Razumevanje, kao politička kategorija par excellance za Arent, podrazumeva traganje – ne za uzrocima, već za onim elementima koji su, u sasvim konkretnom kontekstu i istorijskom trenutku, svojom kristalizacijom doveli do određenih događaja. Za Arent, ogroman politički ulog ovog procesa je jasan: jer ukoliko uspemo da ono što je naizgled lako otpisati kao istorijsku anomaliju, rezultat pukog kauzalnog niza koji nije bilo moguće sprečiti, nasuprot tome razumemo kao zapravo splet različitih elemenata koji su svojom kombinacijom doveli do, do tad neviđenih užasa, onda je moć i odgovornost da se tako nešto nikada više ne ponovi u potpunosti u našim rukama, kroz konstantno osvešćivanje različitih procesa (kao što su npr. kontinuirana upotreba terora nad sopstvenim građanima, atomizacija društva, potpuna kontrola nad svim aspektima života, upotreba propagandne mašinerije i kontrola medija, itd) u kontekstu društva i trenutka u kom živimo.
„Totalitarne ideje mogu itekako da nadžive pad totalitarnih režima; njihova iskušenja će se javljati kad god se učini nemogućim da se politička, društvena ili ekonomska beda ublaži na način dostojan čoveka.“
HANA ARENT
Knjigu Izvori totalitarizma Hane Arent možete da preuzmete ovde.
Kao što simpatizeri obrazuju zaštitni zid oko članova pokreta i za ove predstavljaju spoljni svet, tako i obični članovi okružuju radikalno jezgro i predstavljaju za njega normalan spoljni svet.
Velika prednost ovakve strukture je u tome što ona ublažava drastičnost jedne od osnovnih totalitarnih postavki: da je svet podeljen u dva ogromna neprijateljska tabora, a jedan od njih je pokret, koji može i mora da se bori za čitav svet – tvrdnja koja otvara vrata neselektivnoj agresivnosti totalitarnih režima čim oni dođu na vlast. Putem brižljivo stepenovane hijerarhije radikalnosti, u kojoj svaki nivo za onaj viši predstavlja sliku netotalitarnog sveta zato što je manje radikalan a njegovo članstvo ne tako totalno organizovano, šok užasavajuće i monstruozne totalitarne podvojenosti umanjuje se i nikad se do kraja ne oseti; ovaj tip organizacije sprečava članove da se neposredno sukobe sa spoljnim svetom, čija netrpeljivost za njih ostaje puka ideološka pretpostavka. Oni su tako dobro zaštićeni od stvarnosti netotalitarnog sveta da neprestano potcenjuju ogroman rizik totalitarne politike.
Hana Arent, Izvori totalitarizma
Do sada u ediciji Izvori epistemologije: kritički život:
-
Kritički život 1 – Edvard Snouden
-
Kritički život 2: Zemlja i sloboda (Ken Louč)
-
Kritički život 3: Nevidljivi gradovi (Italo Kalvino)
-
Kritički život 4: Performiranje političkog (Džudit Batler)
-
Kritički život 5: Kultura i imperijalizam (Edvard Said)
-
Kritički život 6: Izvori totalitarizma (Hana Arent)
-
Kritički život 7: Ko je neoliberalni subjekt? (Vendi Braun)
-
Kritički život 8: Viralni homonacionalizam (Džazbir Puar)
-
Kritički život 9: Bitka za Čile, 1. deo (Patrisio Guzman)
-
Kritički život 10: Bitka za Čile, 2. deo (Patrisio Guzman)
-
Kritički život 11: Bitka za Čile, 3. deo (Patrisio Guzman)
-
Kritički život 12: Američka predavanja (Italo Kalvino)
