2019
Dodeljeni grantovi – jun 2019.
Broj grantova: 7
√
1. Dečiji centar, Zaječar
- RSD: 110.000
- Naziv projekta: “Radojka nema knjižicu” – Žene u tranziciji i pozorištu
Aktivistička predstava “Radojka nema knjižicu”, u izvođenju omladinske pozorišne grupe “Dečijeg centra”, Zaječar, bavi se sudbinom žena u tranziciji. Radojka ne poseduje društveni identitet jer nema knjižicu – radnu, zdravstvenu, partijsku. Radojka je simbol balkanskih radnica – poniženih, pretvorenih u taoce sistema, porodice, nametnutih uloga, bezočne eksploatacije i sopstvenih zabluda o nemoći, krivici, žrtvovanju i trpljenju. Nezaposlena, sredovečna, nepotrebna, ponižena je svaka od nas na Balkanu ili ćemo to postati ukoliko ne podignemo glas. Predstavu glume srednjoškolci/ke za sve kojima je rad uskraćen, a prava iz rada – nepoznanica. Cilj predstave je probuditi proleterku, borkinju, vratiti istorijsku klasnu perspektivu na pozornicu.
2. Push-Back-Mapping Collective
- RSD: 300.000
- Naziv projekta: Push-Back-Mapping
Push-Back Mapping je transnacionalni projekat razotkrivanja i online dokumentovanja sistematskog nasilja i push backova na unutrašnjim, spoljašnjim i eksternalizovanim granicama Evropske unije.Platforma će vizualizovati kartografski gde i kako se push-back dogodio, prikazati kompletan izveštaj i broj žrtava i omogućiti podršku u budućim azilnim i sudskim procedurama. Cilj ove mape je povećavanje vidljivosti sistemskog narušavanja ljudskih prava, praksi ilegalnih izbacivanja i onemogućavanja pristupa azilnoj proceduri i međunarodnoj zaštiti, kao i izlaganja migranata prihičkom i fizičkom nasilju, kao i smrti. Iako je javnost povremeno skandalizovana pojedinačnim slučajevima push-backa, ovim projektom se pokazuje da je nasilje svojstveno režimu granica – vizuelna baza podataka će pokazati da push-backovi nisu pojedinačni incidenti već sveprisutna normalnost čiji je uzrok rasizam. Ova mapa se obraća civilnom društvu, medijima i širokoj javnosti, koji je mogu koristiti pri istraživanju, izveštavanju, zagovaranju, pokretanju postupaka i aktivističkom delovanju, da bi se zaustavile ovakve prakse i pružila podrška ljudima u pokretu. Projekat podrazmeva i razvoj aplikacije koja će omogućiti žrtvama nasilja da se uključe u projekat i same dokumentuju (first hand) nasilje koje su doživeli.
3. Horkestar – alternativni hor i orkestar
- RSD: 50.000
- Naziv projekta: Obelezavanje 75 godina oslobodjenja od fašizma – Korčula
Na manifestaciji “Obelezavanje 75 godina oslobodjenja od fašizma – Korčula” Horkestar će izvoditi pesme iz svog repertoara koje govore o radnim pravima, solidarnosti, otporu represiji, antifasizmu, homofobiji, ekologiji i ukazuju na nelogicnosti i negativne pojave u društvu. Kroz ovu aktivnost, Horkestar želi da se fokusira na promociju antifašizma i na izražavanje otpora prema politikama koje zagovaraju diskriminaciju, netrpeljivost, stvaranje ideje neprijateljskih suseda kao i gubljenje sekularnog karaktera države. Zajednička istorija u borbi protiv fašizma Hrvatske i Srbije u okviru bivše YU je snažna i osnažujuća baza za solidarnu borbu protiv narastajućeg fašizma danas, imajući u vidu da su društveno-političke prilike relativno slične bar kada se radi o ugroženosti ljudskih prava, a samim tim i ženskih ljudskih prava za koja smo se nekada zajedno izborili te da zahtevaju zajedničko solidarno delovanje protiv njih.
4. Radnička komuna Links
- RSD: 300.000
- Naziv projekta: KONTRAUDAR: Restrikcija slobode govora i politička manipulacija medijima u Srbiji na primeru Slučaja Ugričić
Predizbornu kampanju za predsedničke izbore 2012. obeležila je afera u čijem središtu se nalazio intelektualac Sreten Ugričić, tadašnji direktor Narodne biblioteke Srbije. Uklanjanje senzacionalističkog sloja sa ovog događaja radi razumevanja njegovog dubljeg značaja, kroz multiperspektivnost i pluralizam metoda i pristupa tima stručnjaka iz oblasti politikologije, kulturologije, studija medija, književnosti, savremene umetnosti, sociologije, istorije i prava će opisati i kritički sagledati ulogu i poziciju javnog intelektualca u tranzicionom društvu sa nerešenim pitanjima iz autoritarne ratne prošlosti koja opterećuju ne samo politiku već i funkcionisanje društva uopšte. Projekat će dati celovit opis i kritičku analizu ključnih događaja na kulturnoj i javnoj mapi Srbije u poslednjih 18 godina, odnosno političko-medijske metode sprečavanja strukturne društvene i kulturne transformacije i emancipacije, a radi uspostavljanja društva i kulture straha i podaništva. Istražiće se istorijsko nasleđe devedesetih u potezima koje je povlačilo srpsko političko rukovodstvo u tom periodu (pomirenje sa strankom Slobodana Miloševića, paktiranje sa desnicom, odnos prema Bosni i Hercegovini). Ta odmazda biće poučna u vremenu koje određuju takve javne odmazde i zastrašivanja, manipulacije slobodama preko akumulacije političke moći i kontrole medija, urušavanja autonomije institucija i sankcionisanja kritičkog govora u javnosti.
