Zejna Abdel Kalik je feministkinja i zagovornica ljudskih prava. Poseduje diplomu osnovnih studija Biologije (2002.) i master iz Javnog zdravlja (2004.) sa Američkog univerziteta u Bejrutu. Ima i sertifikat trenerice za rodna pitanja KIT Univerziteta iz Amsterdama (2020.) i poslednjih petnaest godina radi u oblasti ljudskih prava i rodne ravnopravnosti. Ekspertkinja je za razvojna i rodna pitanja sa solidnim iskustvom u bavljenju programima, politikama, istraživanjem i organizacionim razvojem u kritičnim oblastima u vezi sa integrisanjem rodnih politika, rodno zasnovanim nasiljem, promovisanjem učešća žena u sferama odlučivanja i jačanjem feminističkih pokreta. Trenutno je Izvršna direktorka Feminističkog fonda Dorija, prvog feminističkog fonda u regiji Srednjeg istoka i severne Afrike i su-predsedavajuća Veća arapskih država Komiteta NVO o statusu žena (NGOCSW Arab States Caucus).
1. Fond Dorija je dragulj srednje-istočnog i severno-afričkog regiona (MENA). Dorija razvija generalnu podršku i specijalne projekte. Međutim, jedan je od retkih fondova koji insistira i na proizvodnji znanja? Zašto to smatrate važnim?
Grantovi za proizvodnju znanja podržavaju projekte o feminizmu i rodnim pitanjima feminističkih aktivistkinja na terenu i angažovanih akademkinja u regionu MENA. Ključni značaj ovih grantova je to što omogućavaju feminističkim aktivistkinjama da eksperimentišu raznovrsnim medijima i uvode nove alate u rad na stvaranju prostora za učenje i razmenu znanja u okviru svojih pokreta. Takođe pozivaju feminističke aktivistkinje, grupe i akademkinje na učešće u razgovoru o feminizmu i rodu i regionu, ali konačno pod njihovim uslovima i na načine koji daju prednost njihovim znanjima, narativima i iskustvima.
Osim toga, identitet intelektualca je često maskulinizovan, što stvara predstavu da žene nemaju mentalni kapacitet za učešće u dominantno muškom svetu proizvodnje znanja. Ovi grantovi i proizvodnja znanja Fonda Dorija na kritički način osvetljavaju nivo zastupljenosti, osnaženosti i uticaja feminističkih aktivistkinja u politici i drugim relevantnim oblastima, skrećući pažnju na glavne raskorake koji osujećuju rodnu ravnopravnost.
2. Kako je baviti se filantropijom u regionu Srednjeg istoka i severne Afrike? I kakva je slika feminističke filantropije u javnosti?
Poslednjih četvrt veka vidimo globalnu evoluciju filantropije, pri čemu više fondova sa ulaganja koja teže brzim naprecima prelazi na dugoročna ulaganja u strukturalnu promenu. Ovaj prelaz se ne bi desio bez uticaja feminističke filantropije. Uloga Dorije je da razume kako možemo bolje da uvežemo globalnu filantropiju sa feminističkim pokretima u regionu MENA.
Region MENA za filantropiju predstavlja i izazov i mogućnosti. Za mnoge države u regionu karakteristični su autoritarni režimi, politička nestabilnost i sukobi, što može otežati efikasno funkcionisanje filantropskih organizacija. Region se suočava i sa jedinstvenim kulturalnim i religijskim faktorima koji utiču na razvoj i sprovođenje inicijativa feminističke filantropije. Ipak, istovremeno se sve više uviđa i značaj rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena, pri kojima žene prepoznaju svoja prava, organizuju se i podižu glasove.
Mada svakako postoje prepreke koje valja prevazići, feminističke i filantropske organizacije su u stanju da se kreću kroz složen društveni i politički krajolik ka svrhovitom uticaju i doprinosu pozitivnim promenama u regionu. Aktivno učešće žena u protestima Arapskog proleća donelo je novo razumevanje njihove uloge u procesima političke i društvene reforme. Širom regiona se pojavljuju ženske organizacije i mreže, dajući prostor ženama da se okupe, podele iskustva i zalažu se za svoja prava. Feministički fond Dorija je jedna od feminističkih filantropskih organizacija koja nastoji da podrži ove grupe kroz finansijsku i tehničku podršku, kao i pomoć u izgradnji mreža i koalicija koje mogu da doprinesu napredak feminističkih agendi u nacionalnim kontekstima.
Feministički fond Dorija pokazuje kako filantropija može da odgovara na stvarne potrebe i doprinosi strukturnim promenama u vezi sa složenim društvenim problemima.
3. Mnogo razmišljamo o solidarnosti, аli koji su izazovi i prednosti rada u tako raznolikim zajednicama kao što je zajednica u kojoj radi Dorija? Da li se solidarnost ceni ili bi još trebalo raditi na tome?
Raznovrsne zajednice mogu da nose niz prednosti, uključujući izloženost različitim perspektivama i idejama, ženskim pričama, malim i ne tako malim promenama i proslavama. Međutim, mogu da podrazumevaju i izazove, pošto osobe i organizacije različitog porekla mogu imati različite kulturalne norme, stilove komunikacije i očekivanja, ali da ipak sve nastoje da se bore protiv nejednakosti. Postizanje solidarnosti u diverzifikovanim zajednicama je proces koji traje i iziskuje stalni trud i pažnju. Podrazumeva gradnju odnosa poverenja, uviđanje i bavljenje neravnotežama moći i aktivno promovisanje inkluzivnosti i diverziteta u pristupu resursima ili procesima odlučivanja.
Razgovor vodila: Đurđa Trajković
