Tokom februara 2018. godine, RŽF je učestvovala na sastanku mreže mirovnih fondova (FFP) održanom u Indoneziji.
Internacionalizam je od nastanka upisan u našu politiku. Pored toga što nam je jedan od kriterijuma pri grantmejkingu, kao i jedan od razloga zašto smo se priključivale solidarnoj podršci izbeglicama, internacionalizam se ogleda i u međunarodnoj saradnji sa srodnim fondovima. RŽF je članica mreže međunarodnih mirovnih fondova od 2006. godine.
Kroz FFP smo u mogućnosti da razmenjujemo iskustva sa fondacijama koje rade u (post)konfliktnim područjima, dobijamo pouzdane informacije sa terena i bolje razumemo situaciju, kao i da prenosimo domaća iskustva, koja često bivaju ignorisana ili pogrešno interpretirna u dominantnim domaćim i međunarodnim narativima. FFP je značajan resursni centar, prostor za zajedničko promišljanje praksi na lokalu i modela rada, mesto susreta i političkog učenja.
Ove godine je Indonesia for Humanity (IndonesiaUntuk Kemanusiaan) organizovala godišnji sastanak mreže na Yogyakarti na Javi.
To je bila prilika i za upoznavanje sa svakodnevnim životom lokalnog stanovništva, zaostacima kolonijalizma, stavovima o poslovnoj klimi koja pogoduje strancima, teškim uslovima rada, velikim društvenim nejednakostima, položaju žena, kao i sa promenom odnosa prema drugim religijama, ali i sa umetnošću, zanatima, lokalnom hranom i običajima.
[Best_Wordpress_Gallery id=”65″ gal_title=”0001 – INDONEZIJA”]
Prvog dana smo se u lokalnom kulturnom centru Kedai Kebun upoznali sa Indonezijom, sa posebnim osvrtom na masakr iz 1965-66. godine usmeren na uništenje tadašnje komunističke partije i zatvaranje svih ljudi za koje se (vrlo često neosnovano) sumnjalo da su u vezi sa partijom. Dr. Baskara Wardaya, predavač na Sanata Dharma Univerzitetu, je održao predavanje, a diskusiju je facilitirala Kamala Chandrakirana, direktorka fonda. Imali smo priliku da čujemo kako su vojni lideri nahuškali ljude na komuniste označene kao „bezbožne ljude“ zbog kojih je bilo „pitanje dužnosti“ rešiti ih se. To je koincidiralo sa erupcijom vulkana, koji je bio tumačen kao „ljutnja bogova“ zbog prisustva komunista. Međutim, u pozadini ove zloupotrebe religije stoji činjenica da su komunisti zagovarali zemljišnu reformu, a da su lideri time imali najviše da izgube. Uz spoljnu podršku počiniocima, Indonezija je pretrpela masakr o kojem još uvek ne postoji politička volja da se javno govori na adekvatan način. Imali smo priliku da pogledamo trejler za film You and I, o dve žene koje su se upoznale u zatvoru i od kad su puštene žive zajedno i brinu jedna o drugoj, i nakon toga da razgovaramo sa mladom autorkom čija je baka bila zatvorena. The Act of Killing (2012) i The Look of Silence (2014) su navedeni kao dodatne filmske preporuke na ovu temu. Nakon toga smo se upoznali sa grupom žena koje su preživele zatvore, saslušali njihove priče i tradicionalno izvođenje pesama o iskustvu preživelih.
Ova pesma je napisana 2017. godine od strane jedne od izvođačica, govori o nadi, nalaženju mira sa samom sobom, međusobnoj podršci, potrebi da se javno govori o tom događaju i rasvetle dešavanja i očekivanju međugeneracijske solidarnosti tako da mladi preuzmu rad na ovoj temi.
Tokom večeri je u galeriji kulturnog centra otvorena izložba o radu mirovnih fondova, članova FFP. Rekonstrukcija ženski fond je predstavila svoje programe, politiku i način rada, grupe koje podržava i odgovarala na pitanja prisutnih o situaciji u Srbiji i regionu.
