Pred vama je šesti po redu newsletter Rekonstrukcije Ženski fond. Pratite naš rad, priključite se, donirajte!!!
Promena grantmaking programske strategije
Ženska prava se ne mogu posmatrati kao izolovano ostrvo, već kao integralni (i vrlo često inicijalni) deo zahteva i delovanja u cilju uspostavljanja društva jednakosti za sve, bez izuzetka. Kapitalistički svet u kojem živimo (u svim njegovim oblicima) nema potencijal za jednakost. A ubeđuje nas da je, uz sve svoje nedostatke, najbolji mogući svet, koji nema alternativu. Feminizam ne pristaje na to, ne miri se sa „sudbinom“, razvija i povezuje različite forme mogućnosti za ono što nas uče da je nemoguće. Sam feminizam je alternativa.
Dakle, borba za ženska prava (kao nenasilan, aktivan odnos prema stvarnosti koju živimo) mora biti (i u svojoj suštini jeste) borba za sasvim drugačiji svet – od našeg ličnog sveta, preko čovečanstva do sveta prirode. Sa potpuno jasnom, zajedničkom idejom šta je dobro, a šta nije, bez relativizacije. Bez grupisanja u identitete, bez njihovog „utrkivanja“ koji je važniji i/li koji je potlačeniji. Bez fragmentacije. Teška borba, uz stalne (vidljive i nevidljive) prepreke, u kojoj konstantno donosimo odluke, i to rizične.
Rekonstrukcija Ženski fond je donela odluku o promeni svoje grantmaking programske strategije od početka 2016. godine, kao doprinos tom, zajedničkom, cilju. U centru pažnje će biti naše ukorenjene brige: militarizam, nacionalizam, rasizam. Cilj nam je da razumemo, razmenimo, imenujemo i podržimo aktivnosti koje se suočavaju sa nekim od ključnih izvora sadašnje politike. To će biti srž našeg programa Specijalni fokus, koji prerasta u, tokom cele godine otvorene, tematske pozive za podnošenje projekata formalnih i neformalnih (neregistrovanih) grupa, o kojima će tri puta godišnje (februar, jun, novembar) odlučivati naš Upravni odbor. Više detalja od januara na našoj web i facebookstrani.
Za gotovo sve značajne promene je potrebno „vreme koje sebi daje vremena“, suprotno dominantnoj nestrpljivosti kapitalizma – „sve i odmah“. Jedan od osnovnih programa podrške ostaje Generalna podrška, program dodele godišnjih grantova grupama sa kojima kontinuirano sarađujemo i koje su posvećene i konstantne u održavanju i unapređenju svojih programa i metoda. Od 2016. umesto četiri, kao do sada, kroz ovaj program ćemo podržati od osam do deset grupa.
Programi podrške koji ostaju nepromenjeni su program Stipendije Žarana Papić i program Urgentni grantovi Programi Ženske inicijative i Ogledalo više ne postoje, a neka njihova iskustva su kao zaostavština upisana u našu novu strategiju.
Jednog dana biće jasno za šta smo se odlučile – modifikaciju ili revoluciju?
