Kritički život – specijal: Šta nam je blisko na Bliskom Istoku?

kritički život - specijal

Iako je opšte mesto da su odnosi između Evrope i Bliskog Istoka posebni, nedostaje nam kako istorijsko tako i analitičko razumevanje konkretnih odnosa i odraza te bliskosti i posebnosti. Tekstove koje ovde možete pročitati bave se dubinskim razumevanjem i analizom dešavanja na Bliskom Istoku ali su, u isto vreme, i briljantni primeri moćne kritike i samokritike. Raznorodne perspektive u ovim tekstovima insistiraju na kompleksnosti i nijansiranim uvidima i na taj način potiru dominantna opšta mesta znanja i provincijalne analize koje nam se neprimetno poturaju kroz fantazije i mitske interpretacije. A kada se oslobodimo tih magli, ostaje nam glavno pitanje: Šta nam je blisko na Bliskom Istoku? 

Hrana za razmišljanje.

 

Edvard Said – Kultura i imperijalizam 

“Orijent. Tajanstveni Istok. Mesto fantazije, imaginacije, žudnje. Ovakav Orijent je stvorio Zapad, njegovi umetnici, mislioci, sanjari i avanturisti. To je fantazijski izraz neke realnosti koju su Evropljani ili želeli da poseduju ili su je se plašili. Bajkovita imena – Harun el Rašid, Omar Hajam, Šeherezada. Bajkovita mesta – Samarkand, Arabija feliks, Zlatni Jerusalim. Privlačnost Jerusalima je posebno snažna – on priziva ideju bajkovitog Orijenta ali je i od najvećeg značaja za muslimane, jevreje i hrišćane. Dakle, strance privlači zlatni Jerusalim, sveta jerusalimska zemlja da pevaju pesme o njoj, gledaju njene znamenitosti, uzimaju suvenire, uživaju u njenoj misterioznosti.”

“Pustošenjima 1982. prethodila su pustošenja 1973. i 1967., 1956. i 1948. i u svim tim periodima ljudi su ovaj deo sveta posmatrali kroz vizije nečega što su verovali da ovde treba da bude. I zašto se ovaj poslednji ciklus nasilja i raseljavanja nastavlja? Kako je došlo do toga? Odgovor se, verujem, može naći u poslednja dva veka istorije, u istoriji modernog Zapada i njegovog bavljenja Orijentom.”

Pročitajte ceo tekst na ovom linku, kao i uvod u knjigu Kultura i imperijalizam Edvarda Saida.

 

Amira Has – Okupacija i terorizam

“Uvek vidim klasni sukob, klasne tenzije, ne moram ni da teoretišem o tome jer je to tako očigledno i zato sam vrlo brzo postala veoma kritična prema palestinskim vlastima – zato što sam videla kako stvaraju nove klase na svakovrsne koruptivne i korumpirane načine, a da bi izgradili jako uporište za podršku procesu u Oslu. Dakle, videla sam to, a istovremeno sam vrlo jasno videla i neprekinutu izraelsku kolonizaciju zarad uspostavljanja privilegovanog položaja izraelskih Jevreja u regiji. Ali baš zato što sam vrlio svesna toga, to su teoretske polazne pretpostavke naprosto ugrađene u mene, ja na to nemam ni uticaja, nije da sam ja sad akademska marksistkinja, ne… baš zato sam vrlo vodila računa da prikupim što više informacija.”

“Politika kolonizacije ili naseljavanja kojom je Izrael stekao kontrolu nad mnogo više zemlje u Gazi i na Zapadnoj obali i koja se nastavila i tokom pregovora u Oslu. Tako je osigurano stvaranje infrastrukture jedne države. Stvorena je infrastruktura vrlo dobrih autoputeva koji povezuju udaljena naselja međusobno i sve njih sa matičnom zemljom, Izraelom, kao i isti kanalizacioni i vodovodni sistemi, elektrodistributivni, obrazovni, koji god sistemi Izraela u tim udaljenim mestima na okupiranim teritorijama – ali to je infrastruktura samo za Jevreje. A između te infrastrukture, te mreže puteva i naselja, nalaze se palestinske enklave koje upravljaju samima sobom, ali to samoupravljanje je po sebi vrlo ograničeno, s obzirom da je onemogućen rast prirodnih bogatstava i teritorija, pošto su njih oduzelil Izraelci tokom tog takozvanog mirovnog procesa. To je jedna od dve glavne pomenute manifestacije. Drugi vid kontrole palestinskog razvoja je kroz novi sistem koji je prvi put uveden 1991. – sistem propusnica poput onog u južnoafričkom aparthejdu.”

Ceo transkript intervjua sa Amirom Has pročitajte na ovom linku.

