Nedavno smo imale zadovoljstvo da budemo zastupljene u publikaciji pod imenom Feministička filantropija: Priče o rezilijentnosti, koja obuhvata priče koje je prikupio Ženski fond Jermenije. Drago nam je da podelimo sa vama tekst iz publikacije koji su napisale Đurđa Trajković, koordinatorka RŽF, i Galina Maksimović, RŽF-ova koordinatorka programa i rada sa zajednicom, u kome promišljaju lokalni kontekst podrške feminističkom pokretu i temeljima rada Rekonstrukcije Ženskog fonda.
Naći se na polju feminističke filantropije čudno je i paradoksalno; čudno, jer je veza između ova dva polja bremenita teškom istorijom. Sve feministkinje i svi feministi znaju da je ljubav prema čovečanstvu, phil i anthropos, teška obaveza, s obzirom na to da je čovečanstvo retko bilo naklonjeno ženama, u najmanju ruku. Pa ipak, iznova učiti ljubav prema čovečanstvu uvek je bilo u srži feminističke misli. Takođe, paradoksalno je, jer se filantropija obično percipira kao van-politička. Davanje je davanje, ljubav je ljubav! Pa ipak, finatropija je strukturisana oko i od strane politike, obavlja politički rad: novac, privatna i javna sfera, redistribucija, odluke. A kada i ako filantropija nadmaši politiku, ona će je okončati. Što je filantropija uspešnija, manje je politike. Međutim, istorijski gledano, filantropija je imala mnogo oblika i ciljeva, ali polje na kome feministička filantropija interveniše oslikava elementarne principe, da feminizam generalno funkcioniše zasnovan na jednakosti, slobodi i pravdi za sve. Načini na koje ovi principi oblikuju prakse uopšte nisu apstraktni. Hajde da vidimo kako se oni slažu sa Rekonstrukcijom Ženskim fondom.
Osnovane 2004. godine, činimo prvi i, sve do sada, jedini lokalni ženski fond u Srbiji. Ali šta to znači? Od svojih početaka, RŽF podržava feminističku platformu protiv rata, nacionalizma, militarizma, rasizma i bilo kakve nepravde protiv žena. Svi ovi fenomeni su veoma pod-adresirani u našem kontekstu, ignorisani, trivijalizovani ili se njima manipuliše. Srbija je neobična zemlja u tom smislu, konstantno u krizi. U poslednjih 30 godina, prešla je put od realnog socijalizma do divljačkog kapitalizma. Tranzicija se dogodila preko rata koji nije adresiran već zaboravljen – kako o njemu ne bi trebalo da se govori, izmanipulisan – kako su Srbi predstavljeni kao žrtve, ili slavljen – kao deo dugog narativa o srpskoj mitskoj herojskoj prošlosti. Ako ovi složeni fenomeni zvuče kao da je teško da im se suprotstavimo, pružimo im otpor i promenimo ih, upravo je takom jer mi ne samo da adresiramo korene ovih fenomena (kulturu nasilja, autoritarizam, nedostatak demokratske participacije, patrijarhat i njegove maske) već takođe razmišljamo o tome kako da promenimo ove strukture bez reprodukovanja još jednolikosti. I ovo je najteži zadatak koji zahteva duboko promišljanje, analizu i alternativne genealogije znanja. Netipično za tradicionalnu filantropiju, feministička filantropija često razmišlja u uslovima paradoksa, kontradikcija i kako da ih izmesti ili razreši. Stoga, naš je zadatak da uvek insistiramo na podršci istorizaciji i politizaciji feminističkog pokreta u svom kontekstu. Bez toga, sve što nam ostaje su mali projekti, prosta implementacija i reprodukcija onoga što se čini dominantnim oblikom filantropije u Srbiji, bilo da govorimo o međunarodnim agencijama za pomoć, međunarodnim, državnim ili lokalnim vlastima, ili drugim fondacijama. Dalje, svaka feministička filantropija vredna svog imena takođe zna da one koje proizvode znanja, koje misle i deluju na terenu, aktivistkinje, umetnice, akademkinje, građanke koje su nečime ugrožene, trebaju vreme, prostor, autonomiju i solidarnost. Stoga, RŽF podržava ženske grupe, formalne i neformalne, fleksibilnom i core finansijskom podrškom koja pomaže u održavanju grassroots i organskog rada grupa, poštujući autonomiju u odlučivanju i upravljanju resursima. Imajući na umu obaveze koje imamo prema svetu, često idemo i izvan grantmejking praksi. Kada i ako je moguće, podržavamo jačanje kapaciteta, međugeneracijsko i kolektivno vođstvo, kao i prenošenej sećanja i znanja.
