim mesecima, poziv smo prilagodile tako da uključuje i pitanje o alternativnim načinima izvođenja aktivnosti u slučaju zdravstvenih rizika.
Kuda dalje?
Ponovo dobijamo oprečne informacije u vezi sa pandemijom i velika je neizvesnost oko daljih mera opreza, eventualnih zabrana, pa i samog stvarnog stanja kada je reč o broju obolelih. Jedno ipak nije neizvesno – čini se da će, kao i u prethodnim krizama, marginalizovani biti gurnuti na još udaljenije margine, uskraćeni za najosnovnija prava i u položaje koji zavise od solidarnih akcija samoorganizovanih grupa, odnosno civilnog društva. Solidarnost, bezbednost i dobra komunikacija o potrebama na terenu ostaju nam glavni principi u daljem radu i nošenju sa krizom, sa posebnim akcentom na najurgentnije potrebe.
Veliku zahvalnost dugujemo svojim partnerskim organizacijama sa kojima smo u stalnom kontaktu, pre svega na dragocenim informacijama i posvećenosti, solidarnosti i otvorenoj saradnji. Zahvaljujemo se i donatorima koji nas godinama podržavaju i omogućavaju nam sredstva za pružanje podrške partnerskim organizacijama, koja su bila dovoljno fleksibilna da se prilagode novonastalim potrebama bez većih izmena u našim mehanizmima rada.