 

Džazbir Puar – Viralni homonacionalizam: Disciplina, kontrola i afektivna politika osećaja 

“Bila sam i jesam zainteresovana za različite periodizacije islamofobije. Na primer, shvatanje Edvarda Saida je da je globalno rastuća islamofobija koincidirala sa antikolonijalističkim pokretima. A moje istraživanje u Terorističkim sklopovima bavi se proizvodnjom istraživanja terorizma i porastom broja istraživanja terorizma za vreme Hladnog rata i određenih izraza koji se vezuju za različite vrste terorističkih maskuliniteta, posebno muslimanski maskulinitet u to vreme. Nakon četrdeset i kusur godina ere građanskih prava, kroz politiku liberalne inkluzije, uspeha uključivanja u državu-naciju, i dalje se seksualna drugost proizvodi kao bela, a rasna drugost kao strejt. Mada postoje forme gej rasizma koje i dalje cvetaju, mene i dalje više zanimaju, motivišu i brinu kolizije određene vrste kvir liberalizma i forme rasizma koju taj liberalizam implicira.”

Pinkwashing svodi sve regulacije normativnog državljanstva na to pitanje homoseksualnosti, ali zapravo se radi o svojevrsnom proširenju, uređenju i kultivisanju idealnih izraelskih građana. Redukovanje i reakcije na pinkwashing bez razumevanja tog šireg prostora seksualnih regulacija dovodi do zaista pogrešnog tumačenja ovih zbivanja, posebno zbog sve veće kriminalizacije onoga što bismo mogli nazvati mešanjem rasa, ali to nije pravi izraz, taj izraz očito potiče iz Sjedinjenih Država i tamošnje specifične istorije, ali u porastu je kriminalizacija određenih vrsta kontakata između određenih tela, u smislu pokušaja da se spreče određeni tipovi heteroseksualnih kontakata. Projekat „brend Izrael“ ne odnosi se samo na seksualnost, tu se dešava još mnoštvo različitih „pranja“ (eng. washing). Zato mi se čini da je potrebno napraviti širu političku strategiju protiv pinkwashinga u vezi sa tim širim opsegom seksualnih regulacija.”

Ceo transkript predavanja Džazbir Puar pročitajte na ovom linku.

 

Džazbir Puar – Pravo na sakaćenje

“Danas su putevi solidarnosti između pokreta Black Lives Matter i Sloboda za Palestinu rizomski i brojni. Pro-palestinski antiratni aktivisti i aktivistkinje će se sledeće godine pridružiti Saboru narodne vlasti (PPA), protestujući i protiv napada IDF-a (Izraelskih odbrambenih snaga) na Palestince/ke sa invaliditetom, i protiv napada sa ciljem oslabljivanja kao aspekta biopolitike, ne samo biopolitike invaliditeta, nego i oslabljivanja. Ja tvrdim da se izraz slabost razlikuje od izraza invaliditet zbog toga što u prvi plan stavlja sporo iznurivanje populacija umesto jednog događaja koji rezultira invaliditetom. Dok potonji koncept kreira i oslanja se na narativ o pre i posle za osobe koje će kasnije biti identifikovane kao osobe sa invaliditetom, prvi se odnosi na ona tela koja se održavaju u stanju trajne oslabljenosti upravo kroz sprečavanje njenog socijalnog, kulturnog i političkog prevoda na invaliditet. Upravo je ova tenzija, tenzija između napada na osobe sa invaliditetom i napada sa ciljem oslabljenosti, tenzija između bivanja i postajanja, ta potcenjena alijansa koju zagovaram u ovom projektu.”

“Usred pokreta Black Lives Matter, borbe protiv “Dakota Akses” dalekovoda, borbe za socijalnu zdravstvenu zaštitu u Sjedinjenim Državama, zahteva za prekidom imperijalističke moći SAD na Bliskom Istoku (Izrael, Avganistan, Irak, Sirija, Jemen), ono što se podrazumeva pod sposobnim telom se stalno menja, a broj onih na koje se ovaj pojam odnosi se stalno smanjuje. Šta je sposobno telo u ovom kontekstu? Šta je telo bez invaliditeta i da li je to isto što i sposobno telo? Slojevi prekarnosti i ranjivosti usled policijske brutalnosti, bezočno sakaćenje i ubijanje, uskraćivanje i destrukcija resursa predstavljaju svakodnevne odlike života nekih populacija i one ne smeju biti obrisane imenovanjem tih tela kao sposobnih ako nemaju invaliditet ili se ne izjašnjavaju kao osobe sa invaliditetom.”

Pročitajte ceo tekst na ovom linku, kao i odlomak iz knjige Pravo na sakaćenje Džazbir Puar.

 

Svi tekstovi deo su edicije Izvori epistemologije: kritički život.

 


Do sada u ediciji Izvori epistemologije: kritički život: