Anđela Golubović ima 24 godine, aktivistkinja je udruženja Nika Bor koje se bavi borbom protiv nasilja nad ženama, osnaživanjem žena u Boru i ruralnim sredinama, ali i pružanjem pomoći i podrške drugim marginalizovanim i ugroženim grupama. Istovremeno, Anđela je kao rudarska tehničarka zaposlena u kineskoj kompaniji Zi Đin i to kao jedina – kranistkinja. Iako ih je na početku bilo četiri, Anđela je ostala jedina žena na ovoj poziciji, a kako to izgleda i koje izazove nosi sa sobom pročitajte u intervjuu!
Kako si počela da radiš ovaj posao? Šta ti je najinteresantnije, a šta najizazovnije na tvom poslu?
Nakon predatog CV-ja kineska rudarska kompanija mi je ponudila ovaj posao. Utovar kamiona koncentratom se nije činio kao posao kojim želim da se bavim ali sam prihvatila ponudu. Nakon obuke u firmi počela sam da radim. Od početka najzahtevnije mi je bilo da prevaziđem svoj mali strah od visine. Ponekad ume da bude teška saradnja sa vozačima kamiona, od kojih sam par puta čula kako mi tu nije mesto. Posao nije fizički težak, ali jeste odgovoran, samim tim stresan. I nažalost vrlo štetan po moje zdravlje. Hm, zanimljiva mi bude reakcija ljudi kada im kažem šta radim.
Kako vidiš podelu na “muške” i “ženske” poslove?
Verujem da će većina reći da je ovo muški posao ali ako ga ja obavljam onda to nikako nije. To je sve što imam da kažem o podeli na muško ženske poslove.
U slobodno vreme si aktivistikinja udruženja žena Nika iz Bora, da li se i kako tvoj pogled na položaj žena promenio od kako radiš u fabrici? Kakvo je pre svega tvoje iskustvo u rudniku, a kako vidiš radna prava žena u Srbiji i koji je njihov položaj na radnom mestu? I kako je i da li tvoj posao uticao na tvoje aktivističko delovanje?
Saradnja sa kolegama je korektna obzirom na to da sam jedino žensko u smeni. Smatram da muškarci nikada neće gledati na žene kao jednako sposobne, čast izuzecima. Mala doza šovinizma će uvek biti prisutna ali su svi kulturni.
Žene u muškom svetu će retko kada biti shvaćene ozbiljno. Mi po njima uglavnom previše dramimo, nismo fizički ni psihički spremne da obavljamo razne poslove. Ponosna sam na svaku ženu koja je tu da dokaže suprotno. Nadala sam se da će se sa vremenom promeniti odnos prema ženama, nažalost mislim da je u većini preduzeća isto. Žene se susreću sa poteškoćama kao što su manja plata u odnosu na muškarce, mobing, teže dolaze do rukovodećih mesta i slično. Uglavnom prećute na ovakve nepravde iz straha da ne izgube posao. U udruženju žena Nika se borimo da se za svaku nepravdu čuje, tu smo da podržimo i da maksimalno pomognemo svakome ko nam se obrati.
Razgovor vodila: Nataša Ivaneža
