Ovoga puta kroz rubriku Gostujuća izdanja delimo sa vama publikaciju koja pokušava da odgovori na pitanja zašto nam je potrebno seksualno obrazovanje, i kako ono treba da izgleda? Istraživanje nudi pregled iskustava uvođenja seksualnog obrazovanja u Srbiji i u drugim državama uz preporuke za naredne korake. Publikaciju delimo uz razgovor sa autorkama iz Centra za društveni napredak.
1. Možda je izlišno u današnjem društvenom i političkom kontekstu pitati šta vas je motivisalo da se bavite temom seksualnog obrazovanja ali – šta vas je motivisalo? Da li ste imale konkretan “okidač” odnosno zašto ste smatrale da je neohodno da se bavite ovom temom?
Ono što nas je motivisalo pre svega jeste to što prepoznajemo potrebu za seksualnim obrazovanjem u školama. Jasno nam je da mladima često nisu dostupni kvalitetni izvori informacija kada su u pitanju seksualno i reproduktivno zdravlje, ali i teme koje se tiču međuljudskih odnosa i ljudskih prava. Ovi sadržaji najčešće izostaju iz nastave, ili se veoma ograničeno pominju, iako su veoma važni i korisni. Praksa u drugim zemljama takođe pokazuje da kvalitetno seksualno obrazovanje definitivno doprinosi smanjivanju polno prenosivih bolesti, maloletničkih trudnoća, kao i povećanju svesti mladih o svemu tome. Osim toga, uviđamo koliko je važno informisati i širu javnost o koristi i pozitivnim stranama seksualnog obrazovanja, s obzirom da je to tema koja je kod nas i dalje „tabu“.
2. Čak i kada je seksualno obrazovanje tema na institucionalnom nivou, ono se obično bavi pitanjima seksualno prenosivih bolesti, neželjenih trudnoća i sličnim stvarima, odnosno praktično se bavi širenjem straha od seksualnih odnosa. Vi u vašem radu spominjete i teme emocija, međuljudskih odnosa i komunikacije pristanka, želja i potreba – na koji način se ove teme doprinose kvalitetnijem seksualnom obrazovanju?
Smatramo da su u ovom kontekstu teme koje se bave očuvanjem sopstvenog zdravlja neodvojive od tema koje se tiču međuljudskih odnosa. Seksualno obrazovanje ne bi smelo da širi strah od seksualnih odnosa već da pomogne mladima da donose informisane odluke i očuvaju sopstveno zdravlje. To se postiže prenošenjem tačnih, naučno utemeljenih informacija, a ne zastrašivanjem i promocijom konzervatnivnih stavova o seksualnosti. Međutim, podjednako je važno preneti znanje o temama poput pristanka, kvalitetne komunikacije, sopstvenih prava, potreba i granica ali i prepoznavanju kada neko te granice i prava krši.
Teme koje se tiču polno prenosivih bolesti jesu donekle zastupljene u predmetima poput biologije, ali sve što se tiče građenja kvalitetnih međuljudskih odnosa uglavnom nedostaje. Oba ova aspekta seksualne edukacije su, naravno, veoma važna i bilo bi izuzetno korisno kada bi sve to moglo da se nađe u okviru jednog predmeta.
3. U poslednjih nekoliko godina i decenija bilo je više pokušaja uvođenja seksualnog obrazovanja u škole kao i nekolicina pilot projekata koji su, iako su davali pozitivne rezultate, ipak stopirani – zašto je po vašem mišljenju seksualno obrazovanje postalo goruća tema (dnevno)političke borbe i stvar zabrana i osude?
Naša perspektiva iz znanja koje smo prikupile kroz rad na ovoj temi jeste da se atmosfera dosta menja kako vreme prolazi. Od 2013. do 2016. smo imali program seksualnog obrazovanja u Vojvodini pod okriljem Sekretarijata za omladinu i sport, koji je sprovođen (doduše kao izborna aktivnost) sa vrlo malo negativnih reakcija u javnosti. Kako se vlast promenila, ovaj program nije dalje nastavljan – što nam donekle daje sliku o prioritetima trenutnih pokrajnskih vlasti. Poslednjih godina svedočimo usponu konzervativnih grupa i političkih partija u javnosti, kao i sve većem davanju na važnosti njihovim mišljenjima, što im daje veću moć da utiču na javne politike. Tako imamo 2017. godine njihovu uspešnu borbu protiv uvođenja obrazovnih paketa o seksualnom nasilju nad decom koje je razvio Incest trauma centar ili uspešnu promenu udžbenika iz biologije 2022. godine kroz koju su doveli do izbacivanja sadržaja vezanog za polnu i rodnu raznolikost kod ljudi. Srbija nije izolovana u ovom trendu uspona desnice – to jeste globalna tendencija – ali Srbija svakako predstavlja specifičan kontekst u kojem dominira etnički nacionalizam, pa se često i argumenti iz te perspektive koriste protiv seksualnog obrazovanja. Klasična priča o “zlu sa Zapada” koje želi da uništi srpski nacionalni korpus i koje je navodno krivo za belu kugu, što se može čuti svaki put kada se potegnu pitanja vezana za LGBT+ ili reproduktivna prava, se takođe poteže i kada je ova tema u pitanju. Tako da postoji određena kombinacija globalnih i nacionalnih trendova koja je nažalost blokirala napredak u ovom polju do sada.
4. Da li vas je nešto iznenadilo tokom istraživanja i pisanja publikacije? Šta biste izdvojile kao posebno bitno?
Smatramo da je inkluzivnost u seksualnom obrazovanju nešto što je posebno bitno. Mnogi programi o kojima smo istraživale se nisu dobro pokazali sa ove strane, s obzirom da su bili prilično isključivi kada su u pitanju manjinske grupe, a čak su i doprinosili tome da se pripadnici ovih grupa osećaju odbačeno i stigmatizovano. Dakle, s te strane vidimo koliko je važno da se uzmu u obzir i specifične situacije i potrebe različitih grupa učenika pri osmišljavanju programa.
5. Kakve su reakcije publike na javnim događajima koje ste organizovale? Da li su se javila neka dodatna pitanja kojima biste se bavile u budućnosti?
Reakcije publike na događajima su uglavnom bile prilično pozitivne. Deluje nam da postoji zainteresovanost za ovu temu, s obzirom da je publika na događajima aktivno učestvovala u diskusiji i postavljala pitanja. Jedno od pitanja za koju je postojalo primetno interesovanje publike tiče se reproduktivnih prava žena, te bismo se možda u budućnosti dodatno bavile ovim pitanjem.
Razgovor vodila: Nataša Ivaneža
Publikaciju Seksualna edukacija u Srbiji: Analiza i preporuke možete preuzeti na ovom linku!
