RWFund logo

RWFund logo

Newsletter – avgust 2015

Pred vama je peti po redu newsletter Rekonstrukcije Ženski fond. Pratite naš rad, priključite se, donirajte!!!

Sistem poplava

Intervencije Rekonstrukcije Ženski fond na terenu i informativne fandrejzing akcije ”Sestre to rade najbolje“ počele su kao naša pobuna protiv majskih arogancija i sejanja straha: Crkve, koja je optužila LGBT za pošast poplava, konzervativaca nacionalnog tipa koji su poslali poruku ženama da nose proju muškarcima na nasipima, države koja je primenila cenzuru na razmenu informacija i mišljenja među građanima. Naša politika solidarnosti se uvek zasniva na aktivizmu, saradnji, deljenju informacija, uključivanju i učenju jednih od drugih i ovo su naša i iskustva naših najbližih saradnica i saradnika:

Nada Đuričković, Romski centar za žene i decu Daje: “Mi smo odlučile da idemo tamo gde smo znale da će država zaobići, a to su neformalna naselja… Odlučile smo da ne idemo na što veći broj porodica,  već da pokušamo trajno da pomognemo. Tako smo negde radile rekonstrukciju celog krova, menjale drvenariju, stavljale izolaciju, podove. Osim te tehničke podrške, radile smo nešto što ja, kao dugogodišnja aktivistkinja, nisam očekivala. A to je da smo mi pružale i psihološku i svaku drugu pomoć… Shvatila sam da je ova nesreća praktično ista kao i rad sa ženama koje su preživele nasilje.” Već uočen fenomen oduzimanja dece na osnovu siromaštva odvijao nam se pred očima. “Morale smo kupovati mast protiv šuge, da bismo sprečile da Centar za socijalni rad oduzme decu jednoj majci. Međutim, deca su nakon lečenja ipak bila oduzeta.” Na terenu smo videle i kako se oduzimanje dece koristi kao metod pritiska za raseljavanje.

U dokumentu Potrebe Roma i Romkinja nastale poplavama, koji smo u maju zajedno osmišljavali, Danilo Ćurčić iz YUCOM-a je takođe pokazao očiglednost šire slike: “Ove poplave su, pored oštećenja stambenih objekata, dodatno skrenule pažnju na probleme koje Romi i Romkinje u Srbiji imaju u ostvarivanju prava na adekvatno stanovanje. Ovo se odnosi, kako na one koji se tiču loših stambenih uslova i života u neformalnim naseljima, tako i probleme koji se tiču nerešenih imovinskih odnosa, opšteg siromaštva, socijalne isključenosti ali i diskriminatornog odnosa institucija i većinskog stanovništva prema romskoj zajednici.“
RŽF stalno kao bitan aspekt ističe poentu koju sumira Violeta Đikanović, Žene u crnom:  “Situacija na poplavljenim područjima i u našem radu sa izbeglicama u ratnom periodu ima određenih sličnosti jer je država u oba slučaja pokazivala:

  • Lažnu brigu za ljude (u slučaju izbeglih Srba koje je zloupotrebila u političke svrhe a onda ostavila na cedilu, kao i u slučaju poplavljenih koji su poslužili za promociju Vučića i njegov marketing),
  • Da su to „suvišni ljudi“ – neželjeno srpsko stanovništvo nakon propasti ratnog projekta i raseljena lica sa Kosova, a u slučaju poplavljenih to su romsko stanovništvo, najsiromašniji, višestruko stradali, samohrane majke…
  • Sličan tretman države prema njima koji se ogleda u njihovoj obespravljenosti (neposedovanje ličnih dokumenata, otežavanje da se reši pravni status), kao i u getoizaciji (izbeglički kampovi, neformalna romska naselja)…

Posle cenzurisanja, privođenja i kažnjavanja građana sa neznatnom društvenom i medijskom moći pod optužbom da su širili paniku u maju, stigla je nova kazna. Vlada 24. oktobra 2014. donosi Uredbu o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći. Ministar za rad i socijalna pitanja Aleksandar Vulin ju je ovako najavio u medijima: “Ne može da bude poplava u Obrenovcu ili Šapcu, i da dolaze hiljade volontera a da ni jedan korisnik socijalne pomoći ne dođe da brani svoj grad”. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Autonomni ženski centar i Regionalni centar za manjine smatraju da Uredba ne rešava pitanja socijalne isključenosti najsiromašnijih i najugroženijih građana i građanki Republike Srbije a pojedina rešenja sadržana u njoj su nezakonita i neustavna i stoga podnose žalbu Ustavnom sudu, međutim dugo čekaju rešenje. Godinu dana posle poplava, ideje o “mobilizaciji nacije” dobijaju druge oblike i ide se ka legalizaciji principa da građani snose najveći teret. Odgovornost države za štetu nastalu prevenstveno zbog loše infrastrukture, prebacuje se na odnos katastrofe kao prirodnog fenomena i privatnog vlasništva. Reparacije koje je organizovala država iz budžeta i donacija u ovim poplavama su već imale profil kompenzacije vlasništva, a najave za ubuduće idu još dalje u tom pravcu, ka privatnom osiguranju. Odgovornost države za uslove pod kojima katastrofa pravi štetu ljudskim životima kao ključni faktor postaje nevidljiva, a iz osnovnog koncepta nestaje solidarna briga političke zajednice.

