|
|
|
|
 |
| Kritička pro/akcija |
|
Rekonstrukcija Ženski fond u okviru programa Urgentni grantovi pruža podršku pravovremenim akcijama protiv širenja straha i nesigurnosti i to kada se radi o novonastalim situacijama najgrubljeg narušavanja ženskih ljudskih prava, bezbednosti aktivistkinja i diskriminacije po bilo kom osnovu, nepredviđenim i vremenski urgentnim.Akcija Sprečimo nasilje da ne bude kasno! pokrenuta je kao hitna reakcija na informaciju da lider jedne romske organizacije otvara Sigurnu kuću za Romkinje koje su preživele nasilje. To je bila uznemirujuća vest imajući u vidu da je muškarac koji je planirao otvaranje Sigurne kuće registrovani nasilnik, čija se supruga, zbog nasilja kome je bila izložena, nekoliko puta javljala SOS telefonu na jezicima nacionalnih manjina koji vodi Romski centar za žene i decu DAJE. Cilj aktivistkinja DAJE bio je da prikupe sve informacije i dokumenta i da sa pravnog stanovišta utvrde koji koraci su morali biti preduzeti da bi se dobila licenca za otvaranje takvog objekta. Takođe, želele su da provere ko je / su donator/i koji finansira/ju izgradnju Sigurne kuće i koje su njihove namere u pogledu dalje saradnje sa ovom organizacijom. Posle istraživačkog rada zajedno sa pravnicom Autonomnog ženskog centra, organizovale su konferenciju za štampu na kojoj su predstavile informacije do kojih su došle. Tražile su, i u tome uspele, zabranu rada ove Sigurne kuće i temeljno ispitale Pravilnik o osnivanju – otvaranju skloništa, zahtevale pooštravanje kontrole procesa, ukoliko se to ispostavi kao nužnost, kao i veću bezbednost u zakonima koji će osigurati da ove ustanove ne mogu otvarati ljudi koji su prijavljivani i osuđivani kao nasilnici. Naravno, kroz čitav ovaj proces nisu otkrivale identitet muškarca, ne želeći da njegovu suprugu koja je sve vreme sarađivala sa njima izlažu riziku. Njihova dalja namera je i da se osigura da Romkinje imaju istu dostupnost i ravnopravnost u upotrebi mera i instrumenata za zaštitu od nasilja kao i druge žene, a ne da budu odvajane u posebne, segregovane sigurne kuće.
Solidarnost je naša snaga! Nedžibe Mitrović je živela u Beogradu, u svojoj kući, od rođenja 1959, iz koje je pre nekoliko godina nezakonito i nasilno proterana sa svoje dvoje dece, bez obezbeđenog alternativnog smeštaja, na ulicu. Proterala ih je lokalna vlast, uz pomoć policije. Kuća je bila planirana za rušenje od strane lokalnog investitora, a protivno zakonskoj odluci. Pošto je želeo da izgradi “kapitalni objekat” na ovoj lokaciji, odlučio je da vlasnicima susednih kuća predviđenih za rušenje ponudi nadoknadu, svima osim Nedžibe. Nedžibina advokatkinja je potvrdila da je i njoj na početku nuđena nadoknada, ali kada je saznao da je njen otac bio Albanac odbio je da to učini, rekavši joj: “Ti si Albanka; moraš da ideš odakle si došla.” Ubrzo se ispostavilo da je to bio razlog zašto ni lokalne vlasti nisu poštovale odluku suda o zabrani rušenja Nedžibine kuće. Bio im je važniji profit nego nečija osnovna ljudska prava, samo zato što je nacionalnost ove žene “nepoželjna”. Aktivistkinje Žena u crnom i Helsinškog odbora za ljudska prava svedoče celoj situaciji i hitno reaguju pozivajući na akciju solidarnosti građana/ki, ženskih i organizacija za ljudska prava protiv još jednog slučaja represije prema građanima/kama Albanske nacionalnosti, ovog puta od strane lokalne vlasti i gradske skupštine. Nedžibi se solidarno obezbeđuje privremeni smeštaj do kraja sudskog postupka, u kome će joj ili kuća biti vraćena ili investitor dati odgovarajuću kompenzaciju. Postavljanje informacije o ovom slučaju diskriminacije na nekoliko posećenih blogova i mejling lista, izazvalo je brojne reakcije podrške Nedžibe, kao i akcije pritiska na lokalnu vlast povodom ove situacije. Zahvaljujući tome, lokalni investitor je konačno kontaktirao Nedžibe, ponudio joj pravičnu naknadu i odmah je platio.
