11. januara ove godine proglašena je vanredna situacija u opštini Vlasotince usled izlivanja Vlasine, poplavljivanja romskog naselja u Vlasotincu i nekoliko okolnih sela. Sarađujući sa SOS Centrom za žene i decu žrtve nasilja iz Vlasotinca niz godina, odmah smo stupile u kontakt sa njima i dobile informacije o stanju na terenu.
Već prve informacije i fotografije koje su pristigle podsetile su nas na nesrećnu 2014. godinu, godinu obilnih poplava, kada smo sa saradničkim grupama – Ženama u crnom, Romskim centrom za žene i decu Daje, Regionalnim centrom za manjine i drugima – organizovale opširnu akciju podrške poplavljenim područjima.
Ovogodišnje poplave manje su po obimu, kraće su trajale, ali su ipak ostavile snažne posledice po živote lokalnog stanovništva. Jedan dan poplave bio je dovoljan da u desetinama domaćinstava voda dosegne do polovine zidova, da se vlaga popne do plafona, da parketi budu izvaljeni, nameštaj trajno oštećen, kućna tehnika potpuno uništena. I uz brzo povlačenje vode, u jedva 24 sata, desetine porodica ostale su bez kreveta, posteljine, odeće, bez hrane skladištene u špajzevima i podrumima, kao i bez adekvatne pijaće vode.
Bez obzira na manji obim aktuelnih poplava na jugu, neke situacije i problemi se ponavljaju. 2014. smo u akciji sa saradničkim organizacijama, između ostalog, promovisale Zaključna razmatranja Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava Ujedinjenih nacija u odnosu na Republiku Srbiju doneta u maju 2014. godine, upozoravajući na ono što se dešavalo i što će se dešavati: …Kako se osnovne zamerke Komiteta odnose upravo na položaj najsiromašnijih, ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje i podršku socijalnih službi te ostvarivanje prava na socijalnu pomoć, smatramo da je neophodno uložiti dodatne napore kako bi se pružio adekvatan odgovor na stambene i druge potrebe Roma i Romkinja koji su pogođeni poplavama.
I ovoga puta poplavama su pogođeni najmarginalizovaniji ljudi, pre svega Romkinje i Romi u neasfaltiranim naseljima uz reku, kao i stanovnice/i nepristupačnih sela oko Vlasotinca. Jasno je da adekvatno stanovanje podrazumeva ne samo krov nad glavom već i bezbednu infrastrukturu oko domova i odgovarajuće preventivne mere protiv poplava. Višegodišnje zanemarivanje potrebe za ovakvim merama, pogotovo u marginalizovanim delovima društva, kao i sporo i nedovoljno reagovanje lokalnih vlasti kada se nepogoda već desila, dovelo je desetine vlasotinačkih porodica u nezavidan položaj. Ove porodice prethodnih dana oslanjaju se pre svega na solidarnost civilnog društva i šire zajednice.
Solidarnost ostaje jedno od najsnažnijih oružja u društvenoj klimi koja nastoji da nas podeli i u akciju podrške Vlasotincu i okolnim poplavljenim mestima smo i ušle pre svega vodeći se principima solidarnosti, i međusobne brige.
Prvi deo reakcije na novonastalu situaciju bio je dogovor o koordinisanoj akciji sa saradnicama iz Vlasotinca koje od početka opasnosti obilaze ugrožena domaćinstva i beleže situaciju. Poučene iskustvima svojih prethodnica u Rekonstrukciji Ženskom fondu u vezi sa akcijama tokom ranijih poplava, najvažnije nam je bilo da se podrobno raspitamo o detaljnom stanju na terenu, kao i o najurgentnijim potrebama ugroženih porodica, i reagujemo, osim u skladu sa svojim resursima, i u skladu sa prioritetima.