Poplave i politička klima posle njih pokazali su opasne tendencije odnosa države pre svega prema građanima, a zatim prema civilnom društvu čija se uloga sve više teše kroz  oduzimanje civilnog, kooptiranje, kolaboraciju, kao tampon prema građanima, regrutovanje za “deljenje odgovornosti” – neutralizaciju, submisivnost, potkupljivanje i ukidanje. RŽF ima nepokolebljiv stav da je politička jasnost civilnog društva preduslov njegove održivosti.

Još jedan veliki humani gubitak je nametnut oko poplava. Solidarnost zajednice ljudi koja se javlja kao potreba i koja je preduslov političke zajednice pretrpela je  razbijanje civilnog entuzijazma militarizacijom spontanih procesa nizom mera kao što su pretnje, cenzura, kontrola, kazne, izolacija, isključivanje, manipulacije. Izveštaj o poplavama će se nastaviti.

Mirovni biciklizam
U poslednjih deset godina, svakog jula u Bosni i Hercegovini se održava Marš mira. Marš mira je osmišljen u znak sećanja na genocid počinjen nad Bošnjacima jula 1995. godine u Srebrenici od strane vojnih i policijskih snaga Republike Srpske (finansijski i politički potpomognutih snagama iz Srbije). Svake godine na hiljade ljudi iz raznih zemalja učestvuje u Maršu koji počinje od sela Nezuk i nakon 110 kilometara i tri dana pešačenja dolazi do Potočara (koji se nalaze u opštini Srebrenica). Sam Marš prati unazad rutu kojom su Bošnjaci prošli 1995., a u cilju dolaska na slobodnu teritoriju. Tokom puta učesnici i učesnice prolaze kraj jasno obeleženih lokacija od značaja (lokacije masovnih egzekucija, primarnih, sekundarnih i drugih masovnih grobnica). Dan nakon završetka Marša, 11. jula, učesnici i učesnice imaju priliku da prisustvuju komemoraciji za žrtve genocida i sahrani identifikovanih tela pronađenih u masovnim grobnicama.
Već godinama na komemoraciju u Potočarima dolaze i biciklističke grupe iz raznih gradova Bosne i Hercegovine, kao i Evrope. Po  prvi put u julu 2013., nezavisna grupa aktivistkinja i aktivista – Nina Đurđević Filipović, Eva Dinić, Vladimir Jevtić i Nađa Duhaček, u saradnji sa Ženama u crnom, organizovale/i su memorijalnu biciklističku vožnju Mirovni aktivizam – aktivistički biciklizam. Biciklistička tura traje tri dana (od 8. do 11. jula) tokom kojih se prelazi put dug preko 200 kilometara koji najvećim delom prolazi kroz Zapadnu Srbiju. U poslednje dve godine  okupila je preko petnaest  ne toliko profesionalnih biciklista i biciklistkinja iz različitih krajeva Srbije, već pre svega osoba različitih dobi koje prepoznaju politički značaj akcije, čime se na simboličan način pokazuje  nemirenje sa ćutanjem o genocidu u Srebrenici i zločinima počinjenim u naše ime. > > >Pred biciklističku vožnju, održavane su tribine u cilju promovisanja akcije, podizanja vidljivosti pitanja genocida u Srebrenici i otvaranja prostora za javnu diskusiju. Tribine su do sada održane  u  Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Prema svedočenju aktivistkinja Žena u crnom koje su organizatorke ovogodišnjih javnih tribina, bilo je mnogo problema u smislu otkazivanja i sprečavanja tribina u javnim institucijama kulture, što po njihovim rečima ukazuje na široko rasprostranjenu kulturu negiranja genocida u Srebrenici.Tokom 2013. i 2014. godine  učesnici/e biciklističkog maratona Beograd-Srebrenica, prošli su kroz Šabac, Loznicu, Valjevo i druga mesta, gde su građanima i građankama ovog dela Srbije dodatno skrenuli pažnju na ono što se dogodilo u Srebrenici 1995. godine, kao i na odgovornost i ulogu države Srbije u ratnim zločinima za vreme rata u BiH. Tokom mirovne akcije Mirovni aktivizam – aktivistički biciklizam, koja je održana 08. jula 2014. godine na glavnom gradskom trgu u Valjevu, pod nazivom “Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici”, u crnini i ćutanju, a u sklopu obeležavanja 19-godišnjice genocida u Srebrenici, aktivistkinje i aktivisti ŽUC-a, zajedno sa učesnicima i učesnicama biciklističke vožnje, brutalno su fizički napadnuti. Napad na aktivistkinje i aktiviste mirovne akcije u Valjevu je istovremeno posledica nekažnjenog i nekažnjivog nasilja. Učestalost napada na braniteljke ljudskih prava, pre svih na one koje zahtevaju odgovornost za rat i ratne zločine, pokazuje nečistu savest države i moralno srozavanje društva. > > >

Rekonstrukcija Ženski fond je 2013. i 2014. podržala  mirovne akcije Biciklom do Srebrenice u znak sećanja na žrtve i u ime solidarnosti sa preživelima genocida u Srebrenici.