Narednih dana smo razgovarali o iskustvima u lokalnim kontekstima, predstavljali dosadašnje uspehe i izazove i diskutovali o dometima i potencijalima različitih modela izgradnje i održavanja mira i jačanju solidarnosti unutar zajednice u specifičnim kontekstima. Govorilo se o načinima rada sa grupama koje su preživele traumu, o neophodnosti rada na egzistencijalnom nivou (obezbeđivanje sredstava za život i zadovoljavanje primarnih potreba), kao i stvaranja prostora gde ljudi mogu pričati o svakodnevnom životu i međusobno se povezivati. Posvetili smo pažnju i globalnim trendovima kao što je tzv. razvoj za demokratiju(development for democracy), koji nije ništa drugo do savremena imperijalistička praksa: najpre raditi na razvoju (poslovnog okruženja, modela rada, tehnologije, infrastrukture i sl), koji zapravo ide u prilog bogatima da budu još bogatiji, odnosno stvaranje uslova koji pogoduju prvenstveno elitama i velikim investitorima, a onda će se demokratija „magično“ uspostaviti i pomoći i deprivilegovanim slojevima (samo što se ovde prećutkuje da različitim društvenim slojevima i klasama treba različita demokratija, a ona koja nam se servira nije demokratija koja dovodi u pitanje postojeće sistemske nejednakosti). Dakle radi se o konceptu razvoja koji koketira sa socijalnim i drugim nejednakostima, a ne targetira njihove uzroke, već konstruiše predstave o problemima i rešenja koja bi mogla biti tampon zona za narastajuće socijalno nezadovoljstvo, pritom sklanjajući iz vidokruga alternative. Kritički pristup ovakvim politikama i modelima pokazao se kao jedan od glavnih obeležja Mreže, čije članice konstantno eksperimentišu na terenu i razvijaju specifično znanje, ali uz dozu opreza i otklona od modela nametnutih „odozgo“ koji dugoročno unazađuju položaj stanovništva koje živi u (post)konfliktnim područjima.
Pored refleksije o dosadašnjim zajedničkim/regionalnim aktivnostima, napravljeni su planovi za buduće zajedničke poduhvate i unapređenje učenja i zagovaranja na nivou Mreže, o čemu ćemo izveštavati kada za to dođe vreme. Jedna od zajedničkih težnji je rad sa mladim generacijama koje možda i ne razumeju dovoljno situaciju i istorijsku pozadinu, ali ih interesuje socijalna pravda. U skladu sa time razvijaju se različiti modeli uključivanja u rad sa zajednicom na izgradnji i održavaju mira, odnosno borbi protiv militarističkih, fundamentalističkih, partijarhalnih i eksploatatorskih politika i tendencija. Predstoji nam dalje učenje o strateškom komuniciranju sa različitim ciljanim javnostima na temu izgradnje mira, razvijanju solidarne ekonomije na lokalu, finansiranje od zajednice za zajednicu i testiranje različitih modela jačanja kapaciteta zajednice.
Jedna od glavnih vrednosti ove Mreže je što i pored (više od) decenijskog rada same Mreže i njenih članica, postoji jaka svest da se sve mora propitivati i prilagođavati ljudima zbog kojih fondacije postoje i situaciji u datom trenutku. Utemeljenost u lokalnom kontekstu, sa jedne strane i pripadnost internacionalnoj zajednici sa druge, daju ovoj Mreži mogućnost da bude čvorna tačka za informisanje, učenje i inovacije u domenu izgradnje i održavanja mira i rada sa stanovništvom u (post)konfliktnim područjima. Za RŽF kao feminističku mirovnu fondaciju ovakvi susreti su od neizmerne važnosti jer nam omogućavaju da odmerimo naš rad, širimo glas ženskih mirovnih grupa iz Srbije i steknemo dodatna znanja kako da nastavimo da se nosimo sa svim onim što nam političke i ekonomske promene donose. Okruženost ovako inspirativnim ljudima daje nam vetar u leđa i podsetnik da je uvek moguće naći pukotine i ostati dosledan vrednostima mira i solidarnosti.
Marija Jakovljević, koordinatorka razvoja programa, zadužena za saradnju sa Foundations for Peace