Kako je voda u brojnim domaćinstvima poplavila prostorije gde se skladišti hrana, najurgentnije je bilo obezbediti ovim domaćinstvima osnovne namirnice. U dogovoru sa aktivistkinjama SOS Centra Vlasotince, obezbedile smo urgentni grant za ovu namenu, a aktivistkinje su u saradnji sa Društvom za edukaciju Roma iz Vlasotinca odmah započele sa distribucijom namirnica. Kako drugarice izveštavaju, iako su lokalni nadležni brzo izašli na teren u procenu štete i tek nekolicini porodica obezbedili smeštaj u lokalnom hostelu, niko osim organizacija civilnog društva nije učinio napore da domaćinstvima obezbedi hranu i pijaću vodu.
Druga urgentna potreba podrazumevala je prikupljanje zimske odeće, nepromočive obuće, ćebadi i posteljine. Dok je solidarno stanovništvo Vlasotinca radilo na izbacivanju vode iz domova, u Beogradu smo organizovale brzu akciju prikupljanja navedenih potrepština. U ovome smo se oslonile pre svega na Društveni centar Oktobar, naše stalne saradnice i saradnike na više frontova. Oktobar nam je obezbedio prostor u kome smo dva dana prikupljali robne donacije. I više od toga, stalne gošće i gosti Oktobra odazvali su se i kao volonterke i volonteri u prikupljanju i sortiranju doniranih potrepština. Moćko, mačor maskota Oktobra, takođe je pomagao… na svoj način.
Akciji se odazvalo više desetina ljudi, pre svega iz Beograda i Obrenovca. Nakon dva užurbana dana u Oktobru, primopredaje donacija, upoznavanja brojnih solidarnih ljudi, sortiranja garderobe sa neumornim volonterkama i volonterima, došao je red da se prikupljena podrška odnese u Vlasotince. U dugom putu do juga podržala nas je ekipa iz organizacije Ne davimo Beograd, koja je nas i pun kombi donacija odvezla svojim novim Patkomobilom.
U Vlasotincu su nas dočekale aktivistkinje i aktivisti koje/i neumorno i svakodnevno obilaze ugrožena domaćinstva. Nakon kraćeg druženja i obilaska nekoliko domova u poplavljenom kraju, rastajemo se uz obavezan dogovor da u svakodnevnoj komunikaciji pratimo situaciju i razmatramo dalje vidove podrške. Aktivistkinje i aktivisti iz Vlasotinca nastavljaju da distribuiraju prikupljenu podršku, a mi odlazimo ohrabreni optimizmom i rešenošću aktivistkinja i aktivista da nijedna ugrožena osoba ne ostane bez osnovnih potrepština.
Zahvaljujemo se svima na učešću u akciji i deljenju informacija. Zahvaljujemo se Jeleni, Maji, Iliji, celom kolektivu Društvenog centra Oktobar na prostoru i sveukupnoj podršci; volonterkama i volonterima, Ivani, Mileni, Stefanu, Davidu, Strahinji, Luki, Zoranu, Ivanu, Vladislavu, Pavlu na satima prikupljanja i sortiranja robe i dizanja raspoloženja u ne baš najvedrijim okolonostima; organizaciji Ne davimo Beograd, Dobrici i Stevi, na deljenju informacija i podršci u prenošenju stvari; donatorkama i donatorima na prikupljenoj robi i kratkim, ali ohrabrujućim razmenjenim usputnim pričama i toplim rečima.
Prirodne nepogode, ma koliko se činile neizbežnim, vrlo često jesu rezultat političkog i društvenog nemara. Humanitarna podrška u kriznoj situaciji je neupitna, ali upitno je izbegavanje odgovornosti nadležnih da spreče ovakve nepogode i uspostave bezbednosne uslove da svaki dom bude najbolje moguće zaštićen od prirodnih nepogoda. Nije nimalo slučajno što od nepogoda često najviše stradaju ljudi u neformalnim naseljima, Romkinje i Romi, stanovništvo zabačenih sela. Borba protiv poplava ne sme se svesti na borbu protiv posledica poplava – borba pre svega da se vodi za sprečavanje poplava i dostojanstvene uslove za život svih ljudi.
