2016
Program: Specijalni fokus
Dodeljeni grantovi – jun 2016.
Broj grantova: 9
√
1. Alternativni centar za devojke, Kruševac
- RSD: 300.000,00
- Naziv projekta: “ Hleb i sloboda – isto su nama“
O projektu: “Izražavanje otpora prema politikama koje zagovaraju netrpeljivost, podgrevanje nacionalizma, koje održavaju ideje stvaranja nepriijateljskih suseda, kao i gubljenje sekularnog karaktera države, uz glorifikaciju mitske prošlosti. Propitujemo ulogu žena u izgradnji jednog društva i edukativnim procesima omogućavamo mladim ženama i devojkama da se upoznaju sa antifašističkom borbom i antifašističkim nasleđem Rasinskog okruga u kom živimo. “
2. Udruženje BG ART, Beograd
- RSD: 300.000,00
- Naziv projekta: “Bela ruža”
O projektu: “Premijerno izvođenje opere “Bela ruža”, pored kulturno-umetničke vrednosti ima i istorijsku i društvenu važnost. Ovo delo koje govori o stradanju pripadnika pacifističke organizacije Bela ruža u Drugom svetskom ratu i njihovoj neumoljivoj borbi za mir, perom i rečima, propagiranjem ljubavi, jednakosti, (građanske) savesti, a protiv oružja, nasilja, surovosti, želje za uništavanjem i odvajanjem (diskriminisanjem) ljudi zbog njihovih navodnih različitosti, današnjoj publici poručuje da se zaveštanje Bele ruže mora nastaviti, da se uvek i svuda mora zalagati za mir i za prava svih ljudi. Ovo delo treba da predstavlja jednu univerzalnu poruku mira tako da neće govoriti samo o II svetskom ratu, već i o ratovima koji trenutno traju u Aziji i Africi i o problemu izbeglica koje Evropa odbija da prihvati.”
3. DAH Teatar, Beograd
- RSD: 278.000,00
- Naziv projekta: Festival i konferencija Postojanje/Postajanje
O projektu: “U ovom trenutku, u celom svetu izgleda kao da se vodi novi rat protiv žena , što se još više prelama kroz siromašna i društva u tzv. tranziciji kao što je naše.Evidencije u vezi da tim su brojne i neosporno je da je sada više nego ikad potrebno povezivanje žena kroz mreže , kako u regionu, tako i šire. Uporedo sa povezivanjem , neophodno je preneti konkretnu praksu , iskustvo i znanje iz oblasti kojima se bavimo, kako mladim generacijama žena koje tek počinju sa svojim radom tako i napraviti situaciju gde će žene koje su već duže vreme aktivne u svom polju moći da razmene svoja iskustva i uvide, radi osnaživanja i omogućavanja kontinuiteta u radu žena , konkretno u oblasti teatra, plesa i performansa.Trajanje i kontinuitet rada umetničkih grupa i kolektiva, a posebno onih koje su osnovale i vode žene kod nas je još uvek nedovoljno vidljivo i podržano sa jedne strane a sa druge strane upravo u okviru tih kolektiva nastaje najvažnija socijalno angažovana umetnost i kod nas i u svetu. Kontekst u kome stvaramo i živimo kod nas i šire je ponovo ispunjen ksenofobijom i nacionalizmom, kao i političkim zastrašivanjima pritiscima raznih vrsta i neophodno je da dođe do povezivanja umetnica ,aktivistkinja i teoretičarki iz oblasti izvođačkih umetnosti.”
