PROGRAM
Specijalni fokus je program namenjen konkretnim akcijama u feminističkom i mirovnom aktivizmu. Borbom za ostvarivanje ženskih ljudskih prava suštinski se borimo za drugačiji svet. To je dugoročna borba sa isprepletenim faktorima, nelinearna i iznova izazovna borba koja mora biti utemeljena u promišljenom udruženom delovanju, uvek sa transformativnim težnjama. Bez relativizacija, bez utrkivanja koji je identitet potlačeniji – uz potpun i čvrst fokus.
Program služi istraživanju, preispitivanju i borbi protiv nacionalizma, militarizma, rasizma i svih oblika diskriminacije i nasilja prema ženama – njihovih vidljivih i manje vidljivih formi. Ovi problemi ne stoje sami – od ratova 1990-ih do danas, oni su pokretači i alati za održavanje brojnih socio-ekonomskih, etničko-rasnih, kulturno-ideoloških i drugih nepravdi i nejednakosti. Tako je i Specijalni fokus otvoren za najrazličitije teme koje se povezuju sa navedenim problemima – uz insistiranje da aktivnosti sa kojima aplicirate odražavaju tu vezu. Sve predložene aktivnosti moraju se sprovoditi kroz jasno artikulisanu feminističku prizmu. Otvorene smo za eksperimentalne pristupe, hrabre iskorake, beskompromisne borbe i istinski otpor.
Kroz ovaj program podržavamo ono što se formalno naziva projektima, jer je to okvir kroz koji možemo da pružimo podršku. Ipak, ne zanimaju nas projekti kao puka forma niti aktivnosti koje postoje same radi sebe. Svesne smo da pojam “projekat” često nosi teret birokratizacije, sužavanja prostora delovanja i političke pasivizacije, zato vas ohrabrujemo da kreativno i prkosno razbijate stroge projektne okvire. Razmišljajte o onome što radite kao o borbama, akcijama, intervencijama u kontekstu, procesima, programskom kontinuitetu, pokretima, transformacijama i oblicima otpora.
Od početka, program je orijentisan na učenje i širenje znanja o kritičkim temama, komunikaciju i velike kampanje, uključujući aktivizam Romkinja, LGBTQ aktivizam i aktivizam drugih marginalizovanih osoba – želimo da se program ovim tragom kontinuirano razvija u još konkretnije i uticajnije delovanje.
Pre nego što krenete sa pisanjem aplikacije, molimo vas da detaljno pročitate naredne pasuse. Pažnja – od maja 2026. imamo i novi formular za program, naći ćete ga pri kraju opisa.
Nacionalizam u opštem smislu predstavlja odanost naciji ili državi-naciji koja naciju i nacionalne interese stavlja ispred svega ostalog, i često ide uz netrpeljivost i mržnju prema drugim nacionalnostima. S jedne strane, nacionalizam se koristi kao alat podele, skretanja pažnje sa ključnih pitanja poput roda, rase, klase, te kao alat kontrole nad ženskim i femininim telima i njihovim društvenim ulogama, na primer kroz insistiranje na “služenju naciji” kroz majčinstvo i “borbu protiv bele kuge”. Ova pozicija služenja se u tzv. privatnoj sferi reprodukuje kao služenje u okviru nuklearne porodice, “osnovne jedinice nacije”, kroz neplaćeni kućni rad i rad brige i nege. Nacionalizam, sa druge strane, ima strukturnu ulogu kao jedna od totalitarnih tehnika vladanja. Institucije se desistematizuju i više nisu nikakvo polje oslonca, jer su u službi održavanja totalitarne dinamike. Nacionalizam podrazumeva i težnje ka homogenizaciji ljudi i njihovom uklapanju u poželjne matrice, kao i ka homogenizaciji moći i njenoj sveprisutnosti tako da se volja moći “zna” i podrazumeva. Opasnost nacionalizma leži kako u demonizaciji i strukturnoj represiji nad ljudima koji ne izvršavaju očekivane uloge i ne žive kroz poželjne matrice, tako i u potencijalu da pasivizira i uništava prostore otpora. Koja god da je primarna tema kojom se bavimo u aktivizmu, (gotovo) svaka od tih tema duboko je oblikovana i višedecenijskim nacionalizmom, kao i militarizmom i rasizmom.
