Društveni centar Oktobar je mesto u kojem se razmenjuju i šire progresivne analize i perspektive vezane za aktuelne lokalne i globalne socio-ekonomske siutuacije, ali se i povezuju različite grupe ljudi, od aktivistkinja i aktivista do LGBTQ+ zajednice. Njihov aktivizam i rad počivaju na solidarnosti i samoodrživosti, što ovaj prostor svrstava u retke slobodne, nezavisne progresivne prostore u Beogradu i Srbiji. Oktobar funkcioniše već gotovo deceniju, pa je njihov rad već dosta poznat – ipak, s vremena na vreme je važno podsetiti se zašto su Oktobar i slični prostori među ključnim tačkama aktivističkog delovanja. Zato nam je vrlo drago da smo imale priliku da razgovaramo sa troje članica i članova kolektiva DC Oktobar.
1. Oktobar je osnovan pre skoro 10 godina i jedinstveno je mesto na društvenoj i aktivističkoj mapi Beograda. Šta vas je podstaklo da osnujete Društveni Centar Oktobar? Koje su bile glavne promene u politici i funkcionisanju poslednjih 10 godina?
Društveni centar Oktobar je mesto pokrenuto 2013. godine sa idejom stvaranja prostora za levo orijentisane grupe i pojedince/ke. To je mesto koje nudi kritičku perspektivu i analize aktuelne socio-ekonomske i političke situacije u lokalnom i globalnom kontekstu, suprotstavljajući se na taj način dominantnim društvenim vrednostima i politikama neoliberalnog sistema u našem društvu. U tom smislu, naša orijentacija se od osnivanja nije menjala.
DC Oktobar je levičarski društveni centar koji se trudi da postigne samoodrživost – uglavnom se ne održava putem projekata ili donacija fondacija, već prevashodno opstaje zahvaljujući ulaganju slobodnog vremena članica i članova kolektiva u ideju važnosti postojanja jednog takvog autonomnog centra, dok korišćenje prostora drugim progresivnim grupama ne naplaćujemo.
Redovni programi u Oktobru do sada su uključivali: Oktobrov bioskop utorkom (program uključuje prikazivanje društveno angažovanih filmova i filmova koji analiziraju i obrađuju razne društvene fenomene i probleme), Oktobrova kuhinja svakog četvrtka (kuvanje veganske i vegetarijanske hrane, bez fiksne cene, uz donacije, a u realizaciji ove aktivnosti učestvuju razni kolektivi ili pojedinci/ke koji donacije za hranu usmeravaju u realizaciju sopstvenih aktivnosti), Oktobarske subote (večeri posvećenje neformalnom druženju uz muziku), katalogizaciju Oktobar-biblioteke (radna grupa koja se bavi uređenjem i katalogizacijom bibliteke sastaje se u Oktobru sa ciljem izgradnje pristupačne i funkcionalne biblioteke svim zainteresovanim). Pored redovnih aktivnosti koje sprovodimo, u Oktobru se održavaju i ad hoc aktivnosti poput diskusija, tribina, promocija knjiga itd, u sopstvenoj produkciji ili kroz saradnju sa drugim kolektivima.
Oktobar je otvoren 6 dana nedeljno za neformalna okupljanja, a pored toga u sopstvenoj produkciji ili kroz saradnju sa drugim grupama u njemu se odvijaju tribine, projekcije filmova, radionice, solidarna kuhinja, itd. Teme kojima se bavimo uključuju pitanja: rada, prekarijata, radničkih prava, borbe protiv nacionalizma, feminizam, problema marginalizovanih grupa, zaštite životinja, borbe protiv transfobije, itd.
2. Oktobar je organizovao i ugostio mnoge benefit događaje podrške najrazličitijim deprivilegovanim grupama i osobama. Koji su to događaji i akcije koje su vama posebno značajni i zašto?
Jedna od okosnica funkcionisanja Oktobra je upravo zajednica – od samog početka bili smo posvećeni izgranji i jačanju zajednice. U tom smislu, građenje i razvoj mreža podrške bili su od starta podrazumevani u našoj politici. U nedostatku sistemske podrške, oslanjamo se jedni na druge i gradimo paralelne mreže solidarnosti. Ne bismo mogli da izdvojimo neku konkretnu akciju kao posebno značajne, ali nama je najbitniji taj proces koji se dešava u drugom planu akcija, a to je upravo međusobno povezivanje, podržavanje i solidarnost između različitih grupa i pojedinaca/ki koji možda da nije Oktobra ne bi imali prilike da se susreću, diskutuju, razumeju ili akcijaju zajedno.
3. Oktobrovi benefit događaji i akcije podrške nisu prvenstveno humanitarnog karaktera, već uvek šalju i političku poruku. Zašto mislite da ljudi okupljeni oko vašeg prostora doniraju? Šta za vas, lično, znače solidarnost i lokalna filantropija?