5. Umetnička grupa Hop.La!
- RSD: 222.000
- Naziv projekta: Pozorište na selu
„Pozorište na selu“ kroz rad sa decom i aktiviranje lokalne zajednice u ruralnoj sredini radi na dekonstuisanju patrijarhalnih vrednosti i obrazaca ponašanja, čini umetnost dostupnom svima i stvara prostor za dalje umetničke aktivnosti zajednice kroz transformaciju starog domaćinstva u budući seoski kulturni centar. Nakon upoznavanja sa navikama i problemima dece osnovnoškolskog uzrasta u selu Markovac u saradnji sa pedagoškim kadrom lokalne osnovne škole, projekat se fokusira na snaženje, edukaciju i animaciju dece i zajednice u ruralnoj sredini koja umetnost percipira kao nešto što ne pripada njihovom svakodnevnom životu, što je daleko i teško dostižno, uslovljeno životom u gradu i dobrom materijalnom situacijom. Feministička pedagogija deluje protiv opresivnih karakteristika društva, kao što su hijerarhija, autoritarnost, uniformnost, decentralizuje poziciju pedagoga, vrednuje učenje kroz participaciju, ističe značaj ličnog iskustva, podstiče razumevanje društvenih procesa i aktivizam i razvoj kritičkog mišljenja. Kroz aktivnosti reparacije konvencionalnih igračaka i igara (za uzrast 610 godina) i re-konstrukcije idealne zajednice (za uzrast 10-14 godina), projekat animira i snaži decu sa sela, hrabri ih i motiviše da kroz igru i umetničko istraživanje razumeju principe funkcionisanja zajednice – postojeće i potencijalne, odnosno da prepoznaju represivne obrasce u svakodnevici, i potraže /predlože alternativu.
6. NENA – neformalna grupa za mir i prava žena, Leskovac
- RSD: 190.000
- Naziv projekta: Naša radna prava
Projekat je usmeren na stvaranje prostora da žene i muškarci govore otvoreno o eksploataciji u svetu rada, oslobadjanja od straha, građenje uzajamne podrške i solidarnosti radi prevazilaženja beznađa usled stalnih ucena, nesigurnosti i ranjivosti u svetu rada. Prostor koji vodi grupa će biti strateški važno mesto okupljanja na jugu Srbije u cilju međusobne podrške u procesima borbe protiv kršenja radnih prava. Prethodno iskustvo rada sa ženama u situaciji kršenja radnih prava pokazao je da je neophodan kontinuirani rad sa ženama da slobodno i bez straha podignu glas protiv diskriminacije i potlačivanja na poslu, odnosno da se ne povuku u situaciji ucena i pretnji. Aktivnosti su usmerene na pružanje podrške ženama u situaciji kršenja radnih prava, upoznavanje sa zakonskim okvirom, praćenje suđenja, stvaranje prilika za povezivanje, učenje o iskustvima kolektivnih akcija i organizovanje na terenu.
7. Filmski festival Slobodna zona
- RSD: 190.000
- Naziv projekta: 15. Filmski Festival Slobodna zona 2019
15. Jubilarni filmski festival Slobodna u Beogradu, Novom Sadu i Nišu prikazaće filmove koji predstavljaju vrhunska ostvarenja savremene angažovane kinematografije. Rastući nacionalizam, kao dominantna ideološka matrica našeg društva, a posebno u svetlu zaoštravanja diplomatskih odnosa sa Hrvatskom i Kosovom, kao i narativi o ugroženoj bezbednosti nacije i medijska propaganda koja ih prati, navela je projektni tim “Slobodne zone” da stavi fokus na filmove koji se bave dekonstrukcijom ovih društvenih fenomena. Festivalski program rasvetljava aktuelna društvena pitanja istražujući njihov lokalni, globalni ekonomski, politički i kulturološki kontekst i inspiriše publiku na kritički odnos prema sopstvenoj zajednici. Filmovi koji pogadjaju marginalizovane grupe i porast nacionalizma, rasizma i militarizma biće posebno obuhvaćeni u okviru tradiconalne “Ženske linije”. “Horizonti Balkana”, programska linija posvećena balkanskoj raznolikosti i izgradnji novih načina komunikacije između publike sa ovih podneblja, koristi jezik filma kao put ka pomirenju u postkonfliktnim društvima balkanskog regiona. Sa mladima će se kroz selekciju filmova programske linije 14+/Junior Zone“, u saradnji sa profesorkama i profesorima građanskog vaspitanja, otvoriti pitanja militarizma u krugovima koji ga “provlače” kroz pitanja ponosa, jačanja duha i tzv. zaštitničkih, muških vrednosti.
