Za 9. maj, Dan pobede nad fašizmom, predstavljamo vam u prevodu video-film o snimanju filma Kena Louča “Zemlja i sloboda”, o antifašističkom španskom revolucionarnom ratu, o antifašizmu pre Jalte. Posvećen je oživljavanju kroz uživljavanje svih, uključujući i nas koji/e gledamo i tu nam je mesto.
Louč: Mislim da je ovo najvažnija priča dvadesetog veka. Postojala je ta velika sila koja je mogla promeniti svet, a onda je skrenuta s puta, gurnuta u zapećak, zataškana, zatrta, sterana u ćošak. Priča o Španiji prikazuje ovo iskustvo veoma jasno, kristalizuje ga.
Film je snimljen po knjizi Džordža Orvela “Kataloniji u čast”.
Orvel: Sjećam se da sam jednom rekao Arthuru Koestleru: “Povijest je stala 1936.” On je kimnuo glavom, razumjevši me odmah. Obojica smo mislili na totalitarizam uopće, ali određenije na španjolski građanski rat.
BBC 2 na terenu s Ken Loučem, dok snima čuveni film “Zemlja i sloboda”
Louč na setu – rad na “Zemlji i slobodi”
Draga Kit,
Evo, stigao sam. Bilo je čupavo, more nemirno, jedva sam dočekao da se iskrcam s broda. Zahvalan sam tipu koji me je prošvercovao ovamo, zahvaljujući njemu sam stigao u jednom komadu, skroz bezbedan. Onda sam propustio nekoliko kamiona koji su išli ka granici. Morao sam da pešačim miljama, sve uzbrdo. Sada su mi cokule u raspadu. Noću sam se prošunjao preko granice. Bez pasoša. Umro sam od straha, ali sam uspeo. Sada sam u Španiji. Nadam se da si ti dobro. Kasnije ću ti još pisati. Voli te Dejvid.
Louč – “Svaki film raste iz pepela prošlog, i kod svakog se trudim da bude još bolji. Mislim da je svaki novi posao sličan praznom listu papira, ali mu ne pristupam prazne glave – prazan list papira mi omogućava da stvaram materijal koji diktira vlastitu formu, strukturu i metod.”
Na setu, tokom snimanja:
Louč – “Dobro, hvala.”
Neko: “U redu.”
Džim Alen, scenarista – “Španski građanski rat poslednja je od velikih borbi za ideale. Kada su u julu 1936. Frankovi generali koje su podržali Hitler i Musolini napali demokratski izabranu republičku vladu u ime španskog naroda, za pobornike Republike sahranjene na ovom groblju odgovor je bio jasan i nedvosmislen. Radilo se o borbi dobra protiv zla, demokratije protiv fašizma. Republika je, međutim, bila izolovana. Bilo joj je uskraćeno oružje, pre svega zbog embarga koji su zaveli Britanija i Francuska. Zato su se tu sjatili dobrovoljci, intelektualcu i radnici iz celog sveta. Prešli su okeane, pregazili Pirineje kako bi život položili u odbranu Republike i borbu protiv fašizma. Fašizam danas opet diže glavu. Zveri su opet na ulici. Svakodnevno se dešavaju napadi na etničke manjine, prisutan je rastući antisemitizam, fašistički političari ulaze u skupštine, kandidati nacističkih partija učestvuju na izborima u Engleskoj. Stoga Ken i ja smatramo da je ovaj film aktuelan. Odražava zbivanja u svetu u kom danas živimo.
Ovo je grupa mladih ljudi koji su oformili zajednicu naroda – imamo Nemca, Italijana, Amerikanca, Britanca… Tu je i momak iz Liverpula, Dejvid, dvadesetak mu je godina. Prilično je naivan. Njegova predstava dobrih i loših momaka izuzetno je pojednostavljena. Stupa u vezu s mladom Španjolkom Blankom i proživljava iskustva koja kod gledalaca bude znatiželju.”
Endi Durgan, istoričar-savetnik – Godine 1936. mlada i nejaka španska demokratija suočava se s pretnjom starih, tradicionalnih grupacija, pre svega s vojskom, ali i s crkvom, zemljoposednicima i ostalima koji ustaju protiv vlade u nastojanju da je obore i uspostave diktaturu. Strana koja brani Republiku je podeljena na one koji zastupaju običnu, liberalnu demokratiju i onih koji kažu: “Ne, mi se ovde borimo za novi svet; ne borimo se samo za demokratiju, dižemo revoluciju.” To su bili anarhisti, CNT i još jedna mala partija, POUM, koja je u središtu Kenovog filma.”