Slučaj seksualnog uznemiravanja studentkinje Fakulteta političkih nauka izbio je 2013. godine kao skandal, postao medijski “spektakl” paralelno sa političkom kampanjom protiv, u to vreme, “nepodobnih” profesora; Uprava Beogradskog univerzitetabila je uznemirena, ali nevoljna i nespremna da se pozabavi ovim činjenicama. Centar za ženske studije koji koristi prostor na FPN-u i čiji magistarski i doktorski programi su osnovani u saradnji sa kompatibilnim departmanom ovog fakulteta je iskazao odgovornost da se hitno angažuje u rešavanju ovog problema. U konsultaciji sa drugim feminističkim grupama, formirana je Radna grupa za zaštitu od seksualnog uznemiravanja FPN-a sastavljena od predstavnica Autonomnog ženskog centra na osnovu njihove stručnosti u radu protiv nasilja nad ženama, predstavnica Glasa razlike, grupe sa velikim iskustvom zagovaranja, naročito u oblasti seksualnog uznemiravanja (članica te grupe, Marija Lukić, koautorka je člana o seksualnom uznemiravanju u Zakonu o radu, kao i publikacije Glasa razlike o istom pitanju iz 2001.), studenata/kinja i profesora/ki FPN-a, uključujući Dekana. Seksualno uznemiravanje je samo sporadično i fragmentarno bilo imenovano u fakultetskim pravilnicima, a ni sam Univerzitet nema mehanizme zaštite i pravila postupanja i odlučivanja po ovom pitanju. Zadatak je bio izrada i usvajanje Pravilnika za zaštitu od seksualnog uznemiravanja na Fakultetu političkih nauka koji bi precizirao krug nedozvoljenih ponašanja i definisao procedure zaštite tj. sankcionisanje, te preventivno delovao na buduće postupanje. Nakon nekoliko sastanaka Radne grupe i dodatnih dogovora i konsultacija, Pravilnik je usvojen kao pravni akt 2014. godine i kao takav predstavlja presedan na univerzitetima u Srbiji, koji je potrebno promovisati, zagovarati i uspostaviti na drugim fakultetima. Na primer, prema Pravilniku, profesori za koje se sada dokaže da su seksualno uznemiravali studenta/kinju odmah bi mogli ostati bez posla. Seksualnim uznemiravanjem smatra se fizičko napastvovanje, ali i neželjeni pozivi, govor tela, neželjene seksualne primedbe i predlozi, ruganje i ismevanje koje je polno obojeno. |
|
 |
| Kad se margina u širinu vine! |
|
Kada zakoračimo u realnost, danas, ovde, sad, kada smo prisutne i kada progovaramo u ime svoje i neke druge, kada se naš glas čuje i kada smo vidljive, a govorimo o sistemu koji nas i dalje gura u nevidljivost jer smo buntovne, onda je logično da biramo poziciju margine, biramo stranu potlačene i biramo stranu neposlušne. Mi jesmo neposlušne sistemu jer ukazujemo na greške, jer tražimo bolje uslove za život i rad, tražimo dostojanstvo i pravdu koja nam pripada kao ženama. Rekonstrukcija Ženski fond godinama bira grass roots poziciju, teži da kritike dođu do centra kako bi se promena i desila, ali to ne radimo same, to radimo sa našim drugaricama, saveznicama, prijateljicama, borkinjama. Pored finansijske pomoći koju ulažemo u promene, mi ulažemo i naše znanje i kreativnost, strast i posvećenost. Neke od akcija koje izdvajamo u prvoj polovini 2015. godine u kojima smo učestvovale i učestvujemo:
Obeležavanje 8. marta sa parolom DOSTOJANSTVEN RAD A NE GLAD!
Ženska romska mreža, Mreža Žene protiv nasilja, Mreža Žena u crnom Srbije i Sindikalne sekcije žena organizovale su protestni marš, uz pomoć Rekonstrukcije Ženski fond i drugih aktivistkinja. Okupile smo veliki broj ljudi sa ciljem da ukažemo na problem rada i radnih prava žena, nezaposlenost, eksploataciju i urušavanje dostojanstva žena. U vladajućem sistemu, a to su partrijarhat i kapitalizam, treba mnogo snage da se dekonstruišu pozicije moći i kontrole. Treba razbiti matricu društvenog poretka koji nas usitnjava i koji od nas pravi mašine, robote, robove. U sistemu neoliberalnog ophođenja svaka osoba mora da pokaže superiornije moći da bi opstala i takva je situacija i sa ženama. Moramo da budemo zdrave, sposobne, radne. Kao takve mi smo prihvatljive. Vi ne smete da budete bolesna, stara, iznemogla osoba, kao takvu vas tretiraju kao otpad ovog društva. To što su žene razapete na više strana nije proizvod nametnutih uloga, već sistema koji nas razapinje. Naši zahtevi su uvek bili 8 sati rada, 8 sati kulture, 8 sati odmora. Tako jedno društvo ima vremena i prostore da se razvija.
