Fokus na fokus: Kolektivizam i jednakost – Krajnja desnica u Srbiji 2000-2020: Politika, aktivnosti, grupe

Tokom 2020. godine među aktivnostima podržanim kroz program Specijalni fokus našlo se i istraživanje neformalnog kolektiva “Kolektivizam i jednakost” sa širim ciljem podrobnijeg razumevanja lokalne krajnje desnice. Povodom 9. maja, Dana pobede nad fašizmom, delimo sa vama razgovor sa ovim kolektivom, kao i rezultate istraživanja, publikaciju Krajnja desnica u Srbiji 2000-2020: Politika, aktivnosti, grupe.

Publikaciju Krajnja desnica u Srbiji 2000-2020: Politika, aktivnosti, grupe možete da preuzmete ovde:

Projekat mapiranja krajnje desnice u proteklih dvadeset godina je podrazumevao sistematizaciju tema kojima se krajnje desničarski akteri u Srbiji bave, njihovih političkih načela, narativa, strategija i aktivnosti. Iako su ciljevi raznorodni, jedan od glavnih svakako predstavlja sastavljanje svojevrsnog priručnika za aktiviste i aktivistkinje o delovanju krajnje desnice u Srbiji. Kako istraživanje pokazuje, ne radi se o izolovanim događajima, već je reč o organizovanim grupama, a svedočimo i o pokušajima krajnje desnice da se uključi u politički mejnstrim bilo u formi parlamentarnih partija bilo kao grupe koje blisko sarađuju sa vlastima. Istraživačka grupa “Kolektivizam i jednakost” govori o izazovima ovakvog jednog istraživanja.

1. U istraživanju pokrivate period od proteklih dvadeset godina, što gotovo koincidira sa periodom tokom kog i vi učestvujete u raznovrsnim borbama protiv desnice. Da li, nakon istraživanja i objedinjavanja ovoliko materijala, možete da kažete da ste došle/i i do nekih iznenađujućih rezultata?

S obzirom na to da dugo pratimo krajnju desnicu u Srbiji, ali i šire, ovaj rad je za nas predstavljao priliku da informacije i saznanja sistematizujemo. Rad nije bio zamišljen kao akademska analiza političke desnice u Srbiji, pa nam je bio izazov da materijal obradimo tako da odgovara postavljenim ciljevima. Najpre, da aktivistima i aktivistkinjama služi kao praktični priručnik – šta mogu da očekuju u onoj oblasti aktivizma kojom se bave – sa kojim (desničarskim) grupama će se susretati i koju vrstu napada/akcije mogu od njih da očekuju. Sa druge strane, bilo je potrebno istraživanje prilagoditi formi izveštaja koji bi omogućio progresivnim političkim subjektima, pre svega levim i feminističkim, prepoznavanje i temeljnije informisanje o glavnim karakeristikama delovanja krajnje desnice u Srbiji, kao i pružio osnovu za osmišljavanje efektivnijih strategija u borbi protiv regresivnih politika.

2. Da li ste pronašle neke kontradikcije u delovanju u istraživanju desnice? Kako objašnjavate te paradokse?

Ne možemo reći da postoje posebne kontradikcije u oblastima delovanja karakterističnim za desnicu. 

Tendencija koja je poslednjih godina i na svetskom planu postala prilično izražena i za koju smatramo da ju je važno istaći, jer se često zaboravlja da je u pitanju jedna od glavnih karakteristika desnice, je desničarsko glumljenje žrtve. Kako bi ona došla do izražaja potrebno je prvo sve istorijske i aktuelne događaje, i savremena dešavanja obraditi tako da ispadne da određena strana bude predstavljena kao apsolutna žrtva, i to ona koja je zapravo u realnosti dominantnija, jača, i zapravo agresor. Potom je potrebno takvu “žrtvu” braniti, a interesantno je da se u tom procesu sve češće koriste neki koncepti iz domena ljudskih prava, ili liberalne demokratije, sa “Zapada”, koji su označeni kao neki od ultimativnih neprijatelja u tim desničarskim vizijama. 

Prilično je groteskno kada krajnja desnica – agresor koji po difoltu napada i ugnjetava slabije, a pritom mnogo snage ulaže u svoju borbu protiv tih zlih, liberalnih, zapadnjačkih koncepata ljudskih prava, onda uzme da se na ista poziva i eksploatiše ih do krajnjih granica. 

Međutim, kao što je rečeno, to nije ništa neoubičajeno, već predstavlja primer kamufliranja ne naročito popularne ideologije, i može se primetiti i na drugim primerima, poput tzv. TERF grupacija. Ovde se prosto radi o načinu na koji krajnja desnica pokušava da se dopadne široj populaciji. Naravno, suština joj ostaje ista – to je jedno suštinski antihumanističko delovanje.