Ian Hart (Dejvid) – “Pripadnici POUM-a su autsajderi, ljudi koji su kad je sve počelo stajali na pravoj strani. Kako je Komunistička partija želela da izmanipuliše vladu i dođe na vlast, POUM je morao biti žrtvovan. Tako da su Pumovci bili dobri momci kojima je zariven nož u leđa.
Louč – “Mislim da je ovo najvažnija priča dvadesetog veka. Postojala je ta velika sila koja je mogla promeniti svet, a onda je skrenuta s puta, gurnuta u zapećak, zataškana, zatrta, sterana u ćošak. Priča o Španiji prikazuje ovo iskustvo veoma jasno, kristalizuje ga. U ovom veku bilo je više sjajnih mogućnosti da narod zavlada svetom, a ovo je bila jedna od tih mogućnosti. Priča o tome zašto je ta mogućnost ostala neostvarena je zanimljiva, izvanredna i poznata malom broju ljudi – priča o onima koji su otišli u borbu i bili prodati. Nezanimljivo bi bilo jednostavno snimiti film u kom su fašisti loši momci, a svi ostali su dobri, to bi bilo prelako. Pritom bi stvarnost ostala skrivena, ono zlo koje je postojalo na strani Republike, što je bila tragedija.”
Draga Kit,
Sada sam vojnik POUM-ove milicije. Ima nas svakakvih, sa svih strana, ima i žena. Reci Frenku da ću im se pridružiti čim se ovde završi žurka. Ionako nema razlike, dokle god se borimo protiv fašizma. Kit, nema šale. Voleo bih da si ovde, da vidiš ulice pune muškaraca i žena koji kliču i pevaju. Ovo je revolucija i ponosan sam što u njoj učestvujem. Kao dah svežeg vazduha.
Louč – “Dobro, u redu. Dobro je.”
Rebeka Obrajen, producentkinja – “Mislim da Ken i Džim već decenijama žele da snime ovaj film. Mislim da im je bio na umu najmanje deceniju. Scenario je imao mnogo verzija. Na primer, najpre nije bilo milicije, samo Dejvid i još nekoliko likova. Onda smo shvatili da Ken najbolje radi s grupom ljudi i da nam je ovo zlatna prilika da spojimo različite nacije i sastavimo tim boraca koji će se za nas boriti na platnu i kroz koje ćemo ispričati priču.”
Džim Alen, scenarista – “Ken je uključen u rad na svakom koraku. Razgovarali smo o filmu, ja bih pisao, on bi došao do mene u Mančester pa bismo seli i počeli da kružimo oko priče, njuškamo i prepiremo se. Ako ne bi bilo po mom, vadio sam svoje veštačke zube i spuštao ih na sto, od čega njemu pripadne muka, oči mu se zamagle. Ali i Ken i ja ćemo se saglasiti samo s onim u šta verujemo.”
Louč – “Režiser je kao dirigent, mora da usmeri svačije misli na istu stvar; ako je scenario dobar i ako ja radim kako treba, onda će svi postupati baš onako kako scenario zahteva.”
Ian Hart (Dejvid) – “Metod Kena Louča je da snimi scenu i glumcima ne kaže ništa; ne angažuje mnogo glumaca jer unose pometnju i… to je to, više-manje.”
Tom Gilroj (Lorens) – “I da ih ne smesti u prikolice kako se ne bi tu zavukli i odmarali se.
Ian Hart (David) – “Ako se snima film o zatvoru, boravi se u zatvoru.”
Tom Gilroj (Lorens) – “Tačno tako.”
Ian Hart (Dejvid) – “Tamo već imaju krevete, tri obroka dnevno…”
Ouen Mekarti (Kugan) – “Zanimljivo je napraviti korak unazad i gledati kako razmišlja…sve se vidi, vidi se kako posmatra iza kamere. On zna nešto što mi ne znamo, verovatno jer ima scenario, za razliku od nas.”
Ian Hart (Dejvid) – “Ako i dobijemo scenario, to je samo dan unapred i pritom različite stranice. Neko će dobiti dve strane dijaloga u kom učestvujem, ali ja neću, jer to za mene treba da bude iznenađenje. “
Frederik Pjero (Bernar) – “Ponekad je to tajanstvena, čudna bela stranica…”
Pol Laverti (Džimi) – “Prazna strana?”