Infrastruktura i podrška: mesto susreta Poplave
Svi smo se sreli: aktivistkinje, odžačari, opštinari, ekonomisti i majstori elektrodistribucije, prodavačice na kioscima, vodoinstalateri, majstori opšte prakse, keramičari, graditelji krovova i preduzimači, komšije, komšinice i komšijska deca, taksisti, radnici na stovarištima, studenti i studentkinje arhitekture, neki njihovi asistenti i profesori, majstori stolarske radionice, prevoznici, magacioneri Delegacije Evropske unije, humanitarci iz Miksališta, pravnici/e iz Praxisa, kelneri/ce i gosti u Ljutiću i drugi… i naravno oni koji su pravili štetu, državni i nedržavni akteri, koji su ostali anonimni po vokaciji. Da bi se, premošćujući rupe u infrastrukturi i ponekad upadajući u njih, napravio tanušni most preko koga ljudi mogu da pokušaju da pretrče iz posledica poplava koliko da nastave kuda su krenuli: 166 ljudi koji žive u Mladenovcu, Smederevskoj Palanci, Marinkovoj Bari, Obrenovcu i naselju kod pumpe na Vidikovcu.Preko 1.000m2 je prošlo razna renoviranja, gradnju i krpljenje da bi se mogli manje-više nazvati stambenim prostorom: izolaciju zidova i podova, ugrađivanje spoljnih i sobnih vrata i prozora, postavljanje laminata, gradnju krova i stubova da krov ne padne, podupiranje gredama i šrafljenje oplate na baraci, projektovana je montažna kućica… Nizali su se predračuni za sve što je iskrsavalo kao „ostale“ nužne potrebe: sušilica-odvlaživač vazduha, oprema za bebe, takse za lična dokumenta, čišćenje dimnjaka, opravka i prenos struje, vreće i dušeci za spavanje, dopune za mobilni za žene u izolovanim područjima, alat za majstore amatere, hrana u kriznim situacijama, drva za ogrev, šporeti, sanitarije, veš mašina, prevoz nameštaja, prevoz do mesta lobiranja za čišćenje kanala i raščišćavanje sporova. Trajalo je. Sigurne smo da će mnogi zapamtiti šta su čuli, videli, dotakli, u šta su ušli i koje su njihove odgovornosti. Postojale su i mogućnosti koje ne možemo da prežalimo, ali infrastruktura, društvena i institucionalna, bila je slaba, krhka, represivna. Međutim, za razliku od prethodnog biltena, ovaj izveštaj o poplavama posvećen je mestu susreta.U junu 2014. studenti/kinje Arhitektonskog fakulteta u Beogradu su samoinicijativno organizovali vannastavne radionice „Novi modeli stanovanja za ugrožene u poplavama“. Između ostalih i radionicu „SOS stanovanje – arhitektura u vanrednim situacijama“. Za ovo zna nekolicina onih koji su čitavu stvar pokrenuli, nekoliko profesora, možda još poneko. Zajednički smo jedno od idejnih rešenja sa radionice prilagodili kontekstu u kome smo odlučili da radimo. Naselje na Vidikovcu, u blizini jedne benzinske pumpe. Naselje bez struje i vode. Naselje u stalnim vanrednim okolnostima. Od prvobitne ideje privremenog smeštaja, studenti/kinje su solidarno, volonterski, izradili nacrt prenosivog doma, u skladu sa životnim navikama njegovih stanara/ki – mladih žena, sa decom, bez ikakve institucionalne podrške. Uskoro u izdanju Rekonstrukcije Ženski fond izlazi njihova knjižica, priručnik za sve: „Model privremenog stanovanja. Od koncepta do realizacije na primeru u romskom naselju“.Šta je meni doneo rad sa ženama koje su preživele poplavu?
Poplave koje su pogodile državu Srbiju u maju mesecu 2014. godine, odnele su ljudske žrtve i pričinile ogromnu materijalnu štetu. Kako je država zakazala u ovoj elementarnoj nepogodi, kao i u većini drugih slučajeva, situacija je zahtevala samorganizovanje stanovništva. Priključivanje Žena u crnom i Rekonstrukcije Ženski fond ovom samoorganizovanju je prevashodno politički čin, koji podvlači nesposobnost, bahatost i nebrigu državnih institucija, a nikako nije „pomoć državi”. Poplave u Srbiji su pokazale mogućnost društvenog organizovanja, uprkos državi i mimo države.Zehru sam videla kako u dvorište iznosi uništen, mokar nameštaj. Bila je podstanarka, bez ugovora i, naravno, bez mogućnosti da naplati štetu. „Ni kafu ne mogu da ti ponudim, nemam na čemu da je skuvam“, rekla je. Sledeći put kad sam dolazila donela sam joj mali šporet. Zehra je sada u svojoj kući, pomogle smo joj da je opremi.