4. Neformalna grupa umetnica i aktivistkinja iz Novog Sada
- RSD: 200.000,00
- Naziv projekta: “Ex-hale ex-ile” (Izdahnuti izbeglištvo)
O projektu: “Produkcija i organizacija umetničko kulturnih događaja (izložbi performansa, radionica, prezentacija filmova) koji će se baviti problemima različitih vidova represija, marginalizacija i agresija prema ženama migrantkinjama. Događaji će učiniti vidljivijim specifične situacije u kojima se pojavljuje insistiranje na jednoumlju, demonizacija, ućutkivanje i manipulacija ženama, a koje su same učesnice iskusile ili same ili u susretu sa migrantkinjama.Sam projekat i njegove aktivnosti su izuzetno važni da se realizuju u Novom Sadu s obzirom na društveno političku situaciju-konstalaciju u kojoj višegodišnja kulturna politika konstantno ignoriše ozbiljne teme i umetnice koje se bave angažovanom umetnošću.“
5. Neformalna grupa u okviru Mafin produkcije, Novi Sad
- RSD: 300.000,00
- Naziv projekta: Dokumentarni film – „Ženski sud feministički pristup pravdi“
O projektu: “U Sarajevu je, od 7.-10. maja 2015. godine odrzan Prvi ženski sud na teritoriji Evrope, u organizaciji 10 ženskih grupa sa prostora bivše Jugoslavije. Na Ženskom sudu u Sarajevu je 36svedokinja iz svih zemalja bivše Jugoslavije (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Kosovo, Makedonija, Slovenija i Srbija) svedočilo u pet sesija o svim vrstama nasilja, nepravdi, zločina, kako u ratnom tako i posleratnom periodu. Završni događaj u Sarajevu nije kraj procesa, već naprotiv, podsticaj da se iz feminističke perspektive nastavi sa kreiranjem novih modela pravde. To je obaveza pre svega prema svedokinjama, ali i izraz naše odgovornosti prema ogromnom teretu nedavne prošlosti. Da bi se trajno zabeležila svedočenja žena o zločinima i nasilju počinjenih nad ženama u državama naslednicama SFRJ od 1991. godine do trenutka održavanja Ženskog suda/ŽS, odlučeno je da se snimi ovaj dokumentarini film.“
6. Slobodna zona, Beograd
- RSD: 200.000,00
- Naziv projekta: 12.filmski festival Slobodna zona
O projektu: “Cilj festivala Slobodna zona je stvaranje prostora za promišljanje i razumevanje gorućih društvenih pitanja i problema kroz popularizaciju angažovane kinematografije koja nije deo regularnog bioskopskog repertoara u Srbiji, kao i podsticanje publike na razmišljanje o ljudskim pravima, posebno pravima društveno marginalizovanih grupa. Takođe, Slobodna zona želi i da podstakne društvo u smeru veće osetljivosti na ovakva pitanja u kontekstu rastućeg nacionalizma i nacionalističkih ideologija. Slobodna zona poziva publiku da sagleda probleme i stanje ljudskih prava u preseku različitih gobalnih i lokalnih društvenih, ekonomskih i političkih konteksta ne bi li preispitala i/ili problematizovala sopstveno poimanje drušvenih problema u Srbiji, ali i šire.”
7. Radnička komuna LINKS, Beograd
- RSD: 180.000,00
- Naziv projekta: Ciklus predavanja O zaboravu i zaboravljenima
O projektu:” Srbija je zemlja koju karakteriše duga tradicija kulture zaborava.U Srbiji je do danas fenomen zaborava više nego primetan, kako u oralnoj tako i pisanoj tradiciji. Figure epskih junaka vrlo često su stvarane kao mitološki nanosi preko istorijskih fakata, a neretko su i sami istorijski događaji tako fundirani u nacionalnom pamćenju da generacije istoričara potom nisu uspele da uspostave kritičko sagledavanje ličnosti i istorijskih događaja. Slično je sa tretiranjem suseda, pre svega Albanaca, Bošnjaka, Bugara, Hravata, o kojima istorijsko pamćenje, posredovano preko obrazovnog sistema uglavnom distribuira negativne stereotipe koji su potom ušli i u kolokvijalni jezik. Svaki razgovor i rasprava koja se bavi zaboravom dragoceni su u situaciji u kojoj se danas nalazi Srbija, podstiče na razmišljanje i vrši posredni uticaj na promene u društvu. Teme ovog ciklusa obuhvataju: istorijski zaboravljeni; marginalizacija društveno zapostavljenih; zaborav na nosioce političkih ideja; emotivni zaborav suseda; zaboravljanje onih koji dolaze; nasilje i zaborav; ekonomija zaborava; samozaborav.”
8. Nezavisna grupa feminističkih i lezbejskih aktivistkinja
- RSD: 48.000,00
- Naziv projekta: Womyn’s gathering 2016
O projektu: „Događaj pod nazivom Womyn’s gathering 2016 je okupljanje feministkinja iz Evrope i sveta na kojem će biti organizovan niz diskusija i radionica na nekoliko tema od kojih smtramo da je za nas ključna tema trećeg dana – anti rasizam iz feminističke perspektive. Verujemo da je ovo jedinstvena prilika da razmenimo iskustva i strategije u borbi proitv sve više narastajućeg nacionalizma, rasizma i militarizma kako kod nas tako i u drugim zemljama širom Evrope, a u vezi sa migracijama izbeglica sa Biliskog istoka i drugih delova sveta.“
9. Asocijacija “Mreža za Evropski Ženski Lobi”
- RSD: 150.000,00
- Naziv projekta: Bilten Mreže za EWL
O projektu: “Bilten često obuhvata tekstove koji se tiču evropskih politika prema višestruko marginalizovanim ženama, ženama izbeglim i raseljenim iz ratom zahvaćenih područija i generalno promoviše mirovne inicijative EU. Dalje, u saradnji sa Evropskim ženskim lobijem organizacije članice lokalne mreže realizuju projekat zagovaranja boljeg položaja žena izbeglica u zemljama EU. Zajedničkim snagama vodi se kampanja protiv surogat materinstva kao oblika klasne, rasne i rodne diskriminacije žena u svetu. „