Frederik Pjero (Bernar) – “Prazna strana. Pretpostavljam da ostave praznu stranu kako bi sakrili šta se desi na kraju. On ima veoma preciznu zamisao o tome šta bi moglo da se desi, ali je to, pretpostavljam, podložno promeni.”
Rozana Pastor (Blanka) – “Jedino što sam znala pre početka snimanja bilo je da ću imati ljubavnika, Irca, to je sve što sam znala. Sve što mi je Ken rekao.”
Isiar Bolen (Maite) – “Potpisali smo ugovor, tako da znamo koliko ćemo dana ovde provesti, ali čak ni to ne znamo zasigurno. Ne znam šta će se desiti sa mnom, hoću li poginuti ili ću živa izaći iz rovova… nemam pojma.”
Rebeka Obrajen (producentkinja) – Ken radi s dugim objektivima, drži rastojanje i ne dopušta ostalima iz ekipe da mu se približe dok radi, iako to nije uvek moguće. Želi da se ljudi koje snima opuste, osete kao da su u stvarnoj situaciji. Mislim da bi, u savršenom svetu, Ken najviše voleo da dok snima nema nikog u blizini, i da glumci film jednostavno žive.”
Isiar Bolen (Maite) – “Gledam na njega kao na mađioničara. Okupio je ovu sjajnu grupu ljudi koji neverovatno dobro sarađuju. Ponekad naš odnos nadraste onaj u filmu, među nama postoji jaka veza, kao i među pripadnicima milicije. A on… on je zaista kao božanstvo. Sve vreme nas posmatra. Mislim da hvata beleške.”
Mark Martinez (Vidal) – “Kakav je Ken? Pre svega, imamo sreće što postoje ljudi kao on, posebno u svetu filma i televizije, koji imaju hrabrosti da snime ovakav film. Niko u Španiji ne bi se odvažio na išta slično, ili malo ko.”
Tom Gilroj (Lorens) – “On je čovek kome je mnogo stalo, koji radi više od ikog drugog. Mi radimo četrnaest sati dnevno, a on dvadeset. Kad vidite nekog ko jede iste splačine kao i vi i radi ono u šta istinski veruje, lako vam je da se dodatno potrudite.”
Isiar Bolen (Maite) – “Imali smo scenografiju za veliku bitku i svi smo znali da će neko poginuti, granate su bile spremne, i svi smo se uplašili jer niko nije želeo da pogine, to je značilo da će napustiti film. Ali niko nije rekao: “Ne želim da napustim film”, svi su govorili: “Ne želim da umrem.” Iskreno govoreći, raznežila sam se slušajući ljude kako govore: “Ne želim da umrem. Plašim se da ću umreti.” To je neverovatno.”
Scena iz filma:
Dejvid – “Blanka, hoću da znaš koliko mi je žao zbog onog što se desilo. Trebalo je da zapucam, ali nisam, ubili su ga i to je to. Bio je dobar čovek, bio je hrabar čovek. Svima će nam nedostajati.”
Blanka – “Znam.”
Španski borac: “Drugovi! Naše drugove ubili su fašisti jer su bili radnici i borili se za isto što i mi, za revoluciju.”
Louč – “Mi smo, na neki način, nekoliko koraka iza ondašnje Španije, u kojoj su ljudi marširali i gde je postojala mogućnost promene. Mi danas ne vidimo tu mogućnost. Zato za početak treba oživeti taj osećaj moći, osećaj snage i poverenja. Moramo pokazati da promena jeste moguća. Da ljudi imaju snage da je sprovedu. No to je dugačak proces, jer je levica pretrpela brojne poraze. Političke partije na vlasti tvrde da je tržište jedini progresivni mehanizam i da je istoriji došao kraj. Izboriti se za druge ideje, obelodaniti da tržište zapravo uvek vodi masovnoj nezaposlenosti, eksploataciji i ratu, a da vrednosti kolektivnog delovanja vode zadovoljavanju potreba i stvaranju tolerantnijeg, manje neprijateljski nastrojenog sveta… izboriti se za to je danas veoma teško.”
Louč – “Da bismo imali dobru sliku, tokom snimanja ćemo možda morati da ponekog pomerimo malo ulevo ili malo udesno.”
Džim Alen, scenarista – “Ken je izuzetak. Većina režisera osvoji nekoliko nagrada i odjuri u Ameriku, a njihov idealizam ode za njima i nestane. On je sačuvao svoju viziju, svoju veliku i strasnu brigu. On nije kao neki gostujući antropolog. Odlazi s brigom šta se tamo zbiva. Poistovećuje se, saživljava se s ljudima i to se prepoznaje u njegovim filmovima.”