Violeta Đikanović, aktivistkinja grupe Žene u Crnom
Meni je rad sa ženama koje imaju iskustvo poplave veliko životno iskustvo. Smatram da sam imala sreću da učestvujem u davanju pomoći poplavljenim porodicama. Mogla sam da učestvujem u poboljšanju sigurnosti koja im je bila neophodna jer nisu imali čak ni vrata kako bi mogli da ih zatvore i osete bezbednost doma. Znači mi i kao mogućnost davanja psiho-socijalne podrške ženama jer je njihova trauma gubitka svega u jednom danu isto trauma kao i trauma preživljenog nasilja. Zapravo izlazak iz trauma je podjednako proces.
Nada Đuričković, Romski centar za žene i decu Daje
Mnogo je teško. Pokušavam koliko mogu da budem ok. Da nije bilo svih vas, ovih žena koje su sve ovde… Nije samo da ste mi sve pomogle na rečima, nego je to zaista tako. Žena ženu razume i to je važno. Kada čuješ da će biti sve u redu, za mene je to više nego dovoljno. I fizički i psihički sam dobila pomoć.
Slavica iz Mladenovca
Projekat pomoći romskom naselju koji smo zajedničkim snagama sproveli u saradnji sa „Rekonstrukcijom Ženski fond” uspostavlja jedan drugačiji, humaniji odnos prema onima kojima je pomoć potrebna. Iako po obimu mali projekat, on za nas predstavlja veliku motivaciju, dobar početak za promenu gledišta i pokretanje razmišljanja o unapređenju uslova života u ovakvim naseljima.
Ana Dušmanović, u ime tima studenata arhitekture
Osnovna ideja kojom smo se vodili bila je da u što kraćem roku omogućimo porodicama u romskom naselju na Vidikovcu koliko toliko normalan, kvalitetan i komforan život. Pošto smo se kao tim našli na radionici koja je imala sličnu temu, veoma brzo smo se dogovorili oko koncepta koji bi trebao da se realizuje. U toku zime 2014. usledila je realizacija prve kuće, a potom na proleće 2015. i druge. Susretanje sa teškoćama života u romskom naselju, druženje sa meštanima i rad na kućama ostavili su veoma jak utisak na mene, kao i na moje kolege. Nadam se da će ova inicijativa podstaći mlade arhitekte, kao i ljude srodnih struka da se u što većem broju uključe u rešavanje ovakvih ili sličnih problema.
Mihailo Sladoje, u ime tima studenata arhitekture
Izvori epistemologije: Kritički život u 2016
Nastavljamo ovaj “multimedijalni” serijal i skrećemo pažnju na teme koje manje ili više nevidljivo konstruišu naš svakodnevni život. Znanje, informacije, činjenice, razumevanje, kao politiku i metodologiju otpora šalju angažovani ljudi iz različitih sredina. Autori i autorke koje znamo/ne znamo, povezujemo ili ne, sa kojima živimo ili čije delo smo prevideli, pa u 2016. uključujemo Edvarda Saida, Vendi Braun, Donu Haravej… Videćemo i autorke i teme na koje su nas uputile prijateljice iz Maypole fonda iz Londona koji na svojoj agendi već 30 godina ima antimilitarizam. Od Bliskog istoka, preko Afrike i korporativnog sveta, i dalje će sva video izdanja biti praćena titlom, a priključeni transkript služi kao podrška recepciji u drugom mediju i potvrda važnosti izgovorene reči. Gde je to smisleno, stavljamo i povezane tekstove. Pokazujući autore na delu i približavajući mišljenje kroz saopštavanje, ekspresivnu energiju i lik hoćemo da preskočimo barijeru između nas i nepoznatih ili “slavnih” i da pojačamo pažnju usmerenu na virtuelne kritičke programe. POZIVAMO čitateljke i čitaoce da nam se jave sa komentarima i predlozima. Uključite i vaše koleginice i kolege. U protekloj godini smo imale odličnu komunikaciju sa čitateljkama i čitaocima sa kojima nas je povezala Grupa 484, kojima smo poklonile štampana izdanja po njihovom izboru. JAVITE SE, još uvek smo u mogućnosti da podelimo mali broj primeraka knjiga: Od margine ka centru, Grad žena, Izvori toralitarizma, Neko je rekao feminizam, Postajanje ženom, Seksualnost cigana, Pristojan život. Kontakt za knjige i Kritički život je naša adresa office@rwfund.org
Sada ČITAJTE! I GLEDAJTE! Na sajtu RŽF možete naći blizu 40 izabranih knjiga, tekstova i govora.