3. Po onome što se može videti iz vašeg istraživanja, desnica se i u Srbiji oslanja na diskurse antikomunizma, antisemitizma, mitske slike istorije. Međutim, zanima nas koliko to sve ima veze sa fašizmom? I dodatno, zanimljivo je da desnica u ovom trenutku nema ideologiju ekonomije, odnosno nema razrađenu ekonomsku politiku. Kako objašnjavate to odsustvo?

U istraživanjima polja krajnje desnice susreću se termini poput “radikalne desnice”, “ekstremne desnice”, “desnice”, „fašizma“, „(neo)nacizma“ i sl. U izveštaju smo se opredelili za korišćenje termina “krajnja desnica” kako bi se ukazalo na grupe, stranke, pokrete, politike koji predstavljaju sam kraj desnog pola političkog spektra, odnosno, sve navedene koncepte. Pošto izveštaj obuhvata period od 20 godina, naš je inicijalni pristup bio da se u radu ne bavimo akademskom klasifikacijom koja je dostupna u različitim sociološkim, politikološkim, antropološkim istraživanjima, delom jer bi takva vrsta analize zauzela značajan deo ako ne i ceo rad. Pošto su ti radovi već dostupni, odabrali/e smo da ih dopunimo ovakvim priručnikom.

Kada je reč o ekonomskim pitanjima, gotovo sve grupe imaju manje ili više elaborirane ekonomske politike u svojim programima. One su u principu kod svih prokapitalističke, a kod mnogih grupa akcenat je na preferiranju domaće buržoazije. Međutim, ekonomska pitanja svakako ne predstavljaju glavnu okosnicu njihovog javnog delovanja.  

Iz ovoga možemo videti da je brutalni kapitalizam u kome živimo za njih ne predstavlja relevantnu temu. U tom smislu, ne čudi što je njihovo najčešće angažovanje u kom se može prepoznati socijalna retorika, u formatu humanitarnih akcija. Iz navedenog se može zaključiti da je u pitanju mimikrija sa ciljem podilaženja stanovništvu koje upravo ekonomski problemi, odnosno siromaštvo, najviše tište. 

4. Kako objašnjavate preuzimanje nekih levih politika od strane desnice? Iako je jasno da je u pitanju manipulacija i propaganda (u lošem smislu te reči), zašto desnica insistira na nekim levim idejama, a sa druge strane, potpuno je jasno da ih nikada ne bi sprovela?

Postoji jedan ogroman prostor za leve ideje za političkoj sceni. Sa trijumfom (neo)liberalizma krajem 20. veka ove ideje su potisnute iz glavnih tokova politike, a na našem prostoru je posebno komplikovana situacija usled svojatanja nasleđa socijalizma od strane nacionalističke i suštinski prokapitalističke (tokom devedesetih, vladajuće) opcije. No, sociološka istraživanja i dalje pronalaze široko rasprostranjen egalitrizam među stanovništvom, dok je Tito i dalje najpopularnija istorijska ličnost. Sve političke opcije moraju ovo da imaju na umu i imaju ga – na primer, i trenutni predsednik kad god može imitira Tita i vrlo često apeluje na egalitaristički sentiment kako bi stekao političke poene.  

Kako su ove ideje egalitarizma, socijalne pravde i sl. dosta rasprostranjene među stanovništvom, moramo napomenuti da svojatanje ideja koje se neće sprovoditi, koje su u programima prisutne kao ukras, mamac ili pak maska za istinske ciljeve organizacija, nije samo karakteristika krajnje niti desnice generalno, to je nešto što se dešava širom političkog spektra. 

5. Vaše istraživanje formatirano je kao svojevrsni vodič progresivnim aktivistkinjama i aktivistima. Znanje bi svakako trebalo da čini bazu borbe, ali imate li da dodate još nešto vezano za strategije otpora desnici sa progresivnih pozicija?  

Osnovna strategija otpora desnici je antikapitalistički internacionalizam. Pod tim podrazumevamo ujedinjavanje zajedničkih borbi potlačenih na lokalnom i međunarodnom planu. Uostalom, to pokazuje i lokalna istorija – Jugoslavija je svoj uspeh dostigla ujedinjenjem naroda i radom na međunarodnom ujedinjavanju kroz Pokret nesvrstanih. 

Dakle, posebno u vreme krize i jačanja krajnje desnice, nema mesta relativizaciji, ugnjetavanju manjina niti koketiranju sa desnicom, što su loše prakse koje nažalost imamo priliku da često srećemo i na levici. 

Smrt fašizmu – sloboda narodu!

Prethodno

DONA HARAVEJ – Situirana znanja: Pitanje nauke u feminizmu i privilegovanost parcijalne perspektive

Konkurs SPECIJALNI FOKUS – novi rok je 31. maj!

Sledeće