Danas ovaj praznik i naš bunt protiv ugnjetavanja imaju smisla. Mi se borimo da živimo pravednije, da živimo bez straha od nasilja, otkaza, za zdravstenu zaštitu, besplatno obrazovanje. Borimo se da u škole uđu predmeti kao što su život bez nasilja, prevencija nasilja i seksualno obrazovanje. Ekonomija i politika su nam uvek teme kojima treba da se da značaj i prostor radi delanja na svim nivoima. Od ulice do institucije. Naši zahtevi su DOSTOJASTVEN RAD A NE GLAD. Pogledajte kratak video u produkciji Žena u crnom.
Lezbejsko proleće – četvorodnevni ženski događaj + LEZBEJSKI MARŠ!
Ovaj događaj okupio je lezbejke iz unutrašnjosti, regiona i sveta kako bi razmenile energiju i osnažile se međusobno, kao i kako bi stvorile prostor da razmene znanje i iskustvo koje imaju u vezi sa svojim lezbejskim identitetom, političkim akcijama i lezbejskom kulturom! Želimo da postojanja lezbejskog pokreta u Srbiji!
Sve smo svesne da su društvene okolnosti u Srbiji veoma negativne kada je reč o lezbejkama – suočavamo se sa konstantnom lezbofobijom, brisanjem iz društvenog, kulturnog i socijalnog okruženja, potencijalnom opasnošću držanja za ruke ili ispoljavanja bliskosti na javnim mestima.
Grupa grassroots lezbejki, prijateljica, aktivistkinja iz različitih grupa iz Srbije, BiH, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Slovenije, žele da ovog aprila Lezbejsko proleće zaista procveta! Lezbejsko proleće je organizovano u saradnji sa neformalnom grupom Vještice, uz podršku Rekonstrukcije Ženski fond, Befem-a, Skuvarica-e, Autonomnog Ženskog Centra, foto studija Novi dirižabl, People’s Hostel-a, Labrisa – organizacije za lezbejska ljudska prava, Magacina u Kraljevića Marka, Svetskog Marša Žena.
Pogledajte fotografije sa dešavanja
Ženski sud – feministički pristup pravdi, od 07. do 10. maja 2015. SARAJEVO!
Ženski sud – feministički pristup pravdi organizuje se sa namerom da se obelodane zločini nad ženama, da se spreči dalje ćutanje, zaborav i nekažnjivost zločina, naknadno preinačavanje istorije, te uvede ženski pristup pravdi i trajno zabeleže svedočenja o zločinima i nasilju počinjenim nad ženama u državama naslednicama SFRJ od 1990. godine do danas. U skladu sa feminističkim pristupom pravdi, Ženski sud omogućava javni prostor za slobodno svedočenje žena i mogućnost da se njihova svedočanstva trajno zabeleže.
Ženski sud ne utvrđuje krivičnu odgovornost, već izriče javnu osudu političke i moralne odgovornosti počinilaca, upućuje preporuke i zahteve institucijama na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Ženski sud se organizuje da bi podstakao jačanje mreža podrške i solidarnosti u cilju stvaranja snažnog autonomnog ženskog pokreta. Ženski sud podstiče stvaranje drugačijeg – feminističkog koncepta odgovornosti, brige i bezbednosti u cilju izgradnje pravednog mira.
Organizacioni odbor Ženskog suda – feminističkog pristupa pravdi (Pokret Majke enklava Srebrenica i Žepa, Fondacija Cure (Bosna i Hercegovina), Anima (Crna Gora), Centar za ženske studije, Centar za žene žrtve rata – ROSA (Hrvatska), Ženska mreža Kosova (Kosovo), Savet za rodnu ravnopravnost (Makedonija), Ženski lobi Slovenije (Slovenija), Centar za ženske studije, Žene u crnom (Srbija).
Više informacija možete naći na sajtu http://zeneucrnom.org/ |
|
 |
| Godišnji izveštaj za 2014. godinu |
|
| Dve reči upadljivo izbijaju iz našeg iskustva 2014.: fokus i sloboda. Naši uvidi su potvrdili da politička jasnost znači održivost ženskih grupa. Takođe se vidi da posvećenost grupa svojim ključnim programima donosi jasnost, stabilnost, unapređenje, snagu. Naši programi posvećeni mladim ženama i devojkama su uzbudljivi, ali identifikovale smo i šire prostore koje dalje treba graditi, koje čine čitateljke, volonterke, bliski partneri, nove zainteresovane publike.Na našem sajtu možete naći ceo godišnji izveštaj za 2014. godinu:Ono što je najvažnije, to je apsolutno stalno smišljati novo i na jedan tolerantan, produktivan i pozitivan način stalno povezivati moguće kopče. (Žarana Papić) |
|
 |
| Kopče sa budućnošću: Nećemo nazad, hoćemo slobodan prostor |
|
|
|
|
|
|