Zašto je važno da postoje ženske feminističke fondacije?
Pa, feminističke fondacije su generalno vrlo važne za finansiranje istraživanja o ženama i predstavljanje ženskih pitanja u javnosti, za postavljanje specifičnih pitanja koja su od značaja za žene, bilo da se radi o bezbednosti ili ravnopravnosti, diskriminaciji, pismenosti ili ženskom zauzimanju položaja političke moći i zastupljenosti žena u nacionalnim skupštinama, na primer, pa mislim da bi sva ova pitanja trebalo izučiti – i mislim da bi trebalo formulisati politiku na osnovu njih. Takođe mislim da je vrlo, vrlo važno finansirati umetnost. Žene u umetnosti se trude da ostvare i izraze feminističke ideale, a ponekad su popularne umetničke forme najbolji način da se utiče na mišljenje široke publike.Džudit Batler, filozofkinja i teoretičarka roda
Mislite, feminističke fondacije koje daju novac ženama? Apsolutno. Feminističkoj fondaciji je potpuno jasan ključni značaj ženskog rada na podržavanju i promovisanju ženskih ljudskih prava. Feministkinje shvataju da podrška i promovisanje ljudskih prava žena u stvari znači podršku i promovisanje ljudskih prava svih. To je suština.
Jody Williams, dobitnica Nobelove nagrade za mir
Sestre to rade najbolje 5
Ove SESTRE TO RADE NAJBOLJE su održane 25. novembra, na sam početak kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama, i cilj nam je bio da prikupimo novac zaFond za pomoć ženama žrtvama nasilja.Imale smo prilike da čujemo i upoznamo se sa početkom kampanje „Zaustavite nasilje. Sa reči – u akciju!” koju je pokrenuo Autonomni ženski centar. Na akciji solidarnosti od pića smo od Ljutića dobile3.500 dinara, i divno je da smo kroz solidarne priloge, kroz donatorsku kutiju zvanu Cakana prikupile 12.870 dinara. Ukupno je dakle, za Fond za pomoć ženama žrtvama nasilja prikupljeno 16.370 dinara! Svi/e koji žele da se uključe u kampanju mogu se informisati i to učiniti na sajtu www.potpisujem.org/srb/
Podržite i vi nas!
Rekonstrukcija Ženski fond nastavlja sa kampanjama i promocijom lokalne filantropije. Podstičemo naše prijateljice i prijatelje da razmisle o ulaganju u budućnost žena, ženskih grupa, kao i o ulaganju u jedinu žensku fondaciju u Srbiji. Nastavljamo da sakupljamo novac jer Žene su prisutne svuda i žene znaju kuda! Instrukcije za uplatu na tekući račun:
Naziv računa: Rekonstrukcija Ženski fond Adresa: Braće Baruh 6/41, Beograd Broj računa: 205-0000000185125-38 *** Svrha: donacija
PIB: 103330891
Matični broj: 17544420Sve banke traže da se odredi suma koju uplaćujete, i dan u mesecu kada hoćete novac da vam se skine sa računa.
Instrukcije za fiskalno sponzorstvo:
Ukoliko živite u Sjedinjenim Američkim Državama a želite da donirate Rekonstrukciji Ženskom fondu, možete to lako da uradite putem fiskalnog partnerstva koje RŽF ima saGlobal Fund for Women. Vaša donacija se može odbiti od poreza. Da date donaciju pratite link > > >
Od 19. septembra i posle 10 godina rada Fonda, na adresi RWFund.org vas čeka rekonstruisan Rekonstrukcija web sajt – čitajte, gledajte i konkurišite zajedno sa nama! Za još više sadržaja i još bržu razmenu, posetite i naše profile na mrežama Facebook, Twitter i YouTube!
