Paola Petrić je je “nova žena za novo doba“, programska koordinatorka i zamenica direktora regionalne kancelarije Fondacije Heinricht Böll Stiftung (Srbija, Grna Gora i Kosovo). Paola se dugi niz godina bavi temama stambenih politika, zelenih ekonomija i rodne ravnopravnosti, ali i mnogim drugim važnim oblastima, a istovremeno je je i dugogodišnja individualna donatorka ženskom pokretu.
1. Kao neko ko se niz godina bavi, između ostalog, temama stambenih politika, zelenih ekonomija i rodne ravnopravnosti, ali i mnogim drugim važnim oblastima, a istovremeno je i dugogodišnja, individualna donatorka ženskom pokretu, kako ti promišljaš povezanost ovih tema i lokalne filantropije? Gde vidiš tačku susreta?
Gotovo da ne postoji tema koja ne može da se poveže sa filantropijom na lokalnom nivou, posebno u društvima u kojima je svest o zajedničkom dobru, uzajamnosti i solidarnosti nedovoljno razvijena. Nedavno završena kampanja Solarna Stara koju je pokrenula Energetska zadruga Elektropionir u Srbiji jedan je od primera davanja za prave svrhe. Svojim pojedinačnim davanjima, građanke i građani su podržali izgradnju zadružnih solarnih elektrana u selima Temska i Dojkinci na Staroj planini što će omogućiti da sav prihod od proizvodnje električne energije koji će biti ostvaren u narednim godinama ostane u selima pomažući i pospešujući razvoj te zajednice i njenu opštu dobrobit.
Iskreno se nadam da ćemo sa nivoa kampanja koje imaju veliku pokretačku snagu doći u tačku kada će onima koji imaju mogućnosti, davanje i ulaganje u ove i slične poduhvate postati redovnost.
2. Imajući širu perspektivu i delujući u okviru Fondacije Hajnrih Bel i regionalno, da li bi mogla da podeliš sa nama neke ideje i dobre prakse iz oblasti filantropije, iz našeg regionalnog okruženja, ali i šire iz Evrope, od kojih bismo mogle da učimo?
Verujem da je većini poznat rad Fondacije Trag i sestrinskih organizacija širom regiona, poput Fondacije Mozaik u Bosni i Hercegovini, ili Fonda za aktivno građanstvo u Crnoj Gori. Godinama unazad, ove i nekolicina drugih organizacija se bave razvojem lokalne filantropije, podržavaju omladinsko i žensko preduzetništvo, podstiču društvenu odgovornost i ulažu energiju u poboljšanje položaja marginalizovanih grupa.
Primer Ženskog centra Fabrika čokolade u Berlinu, u dištriktu Krojcberg je jedan primer dobre prakse koji rado i često pominjem. Ovo udruženje postoji već četrdeset godina i nastalo je iz potrebe osnaživanja žena, lezbijki i devojčica, a deo aktivnosti Centra podržava hiljadu induvidualnih donatorki minimalnim iznosom od 3 evra na mesečnom nivou. One su takozvane tetke od čokolade (Schokotanten).
3. Filantropija u Srbiji poslednje decenije postaje sve značajnija oblast delovanja među nevladinim organizacijama, ali i građankama i građanima. Šta tebe lično i politički motiviše da doniraš?
Vrlo jasno i jednostavno: izgradnja solidarnijih zajednica i društva koje počiva na uzajamnosti i međusobnoj podršci. Sve dok ne izgradimo institucije i političku kulturu koje će jasno utemeljiti solidarnost kao jednu od ključnih vrednosti ovadašnje političke zajednice, moje lično delovanje i izdvajanje za opšte dobro biće deo mog moralnog i političkog imperativa.
4. Pošto pratiš i deo si ženskog pokreta, ali i zelenih i levih politika, kako doživljavaš solidarnost? Kakva je solidarnost potrebna feminističkom pokretu danas?
Solidarnost je za mene borba za jednakost i spremnost da se pomogne svima koji trpe nepravdu i izloženi su bilo kakvom obliku nasilja. Zajednička obaveza svih feministkinja je da pokušamo da pomirimo razlike unutar svojih redova i da se uhvatimo u koštac sa globalnim i lokalnim izazovima, naročito onima koji ugrožavaju mir i civilizacijske vrednosti ljudskih i manjinskih prava za koje smo se mukotrpno izborile i borimo se i dalje.
Intervju: Diana Miladinović