Militarizam ide ruku pod ruku sa nacionalizmom i predstavlja verovanje da nacija treba da ima snažnu vojsku uvek spremnu za agresivno delovanje u svrhu odbrane nacionalnih interesa. Održava se najpre kroz populističku proizvodnju željene slike vojne moći, učestale vojne parade, hvaljenje uvozom oružja i vojne opreme. U kriznim situacijama (poput talasa anti-režimskih protesta ili nedavne pandemije) militarizam biva još vidljiviji neopravdanim prisustvom vojske čak i u civilnim prostorima poput bolnica. Paralelno, vrši se istorijski revizionizam, ratni zločnici se glorifikuju, ratni zločini se negiraju, redovno se proizvode ratnohuškaški narativi, a sve skupa se prepakuje kao “patriotizam”. Kao i svuda, militarizam u Srbiji tesno je povezan sa kapitalizmom, s jasnim indikatorom u tome da je veliki deo privatnog sektora izgrađen na ratnoprofiterskom kapitalu. Militarizam podrazumeva i da se razvoj vojne industrije promoviše kao ekonomski razvoj društva, a da se izvoz oružja (pogotovo u kontekstu saradnje sa vojnim silama poput Izraela) predstavlja kao međunarodni status važnosti, a ne kao saučesništvo u genocidu i drugim zločinima. I na kraju, održavanje militarizma podrazumeva komandni lanac – hijerarhiju i poslušnost – u suprotnosti sa slobodom i jednakošću. A taj komandni lanac se u sprezi sa nacionalizmom, rasizmom i patrijarhatom preliva na druge duštvene sfere gde je neko uvek tlačitelj, a neko potlačen, dok se taj odnos predstavlja kao nešto prirodno, kao “opstanak jačeg”, kao “posledica bioloških razlika”. Militarizovano društvo na ženska i feminina tela gleda kao na telo-teritoriju, prostor za osvajanje, eksploataciju i kontrolu. Tokom ratova, nasilje nad ženama – fizičko, psihičko, seksualno i drugo – koristi se kao ratno oružje i taktika. U posleratnim vremenima, u militarizovanim društvima poput našeg, gde je nasilje dodatno normalizovano ratom, prolongiraju se prakse disciplinovanja, kažnjavanja i tlačenja žena i svih koji predstavljaju Drugost, i u javnoj sferi i u tzv. privatnoj sferi. Problem nasilja se onda produbljuje tako što se na njega baca plašt nevidljivosti usled tretmana ovog ozbiljnog društvenog problema kao privatnog.
Rasizam predstavlja represiju na osnovu rase i etniciteta, i kod nas se najčešće ispoljava nad Romkinjama/ima i migrantkinjama/ima. Obično se sagledava kroz četiri nivoa: intepersonalni rasizam (rasizam bele osobe nad nebelom osobom), institucionalni rasizam (zakoni, prakse, procedure skrojene spram potreba belih ljudi dok deprivileguju nebele ljude), internalizovani rasizam (internalizovanje belačkih rasističkih mehanizama i verovanja) i strukturni rasizam (mreža različitih društvenih elemenata koji održavaju rasistička ponašanja – rasizam u institucijama, implicitni i eksplicitni rasistički društveni narativi, medijska reprodukcija rasizma, i opšte isključivanje i onemogućavanje i/ili otežavanje pristupa resursima nebelim ljudima. U Srbiji, stanovanje se zasniva na segregaciji (favele, neformalna naselja), pristup zapošljavanju je otežan usled uvreženih rasističkih stereotipa, te je ekonomska sigurnost nepostojeća, obrazovanje iako nominalno besplatno, ugroženo je ekonomskom deprivacijom, i takođe rasističkim stereotipima, i uopšteno se sistematično radi na tome da se nebele osobe drže u siromaštvu. Rasističke prakse su rupa bez dna; tu je i egzotizacija (fetišizacija) nebelih ljudi i njihovih kultura, njihova hiperseksualizacija, preotimanje glasa – prividna borba za prava nebelih ljudi koju vode beli ljudi i na njoj često profitiraju. Na još jednom nivou, i rasizam je deo totalitarnih tehnika vladanja, gde se nebeli ljudi procenjuju na osnovu njihove korisnosti ili suvišnosti, što se, između ostalog, percipira kroz političke zloupotrebe nebelih ljudi kao glasačkog tela. Rasizam nije redak ni u nevladinom sektoru, gde osim profitiranja belih ljudi na navodno antirasističkom radu postoji i getoizacija nebelih ljudi isključivo u temama koje se tiču rase, čime se problem rasizma svaljuje na one koji ga najviše trpe, dok im se onemogućava prostor da se bave i drugim temama gde bi mogli i želeli da doprinesu.