A drugi vidovi podrške? Naravno, tu i tamo podelimo pokoji savet ukoliko možemo. Hitamo da prosledimo mejlove sa ključnim informacijama. Ali – iznad svega – slušamo. Možda ne možemo uvek direktno da doprinesemo rešavanju problema sa kojima se partnerske organizacije suočavaju, ali makar možemo da ih aktivno slušamo i uzmemo u obzir njihove glasove kada osmišljavamo načine za unapređenje podrške koju pružamo, bilo da je ona finansijska, nefinansijska, ili čak u izvesnom stepenu emotivna. Sa svim ovim na umu, RŽF se često percipira kao deo feminističkog pokreta u Srbiji i regionu. Koliko god da smo ponosne na ovakvu percepciju, vredno radimo da ne izdamo povezana očekivanja, i, ponekad, to postaje teret odgovornosti koji moramo da iznesemo. Kako nas je jedna partnerska organizacija definisala, Biti feministkinjom je stav, biti RŽF je revolucionaran način finansijske podrške! Kakav zahtev za nas!
Razumemo da je naš rad deo širih borbi i da promene koje želimo da postignemo, ako su održive, jesu duge i teške, i da povremeno donose razočaranja. Pa ipak, idemo ka tome i insistiramo na tome, jer, u suprotnom, zamišljati svet bez mira, pravde, slobode, radosti i smha bilo bi nepodnošljivo… I ko bi želeo tako da živi? Ne mi i ne zajednice sa kojima radimo! Feministička filantropija koju praktikujemo nije ograničena na institucionalne donatore. Zapravo, dajemo sve od sebe da stvorimo nove filantropske poligone koji će ugostiti sve više individualnih donatorki/a. Od fundraising žurki koje povezuju aktivistinje i širu zajednicu, ili aktivistkinje i aktiviste iz različitih pokreta, do godišnjeg festivala umenosti i aktivizma kojim se osvajaju zanemareni javni prostori, pokušavamo da inspirišemo ljude da podrže ženski pokret malim donacijama. Čak i ljudi koji, usled nedostatka novca, ne mogu direktno da doniraju, indirektno doprinose kupovovinom makar jednog pića na našim događajima, jer se procenat od prodatog pića usmerava u donacije. Sam gest podrške još više cenimo i mi u Fondu i grupe koje podržavamo, više nego sam finansijski aspekt. Samo saznanje da nismo same u borbama koje mogu biti duge i frustrirajuće budi nadu, toplinu i osećaj zajedništva. Stoga, naša lokalna filantropija umotana je u gomilu radosti i zabave. Nepisano je pravilo da naši lokalni filantropski događaji ističu aktivistkinje, često iz manjih gradova, a čije priče o turbulentnim borbama u stegnutim sredinama pozivaju na neposrednu solidarnost. Takođe ugošćavamo akademkinje, često žene koje smo ranije podržale stipendijama, koje raznovrsno rasvetljavaju feministička znanja i podsećaju nas na važnost doprinošenja obrazovanju žena. Napokon, ono što upotpunjuje naše događaje su umetnice/i i muzičarke/i, uglavnom ne tako poznata imena, ali svakako ljudi koji donose svežinu feminizma i buntovništva izraženih u zapanjujuće kreativnim oblicima i zvucima. Jedan od simbola naše posvećenosti lokalnoj feminističkoj filantropiji otelovljen je u Cakani, prepoznatljivoj drvenoj kutiji za donaciji koja ponosno nosi naš R logo. Ona živi u našoj kancelariji, ali najsrećnija je kad nam pravi društvo na filantropskim događajima i skuplja sredstva za pokret. Tokom ekspanzije pandemije, Cakana je izvodila svoje magične trikove onlajn, pisala ljudima mejlove da ih podseti na važnost podrške pokretu. U njenom rečniku, fundraising je fun-raising.
Nije da zanemarujemo ozbiljnost filantropije, novca, ili kako se on generiše i distribuira. Naprotiv, imamo čvrstu povezanost sa odgovornošću ne samo prema praksama fer i transparentne redistribucije novca u sopstvenom mehuru već se osećamo odgovornima i u širim javnim razgovorima, ili čak same započinjemo razgovore vezane za različite teme povezane sa novcem. Naše edukativne kampanje i radionice vezane za lokalnu filantropiju, namenjene aktivistkinjama i aktivistima, imaju široke okvire. Od toga kako se troši javni novac do novčane odgovornosti i kreativnih načina mobilizacije novca u lokalnom kontekstu. Sve se skuplja u složenu mrežu metoda usmerenih ka generisanju promena.
Dakle, šta je budućnost feminističke filantropije u Srbiji? Radimo i sanjamo ka tome da postanemo hibridno mesto za rad, plakanje i smeh, dok obavljamo teške zadatke ka promenama. I mesto gde se termin mi uvek preispituje, koji se uvek smatra maglovitim, polisemantičnim i bez zaključka…
