EN FAUSTO-STERLING: Problem sa polom/rodom i urođenim/stečenim

En Fausto-Sterling

U novoj kategoriji na našem sajtu, Feministička čitanka, predstavljamo vam tekst En Fausto-Sterling „Problemi sa polom/rodom i urođenim/stečenim“ u prevodu Emilije Epštajn. Tekst je iz 2003. godine, objavljen kao poglavlje u knjizi Debating Biology: Sociological Reflections on Health, Medicine and Society u izdanju Routledge.

“Već pun vek i po, istraživači u polju društvenih i prirodnih nauka, kao i političari, oslanjaju se na biološku razliku kako bi objasnili socijalnu nejednakost između muškaraca i žena, ljudi afričkog porekla i bele rase, pripadnika različitih ekonomskih klasa i religija. S druge strane, širok spektar naučnika koji su pisali tokom dugog vremenskog perioda kritikovali su ove naučne tvrdnje (Russet 1989; Fausto-Sterling 2000). Sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka, sastavila sam detaljan pregled na osnovu pisanja tada aktuelnih biologa i istraživača u polju društvenih nauka: ovi autori tvrdili su da su žene prirodno bolje majke, dok su muškarci genetski predisponirani da budu agresivni, impulsivni i hiroviti. Mogu silovati kako bi preneli svoje gene. Usled nedostatka agresivnih nagona i urođene sposobnosti, žene će uvek zarađivati manje, na osnovu čega je garantovana diskriminacija u odnosu na muškarce kada je u pitanju jednaka zarada (Fausto-Sterling 1992). 

 U to vreme, kritički sam preispitala naučne dokaze koji su činili osnovu ovih tvrdnji, ističući slabosti po pitanju njihovih procedura i tumačenja. Takođe sam predložila da umesto suprotstavljanja prirode i odgoja (odnosno, urođenog i stečenog, prim. prev.), odbacimo potragu za korenitim uzrocima i zamenimo ih složenijom analizom u kojoj sposobnosti pojedinca izviru iz mreže uzajamnih interakcija između biološkog bića i društvenog okruženja. Iako je moje polazište bilo ispravno, trenutak nije bio povoljan za izražavanje tih ideja u okvirima koji bi ujedinili biologe, sociologe, razvojne psihologe i feministkinje. Verujem da je došao trenutak za ovu vrstu susretanja.”

Pročitajte ceo tekst ovde!

Prethodno

Neposlušne istoriji!

DONA HARAVEJ – Situirana znanja: Pitanje nauke u feminizmu i privilegovanost parcijalne perspektive

Sledeće