Nacionalizam, militarizam i rasizam strukturno se održavaju kroz institucije, sekularne i verske, sa dubokom uvezanošću jednih i drugih. Crkva, koja je stajala uz ratne zločince devedesetih, odavno je sebi utemeljila prevlast i u školama, na primer. Ranih dvehiljaditih je uz amin tadašnjih vlasti uvedena veronauka, otvarajući put za neometanu dogmatizaciju, koja se nastavila kroz nebrojene druge primere: uticaj na prekrajanje udžbenika iz biologije, na sistematsku prevenciju uvođenja seksualnog obrazovanja i obrazovanja o seksualnom nasilju nad decom (dok crkva sve vreme omogućava nekažnivost svojim zvaničnicima optuženim za pedofiliju), podršku državi u uvođenju nacionalnih udžbenika i stavljanje dela udžbenika pod potpunu kontrolu države, podršku urušavanju autonomije univerziteta. Veza aktuelnih sekularnih i crkvenih snaga nije uvek najeksplicitnija, ali je uvek prisutna, u duhu podrazumevajućeg nacionalizma i instrumentalizovane religije kao dela konstruisanog nacionalnog identiteta. Zajedničko im je da na revizionizmu i mitologiji grade i održavaju nacionalističke, militarističke i rasističke narative, moć nad svim Drugostima, te konzistentne pokušaje pasivizacije otpora, kritičkog promišljanja i sloboda. Na nama je da se svim snagama tome odupremo, i branimo svoje pravo da dišemo, mislimo, živimo.
Uz sve ovo neminovno stoji pitanje klase i večite borbe za profit. Nacionalističko, militarističko i rasističko delovanje u korenu ima profiterstvo raznih moralno korumpiranih ljudi, lopova, pedofila, tajkuna koji nacionalističke, rasističke i militarističke narative koriste radi kontrole i održavanja moći, odnosno radi neometanog bogaćenja. Feministička borba protiv nacionalizma, militarizma i rasizma borba je i protiv opštenarodne pljačke, deregulacije, prekarizacije, pauperizacije i uništavanja i svođenja pitanja obrazovanja, zdravlja, stanovanja itd. na nivo tržišnih pitanja, umesto društvenih i političkih pitanja ravnopravnosti u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava.
– Feminističkim/ženskim kolektivima koji aktivno, a ne samo nominalno neguju vrednosti antimilitarizma, antirasizma, antinacionalizma, antifašizma, antikapitalizma, uzajamne pomoći i solidarnosti, te njihovim aktivnostima koje zaista reflektuju te vrednosti
– Grupama koje većinski čine i predvode žene i/ili LGBTQ+ osobe
– Grupama sa jasnom i izoštrenom političkom artikulacijom i strategijom (ne misli se na stranačku politiku već na postojan progresivni politički okvir)
– Samozastupničkim grupama i grupama koje aktivno uključuju ljude sa kojima rade, pogotovo kad je reč o marginalizovanim osobama (ne tretiraju ih kao pasivne recipijente koji su samo brojka u aktivnostima)
– Formalnim i neformalnim (neregistrovanim), iskusnim i novim kolektivima iz cele Srbije
– Nepravedno marginalizvanim grupama
– Grupama koje pretežno čine i predvode muškarci
– Grupama koje šire mržnju, uključujući grupe sa cionističkim i transfobičnim stavovima
– Verskim organizacijama
– Partijama, uključujući njihove omladinske i ženske sekcije
– Profitnim organizacijama, preduzetničkim inicijativama
– Programima ekonomskog osnaživanja, humanitarnog rada ili saniranja prirodnih katastrofa
– Javnim institucijama
– Pojedinkama – ovaj program namenjen je isključivo kolektivima
– Apstraktnim, nekonkretim ili isključivo performativnim akcijama i akcijama bez jasnog uporišta u aktuelnoj društvenoj stvarnosti
– Aktivnostima pružanja usluga bez ukorenjenosti u transformativnom radu na duge staze
Podržavamo akcije koje su politički relevantne, ukorenjene u stvarnim društvenim potrebama i usmerene ka dugoročnim progresivnim promenama.