Na stalnoj adresi
Rekonstrukcija Ženski fond je sad na stalnoj adresi, nema više selidbe. Kupile smo stan, svetao i prijatan.Ukoliko želite da nas posetite, ubeležite nov naziv ulice i broj telefona, zapišite, memorišite, zamenite u svojim imenicima, rokovnicima, agendama i svim mestima gde vam se za to prilika ukaže. Naši kontakt podaci su:Ulica: BRAĆE BARUH 6, na interfonu br. 41
Telefon: 011/2184674
Mobilni tel: 061/6655743

Udruženim novcem fondacija koje veruju u nas i naš rad uspele smo u ovoj misiji i zato smo neizmerno zahvalne Rita fondaciji, OAK fondaciji, Global Fund for Women fondaciji i Futur fondu koji je nastao skupljanjem novca od naših individualnih donatorki i donatora.

Sestrinske akcije
Tokom meseca maja i juna Rekonstrukcija Ženski fond je nastavila akcije u oviru feminističke filantropije.
Tokom maja održana je još jedna u nizu akcija Sestre to rade najbolje, gde smo zahvaljujući svojim prijateljicama i prijateljima, posetiteljkama i posetiocima za romsko naselje kod OMV pumpe prikupile 25.000 dinara!
Hvala kafiću Ljutić, na pomoći i gostoprimstvu, i našim divnim gošćama/gostima. Pogledajte video > > >Tokom juna meseca naša ideja je bila da se povežemo i lokalno i internacionalno. U gostima su nam bile drugarice iz Maypole fonda koje su došle iz Londona i Kopenhagena! Na naš poziv, a u okviru naše dugoročne akcije razvoja feminističke lokalne filantropije, odnosno prikupljanja sredstava za ulaganje u budućnost ženskih grupa, Rekonstrukcija Ženski fond se trudi da dovede aktivistkinje iz feminističkih fondacija i grupa iz drugih krajeva sveta da nam prenesu svoja iskustva, predstave različite modele angažmana ljudi i ulaganja u društvene promene.


Maypole fond su 1986. godine osnovale žene uključene u mirovni pokret. Maypole fond su, dakle, pokrenule žene, a i novac ovom fondu doniraju žene za žene. Projekti u koje ulažu novac zalažu se za mir i pravdu, anti-militarizam i akcije protiv muškog nasilja, nuklearnih pitanja i bezbednosti životne sredine, socijalne i političke autonomije žena. One su neprofitno udruženje  gde i danas radi grupa feministkinja iz različitih političkih miljea. Posetite i vi njih > > >

Tu su bile i naše individualne donatorke, prijateljice, naša  podrška bez čijih ulaganja naša borba ne bi bila ista. Fotografije sa našeg susreta pogledajte u foto galeriji > > >

Podržite i vi nas!
Rekonstrukcija Ženski fond nastavlja sa kampanjama i promocijom lokalne filantropije. Podstičemo naše prijateljice i prijatelje da razmisle o ulaganju u budućnost žena, ženskih grupa, kao i o ulaganju u jedinu žensku fondaciju u Srbiji. Nastavljamo da sakupljamo novac jer Žene su prisutne svuda i žene znaju kuda!Instrukcije za uplatu na tekući račun:
Naziv računa: Rekonstrukcija Ženski fond
Adresa: Braće Baruh 6/41, Beograd
Broj računa: 205-0000000185125-38
*** Svrha: donacija
PIB: 103330891
Matični broj: 17544420Sve banke traže da se odredi suma koju uplaćujete, i dan u mesecu kada hoćete novac da vam se skine sa računa.

Instrukcije za fiskalno sponzorstvo:
Ukoliko živite u Sjedinjenim Američkim Državama a želite da donirate Rekonstrukciji Ženskom fondu, možete to lako da uradite putem fiskalnog partnerstva koje RŽF ima sa Global Fund for Women. Vaša donacija se može odbiti od poreza. Da date donaciju pratite link > > >

Od 19. septembra i posle 10 godina rada Fonda, na adresi RWFund.org vas čeka rekonstruisan Rekonstrukcija web sajt – čitajte, gledajte i konkurišite zajedno sa nama! Za još više sadržaja i još bržu razmenu, posetite i naše profile na mrežama Facebook, Twitter i YouTube!
rwfund.org

RWFund Facebook

RWFund Twitter

RWFund YouTube

Copyright © 2015 rwfund.org
Our mailing address is:
office@rwfund.orgunsubscribe from this list – odjavite se sa ove liste    update subscription preferences – promenite vaša podešavanja Email Marketing Powered by MailChimp