Naše osnovne ideje su uzajamna pomoć i solidarnost. Vodimo se jednostavnom idejom – od svakoga prema mogućnostima, svakom prema potrebama. Jasno nam je da smo u današnjem svetu često prinuđeni da se obraćamo za pomoć, što humanitarnim organizacijama kao pojedinci, što donatorima kao organizacije. Ono što smatramo važnim je da humanitarni rad ne treba mešati sa političkim aktivizmom.
Humanitarni rad nije po definiciji levi koncept, a možemo videti i da ga mnoge desničarske grupe (ali i kvaziliberalne i kvazi-leve) zloupotrebljavaju kako bi pod plaštom humanitarizma propagirali svoje destruktivne ideologije, bilo da se radi o nacionalistima, nacistima, fašistima, terf-u ili različitim oportunistički nastrojenim grupacijama.
Jedino sistemsko rešenje je totalna promena društveno-ekonomskog sistema i omogućavanje da ljudi mogu da dostojanstveno žive. U tom smislu, koncept uzajamne pomoći uz paralelno oštro suprotstavljanje dominantnoj ideologiji kapitalizma za nas moraju ići ruku pod ruku u tom smeru.
4. Opstali se i radite sve ove godine, kao nezavisni i samoodrživ društveni centar, uprkos mnogim izazovima, krizama i napadima, što je više nego pohvalno. Šta vas motiviše da nastavite i kako vidite Oktobar u budućnosti?
Oktobar trenutno čini 7 ljudi – aktivista i aktivistkinja koji jednako odlučuju o svim pitanjima vezanim za rad Oktobra. Naš kolektiv se prevashodno bavi svakodnevnim održavanjem prostora, i programima i sadržajima koji se dešavaju u Oktobru bilo da je u pitanju sopstvena produkcija ili događaji organizovani u saradnji ili ugošćavanjem drugih levih, feminističkih i sličnih progresivnih kolektiva. Svih nas 7 koji učestvujemo u radu Oktobra radimo druge poslove koji nam predstavljaju izvor prihoda, a celokupno održavanje Oktobra je naš solidarni doprinos postojanju jednog takvog centra. Prostor je posvećen raznim levim i progresivnim idejama, a u njemu ne tolerišemo nacionalističko, homofobično, transfobično ponašanje, kao ni seksualno nasilje bilo koje vrste.
Ovakav način funkcionisanja nosi sa sobom niz izazova i problema, ali oni nisu nerešivi. Nekad se i sami čudimo kako Oktobar opstaje, ali smo srećni da uspeva da preživi. Naravno, u postojećem društvenom uređenju i okruženju to nije bio lak zadatak, i jesmo bili meta različitih napada. Najjeziviji napad doživeli smo 31. marta 2016. kada je sedam nacista uletelo sa motkama u Oktobar u kome je u tom trenutku bilo četvoro ljudi iz našeg kolektiva, i tom prilikom je jednoj osobi polomljen nos i povređena ruka, a druga je zadobila povrede ruke; u prostoru je takođe polomljeno više prozora i ispreturan je inventar. Sa druge strane, tokom poslednjih nekoliko godina i u navodno progresivnim ili levim pokretima dolazi do jačanja desničarskh struja – bilo da govorimo o nacionalizmu, liberalizmu, transfobiji – ili pak širenja nekog banalnog političkog oportunizma; kako se Oktobar uvek suprotstavljao pomenutim pojavama, očekivano je da ćemo biti meta napada onih koji su na suprotnoj strani. Politička borba koju vodimo i strana koju smo izabrali nose sa sobom svoje rizike, ali alternativa borbi je ćutanje. To već ne možemo 🙂
5. Kao mesto susreta različitih aktivistkinja/a, Oktobar je poznat i kao pet friendly prostor, koji uvek ima nekog ljubimca. Dugo je to bio mačak Moćko, koji ima i svoju FB stranicu, a čujemo da sada prostorom vlada izvesna maca i partizanka Mašinka. Čule smo da je ona imala čak i jednu benefit žurku. Koja je veza između vaših ljubimaca i lokalne filantropije?
Tokom godina sarađivali smo sa mnogim grupama i individuama koji se bave zaštitom životinja, a u Oktobrovoj kuhinji najčešće se sprema veganska hrana. Zalažemo se i borimo za drugačiji tretman životinja i promenu pogleda na svet tako da ona uključi i blagostanje ne-ljudskih jedinki. Za držanje svih nas na pravom koloseku po svim političkim pitanjima najzaslužniji je bio Moćko, Oktobrov pravi gazda iz senke, a to zaduženje nastavlja danas njegova naslednica Mašinka.
Razgovor vodila: Diana Miladinović