Otvorene smo za aktivnosti u različitim formatima, uključujući razmene i deljenje znanja, izgradnju i jačanje mreža otpora, solidarnosti i brige, ulične akcije i druge javne aktivističke intervencije, istraživanja i produkciju znanja, radionice i edukativne programe, aktivnosti koje doprinose širenju progresivnih narativa, društvenu mobilizaciju i samoorganizovanje, terenski rad i direktnu podršku zajednicama, razvoj infrastrukture feminističkog pokreta, preispitivanje i smisleno preoblikovanje ustaljenih oblika NVO aktivizma.
Posebno nas zanimaju inicijative koje su:
– beskompromisne, konkretne i politički jasno artikulisane, i odgovaraju na aktuelni društveno-politički trenutak;
– fokusirane na vođstvo i aktivno učešće marginalizovanih osoba, poput Romkinja, LGBTQ+ osoba, žena sa invaliditetom, klasno potlačenih žena, žena iz nerazvijenih sredina i drugih marginalizovanih grupa;
– pokazuju razumevanje uzroka, pojavnih oblika i posledica problema kojima se bave, uključujući njihove veze sa pojavama kao što su nacionalizam, militarizam, rasizam i srodne ideologije
– polaze od dubljeg razumevanja društvenih problema, uključujući povezanost nacionalizma, militarizma i rasizma sa anti-rodnim pokretima, eksploatacijom prirodnih dobara, radnom eksploatacijom i devastacijom javnog sektora;
– utemeljene u realnim potrebama zajednica kojima su namenjene i podrazumevaju njihovo aktivno učešće u planiranju i sprovođenju aktivnosti/akcija (ili celokupnom procesu) i koje su postavljene tako da budu pristupačne i dostupne svima kojima su namenjene;
– imaju jasnu dugoročnu viziju, koja prevazilazi kratkoročne projektne okvire;
– pravedno budžetirane aktivnosti sa troškovima do najviše 750.000 RSD
Pre nego što započnete pisanje predloga, predlažemo da razmotrite sledeća pitanja:
– Na koji način su vaše planirane akcije relevantne za trenutni društveno-politički kontekst?
– Kako se vaš rad nadovezuje na iskustva i borbe prethodnica/savremenica koje su se bavile sličnim temama?
– Da li su metode i pristupi koje koristite primereni i pristupačni ljudima sa kojima radite, uzimajući u obzir uzrast, nivo znanja, potrebe za pristupačnošću (fizičkom, komunikacijskom, digitalnom…) i zadovoljavaju druge specifične potrebe?
– Da li su vaše aktivnosti jasno osmišljene i detaljno razrađene, i postoje li potencijalne prepreke u njihovom izvođenju?
– Da li su vaši kapaciteti usklađeni sa planiranim akcijama i šta vam je dodatno potrebno za njihovu delotvornu realizaciju?
– Koji je realan potencijal vaših aktivnosti da doprinesu promenama u oblasti kojom se bavite? Koje konkretne rezultate očekujete?
– Kako planirate deljenje i distribuciju znanja, materijala i rezultata nastalih iz vaših akcija?