Louč – “Dobro, pristupaš miliciji i prvi put si u toj sobi, gledaš slike i knjige, osvrćeš se unaokolo.”
Louč – “U kinematografiji moramo razviti novu struju, a to se ne može izvesti s po jednim filmom koji se pojavi na svakih nekoliko meseci, jer će ti filmovi uvek ostati van mejnstrima. Sve se, ipak, svodi na pričanje dobre priče. Priče za koju u svojim kostima osećate da je zaista pristupačna, nije komplikovana, zabavna je i tužna, tragična, dirljiva, puna energije, sve to odjednom. Ako je ispričate na malo drugačiji način, ako je ono što radite drugačije od uobičajenog, onda film neće biti komercijalan. Jednom kad tržište u toj meri izjednači proizvode, veoma je teško progovoriti drugačijim glasom. U ovom slučaju, veoma je bitno da su ljudi znali za šta se bore, zbog čega se bore i odakle dolaze, i da su ustanovili odnose u okviru grupe, da je postojala ravnoteža između onih koji imaju neko vojno iskustvo i onih koji nemaju nikakvo, ravnoteža između onih koji su idealisti i onih koji su pragmatičari… sve te tenzije razrešavane su u okviru grupe. Važno je naći ljude koje imaju nešto zajedničko s junacima, koji će se poistovetiti s njihovim stavovima, razumeti njihovo emotivno putovanje, proživeti ga, iskusiti šta znači kad su sve mogućnosti otvorene, jer tako živimo, zar ne – ne znajući šta sledi. Stalno procenjujemo šta mislimo da će se desiti i šta želimo da učinimo. Sve to treba da je, po mom mišljenju, na umu ljudi u filmu. Um ne sme da je zatvoren, jer ne znamo šta sledi.”
Blanka – “Nisu to samo fašisti, isti su i kapitalisti, to je sve isto. Ne znam za šta se vi borite, ali mi se borimo za revoluciju.”
Lorens – “Ne vređaj me! Znam za šta se borim, ne trebaš mi ti da me učiš šta je kapitalizam i fašizam, razumeš, zbog iste proklete ideje se borim u ovom ratu, ali ovi ljudi neće ostvariti ništa ako budu mrtvi!”
Neko – “Besmisleno je kriti koji su nam politički ciljevi!”
Džimi – “Upamti da je iza ovih prozora dva miliona seljaka bez zemlje. Dva miliona! Od dana kad su rođeni su bez ičeg, bez nade.”
Dejvid – Džimi, fašisti su s one strane puta! Čemu sve ovo? Proglasićemo društvenu svojinu u ovom selu, a za pet dana možda ćemo svi izginuti, selo će opet pastu u fašističke ruke, a tih dva miliona seljaka biće mrtvi.
Neko – “Mislim da sad nije čas da se borimo jedni protiv drugih, već jedni uz druge. Znamo cenu, svi mi znamo cenu slobode i izgubili smo mnogo prijatelja.”
Louč – “Kad snimate film, najviše se plašite da će se desiti svakojake izvanredne stvari koje nećete uhvatiti okom kamere. To je i ovde bila moja stalna noćna mora, jer smo imali sjajnu grupu ljudi među kojima su se razvili neverovatni odnosi. Na kraju svakog dana mučio me je strah da to nismo uhvatili, i držao sam pesnice da smo ipak uspeli.”
Neko – “Neka se anarhisti popnu na krov čim budu spremni.”
Louč – “Vidimo li ga?”
Neko – “Eno ga na drugom krovu. Rej, moramo da idemo. Snimamo s prigušenim svetlom.”
Louč – “Džuliane, gde je Ian?”
Neko – “Rej, Endi je na onom krovu.”
Endi Durgan, istoričar-savetnik – U maju 1937. komunisti prave korak ka okončanju revolucije, sukobljavaju se s anarhistima. To dovodi do pobune u Barceloni, radnici ustaju protiv uprave kojom dominiraju komunisti i uzimaju grad u svoje ruke. Time se, zapravo, revolucija završava, a ove borbe koriste se kao izgovor za suzbijanje rada određenih revolucionarnih organizacija, posebno POUM-a, čiji lider biva uhapšen. Umire posle mučenja kom su ga podvrgli sovjetski agenti. Uhapšeni su i mnogi drugi lideri.
Scena u filmu:
Dejvid – “Jeste li vi Englezi?”
Neko – “Da.”
Dejvid – “Odakle ste?”
Neko – “Iz Mančestera!”
Dejvid – “Ja sam iz Liverpula!”
Neko – “Šta radiš ovde?”
Dejvid – “Nemam pojma! Zašto niste ovde s nama?”
Neko – “A što niste vi s nama?”
Dejvid – “Jebo me ako znam!”
Louč – “Dobro je. Uopšte nije loše.”
Ian Hart (Dejvid) – Barcelona je, za mene, bila prelomna tačka. Tada je mogla biti ostvarena promena. U početku mi nije bilo jasno o čemu je reč, nisam razumeo svoj lik. A kad je stigao u Barcelonu, sve mi je postalo jasno.”
Ian Hart (Dejvid) – “Bio sam zbunjen onda, zbunjen sam i sad, ali je ovo druga vrsta zbunjenosti. Ponekad uzmem da čitam scenario, čitam o konfliktnoj situaciji u kojoj ću se naći. Kada sam došao u Španiju, upoznao sam sve ove ljude koji su i dalje politički aktivni i politički motivisani, pa se pitam šta to ne valja s jebenom britanskom omladinom, koja kao da je mrtva? Ovi ljudi su tako dugo patili pod Frankom, a kad je on konačno umro … oni su politički živi, živi su na svaki način. Žele da im bude dobro, žele da menjaju svet, i promena im se ne čini nemogućom.”
Isiar Bolen (Maite) – “Na početku smo se mi Španci pitali, dođavola, pa zašto Englez priča našu priču? Sada, čini mi se, tog osećanja više nema. Za mene, kao Španjolku koja snima film o Građanskom ratu, najneverovatnije je to što nisam ni znala šta se dešavalo s POUM-om, ni s republikancima koji su ubijali ljude iz POUM-a… nisam znala tu priču.”
Mark Martinez (Vidal) – “Ovo je bio rat naših dedova, ali u Frankovo vreme ljudima mojih godina, između dvadeset pet i trideset pet godina starosti, nije govoreno ništa. A naši roditelji, deca rata, bili su veoma uplašeni. Na primer, dobili bi batine ako bi govorili katalonski. Čak i posle Frankove smrti, tokom tranzicije, ljudima je mnogo toga ostalo nejasno.”
Louč – “Verujem da je oko ovog filma oko posmatrača u rovu. To je saosećajan posmatrač, razložan posmatrač, a ne neko ko gleda odozgo. U tom smislu, ljudi su u centru pažnje, a pejzaž postaje sporedan.
Ono što stvara pritisak jesu sva ova vozila o kojima treba brinuti, veliki šatori, pitanje grejanja, ali sve to je neophodno jer ne može stalno da se radi, ljudi moraju da predahnu. Nije lako sve držati vezane za projekat. To je utoliko teže ako nas je mnogo, ponekad se izgubiš, izgubiš ljude, izgubiš vezu s ljudima, a važno je da svi zadrže slično raspoloženje, ostanu usredsređeni na određeni mali događaj. Ako su glumci usredsređeni na ono što rade, to im uliva sigurnost. Ako ne postoji osećaj poverenja, jako je teško. Nije fer dovesti ih pod suncobrane na obali mora, kad će u sledećoj sceni glumiti nekog ko rizikuje svoj život.”
Loach – “Mislim da je vreme da završimo i nastavimo sutra ujutro.”
Ian Holm (Dejvid) – “Ken ne dozvoljava sebi da ga uzdrma britanska štampa ili Britanija, uopšteno govoreći. Tamo uopšte ne cene njegove filmove, a on ih snima već trideset godina jer veruje u to što radi. Nekako uspeva da nekom izmuze pare. Znate šta hoću da kažem? I dalje je odlučan da radi na svoj način. Iako sam siguran da su mu mnogi rekli, “Kene, zašto ne uradiš ovo? Ovo bi ti donelo pare!” Ali on nastavlja ovako.”
Rozana Pastor (Blanka) – “Film vas suočava sa činjenicom da je moguće boriti se zajedno, da je divno boriti se zajedno, i da nas je tako uvek više. To je u filmu veoma važno.”
Louč – Zaista su mi bile odrešene ruke. Nikog ne mogu da krivim. Ako ne valja, nemam izgovor. Jedini pritisak bila je želja da ne izneverim priču, da ne izneverim scenario, da ne izneverim ljude u filmu i sve druge ljude, veterane koje smo upoznali i koji su heroji, da ne izneverim njihovo iskustvo, zbog svih onih koji su patili i svih koji nisu preživeli.”
Huan Rokabert, bivši komantdant POUM-a – “Smatram da je jako dobro što se ovakav film snima. Mogao bi izazvati pozitivan efekat – pokazati ljudima šta znači imati slobodu i šta znači izgubiti slobodu… Videćemo.”
Louč – Mislim da ne mogu istinski da se opustim sve dok ne završim sa snimanjem, a čak i onda je vrlo teško, jer, mislim… u osnovi sam lenj i zato se ne mičem od ovoga, jer kad bih malo odstupio, sve bi bilo izgubljeno. Prečesto sam bivao izgubljen, zato sad odlazim u krevet razmišljajući šta ću sutra, šta da kažem u osam ujutro. Osam ujutro je onaj užasni čas kad moram da znam gde ću s kamerom.”
Vojnik – “Svi ostanite tu gde ste i položite oružje.”
Član POUM-a – “Šta se dešava?”
Vojnik – “Tišina! Od sada na dalje POUM je nezakonita organizacija; njegove publikacije biće zaplenjene, a vođe uhapšene!
Član POUM-a – “Po kom osnovu?”
Vojnik – “Zavera s fašistima! Saradnja s Frankom!”
Okupljeni – “Koješta! Gluposti!”
Član POUM-a – “To je laž – ne, gledaj me, to je laž i ti to znaš! To je staljinistička nameštaljka! Siatamo, Navares, Kastanjas i drugi – sve te gradove je oslobodio POUM!”
Španski oficiri – “Puške na gotovs!”
Huan Rokabert, bivši komandant POUM-a – “Možda sam ostario i postao sentimentalan, ali potreslo me je ovo što sam video. Veoma, veoma me je potreslo. Delovalo je stvarno, baš kao ono što sam iskusio više puta tokom rata. Sad kad ovo gledam, posle toliko godina… potresa me kao da to opet proživljavam.”
Louč – “Postupak izdaje tokom celog ovog veka je konstanta. Kao da smo u krizi kojoj nema kraja i iz koje ne možemo da pobegnemo. Prilično je jasno da sistem neće postići ravnotežu. Ravnoteže nikad neće biti. Stoga sistem mora da se menja.”
Govornica na sahrani – “Molim vas da ostanete još malo, želim nešto da kažem. Pre neki dan pronašla sam ovo među dedinim papirima i volela bih da vam pročitam. Zaista sam tužna što deda nije doživeo dan kada će doći istinski socijalizam, jer znam da se za njega borio, ali je makar ogrejao ruke na vatri. Ovo je pesma Vilijama Morisa: “Pridružite se borbi gde gubitnik nije niko, jer živeće delo vaše izgubi li i umre iko.”
Louč – “Jednom kad steknete iskustvo kakvo smo imali mi radeći na ovome, kad osetite posvećenost ovih ljudi – pa čak i ako ih je samo šačica, to su ljudi koji su se istinski saživeli s požrtvovanošću svojih likova, njihovom revolucionarnom politikom – shvatićete da postoji neki novi svet. Postoji energija, entuzijazam, idealizam, vera u ostvarenje promene. Radeći s ovim ljudima shvatio sam da je promena moguća. Ne znam koliko je daleko, ali ovakvo vas iskustvo mora učiniti optimistom, dugoročno gledano.”
Ian Holm (David) – “Mislim da zapravo nikad nisam sreo Kena. Verujem da sam ga viđao u blizini, ili kažu da sam ga viđao.
Tom Gilroj (Lorens) – “Mislim da je to onaj tip koji uvek kaže “Hajmo još jednom!”
Ian Holm (David) – “To je on?”
Tom Gilroj (Lorens) – “To je on.”
Ian Holm (David) – “A ja mislio da je to asistent.”
Džim Alen, scenarista – “Njegova nedužnost je smrtonosna. Kičma mu je od čelika. Zna šta hoće i to dobija.”
Tom Gilroj (Lorens) – “Mislim da će biti sjajno.”
Ian Holm (Dejvid) – “Ali nema nikakve veze s nama. Apsolutno nikakve veze. Ima veze s nekim drugim.”
(Uz zahvalnost glumcima i ekipi filma “Zemlja i sloboda”)
Prevela Marija Trifunović
LINK NA KNJIGU: anarhisticka-biblioteka.net/library/george-orwell-kataloniji-u-cast
