RWFund logo

RWFund logo

Neposlušne istoriji!

Rekonstrukcija Ženski Fond vas za međunarodni Dan Knjige i Čitanja podseća na važne i korisne tekstove koje smo objavljivale godinama u ediciji Neposlušne istoriji 

Čitanje kao subverzivna i mogućno revolucionarna aktivnost je oduvek bila ključna za praksu teorije i teoriju feminističke kritike. Feministička čitateljka, bilo da pruža otpor pretpostavci muškarac jednako ljudsko ­­biće, ili se identifikuje sa ženskošću, je oduvek bila imenovana kao politička aktivistkinja ili borkinja u igri za promenom rodnih odnosa koji su dominantni u jednom društvu. 

Kristina de Pizan – Grad žena

Virdžinija Vulf – Tri Gvineje

Odri Lord – Sestra autsajderka

Jasmina Tešanović – Tri teksta

Virdžinija Vulf – Dnevnik spisateljice

bel huks – Feministička teorija: Od margine ka centru

Jasmina Tešanović – Matrimonium

Karolina Marija de Žezus – Quarto de Despejo (“Smećarnik“)

Roza Luksemburg – Pisma iz zatvora

Virdžinija Vulf – Orlando

Virdžinija Vulf – Između činova

Virdžinija Vulf – Tri teksta

Monik Vitig – Lezbejsko telo

Takođe vam najavljujemo projekat Samoobrazovnog univerziteta “Svetozar Marković“ koji nam donosi prevođenje ključnih tekstova s kraja 19. i početka 20.veka. Tekstovi će se baviti ranim radovima neposlušnih istoriji, teoretičarki anarhizma i slobodarskog socijalizma, ali će krajnji cilj čitavog procesa biti da se njihove teorije i praktični napori povežu sa savremenim kontekstom, da se pokaže u kojoj meri su neraskidivo povezane borbe za prava žena i borbe za radnička prava, kao i borbe protiv imperijalizma, kolonijalizma i uništavanja životne sredine. Prevodiće se tekstovi Lusi Parsons, Silvije Pankherst, Volterin De Kler, Šarlot Vilson, Elizabet Grli Flin i Helen Keler.

U iščekivanju njihove publikacije, ostavljamo vas sa sledećom mišlju:

“Primiti vlasti, bez obzira kako ogrnute i obučene, u naše biblioteke, i dozvoliti im da nam govore kako da čitamo, šta da čitamo, i kako da vrednujemo ono što smo pročitali, znači uništiti duh slobode koji je sam dah tih svetilišta.”

Virdžinija Vulf