– Aplicirajte bez straha i autocenzure – program je otvoren za najprogresivnije stvari koje ste želele da uradite a niste imale gde da aplicirate za to
– Bez bežanja od realnosti, kakva god da je – program je namenjen upravo direktnom hvatanju u koštac sa stvarnim problemima
– Oslonite se na kolektivni trud, znanje i doprinose, te na postojeće resurse na polju kojim se bavite
– Razmislite kako da svoje aktivnosti učinite što dostupnijim i pristupačnijim
– Postarajte se da su aktivnosti pravedno budžetirane – da su učesnice/i kompenzovane/i spram svojih doprinosa; da se novac ne troši na nepotrebne štampane materijale i druge neekološke troškove; da se ne troše olake sume novca na plaćeno oglašavanje na platformama poput Mete; da se novac uopšteno usmerava promišljeno spram toga da li taj novac doprinosi nečemu problematičnom
– Budite iskrene i realistične spram svojih dometa, kapaciteta i transformacijskih potencijala – rigidniji donatorski sistemi naučili su nas da pišemo “profesionalne” aplikacije u kojima obećavamo rešenja najvećih problema, dok u stvarnosti moramo polako, korak po korak. Gledajte da se vaše aplikacije poklapaju sa onime što zaista možete i želite da izvedete.
– Pišite svojim autentičnim jezikom. Bitna nam je jasnoća i smislenost aplikacije, a ne profesionalni NVO žargon.
Aplikaciju možete poslati bilo kada tokom godine, a ona će biti razmatrana na prvom sledećem sastanku Upravnog odbora. Sastanci se održavaju u februaru, junu i oktobru. Prednost u odabiru aktivnosti koje će biti podržane se daje marginalizovanim grupama. Podržane grupe potpisuju ugovor sa RŽF, nakon čega sledi uplata granta. Neformalne grupe primaju podršku preko fiskalnog sponzora, neprofitne organizacije koja im „ustupa“ račun za potrebe granta. Nakon toga sledi najbitniji deo – akcija. Najkasnije mesec dana po isteku ugovora grupe su u obavezi da pošalju narativni i finansijski izveštaj.
Što se tiče sledećih stavki, svesne smo da nisu sve uvek ostvarljive, ali smatramo da kroz feminističko delovanje treba i o ovome zajedno da promišljamo i praktikujemo sve što je moguće. Ukoliko ste u mogućnosti, postarajte se da vaše aktivnosti uvaže sledeće:
- Da su aktivnosti prilagođene osobama sa invaliditetom (možete konsultovati Feministički protokol o pristupačnosti ako vam je potrebno još informacija)
- Da sadržaji koje pravite budu dostupni i razumljivi što većem broju ljudi (npr. titlovani, prilagođeni za slepe, dostupni online, dostupni u adekvatnim prostorima)
- Da sve učesnice/i budu blagovremeno informisane/i o svim dešavanjima i izmenama
- Da angažovane osobe budu blagovremeno plaćene
- Da se ne zloupotrebljava volonterski rad (ne koristite volonterski rad ukoliko postoji mogućnost da taj rad bude plaćen; postarajte se da volonterke/i zaista imaju prilike za sticanje znanja, veština i kontakata; izbegavajte da ljudi iz organizacije prisvajaju i/ili materijalno ili statusno profitiraju od volonterskog rada i sl. Za više informacija konsultujte Zakon o volontiranju)
- Ukoliko aktivnosti uključuju hranu, postarajte se da je učesnicama/ima obezbeđena hrana adekvatna spram dijetetskih ograničenja i preferencija
- Da se preostala hrana i piće ne bacaju već podele/doniraju
- Da se, kada je god moguće, hrana i ostale potrepštine nabavljaju od malih lokalnih proizvođača
- Da se što više koriste najekološkiji i najekonomičniji vidovi transporta (prevoz za više osoba, javni prevoz i sl)
- Da se ne rasipaju struja, voda i drugi resursi
- Da se potrošni materijali ne kupuju dok se ne potroše već postojeći (kancelarijski materijal, radioničarski materijal i sl)
- Da se redukuje proizvodnja otpada, i da se otpad reciklira kada god je moguće
Pogledajte spisak do sada podržanih projekata u okviru konkursa “Specijalni fokus”:
